ESG pod lupom investitora - pad solarnih akcija i rast fondova za odbranu

Na tržištu ESG hartija od vrednosti događaju se velike promene otkako je Donald Trump pobedio na izborima u SAD. Solarne akcije više nisu popularne, ESG dug više ne nosi "greenium" (razlika u prinosu između zelene obveznice i identične "obične" obveznice) za izdavaoca, a EU je odložila pojedine primene iz CSRD i sličnih regulativa, rekao je Mihael Blažeković, rukovodilac tima BBA analitičara i analitičar tržišta na konferenciji "Sustainable Strategies", u organizaciji Bloomberg Adrije.

On je na panelu "ESG equity & bonds vs. Plain vanilla bonds & equity; Global vs. Regional", ukazao da o promenama na ESG tržištu svedoče i neto prilivi u ETF ESG fondove, gde se dešava da nakon dužeg vremena imamo više odliva nego priliva. 

"Trumpova politika - protivna ESG-ju, kao i snažno najavljeno EU ulaganje u odbranu, doveli su do prelaska dela imovine u ETF-ove koji prate robotiku, veštačku inteligenciju, ali i odbranu i sigurnost. Tu imamo najveći broj novoosnovanih ETF-ova", kaže Blažeković.

Dodaje da je kod ESG obvezničkih ETF-ova takođe primetno više odliva nego priliva, i to prvi put nakon godinu dana. Ipak, ono što navodi kao pozitivno jeste činjenica da se posle naglog pada vrednosti na tržištu (engl. meltdown) deo sredstava, ipak, vratio u maju u ESG ETF-ove.

Velibor Gajović

 

 

Evropske ESG kompanije pokazale otpornost

Uprkos navedenim izazovima, Blažeković kaže da nije bilo značajnijeg uticaja na ESG akcije, posebno u Evropi, gde kompanije sa oznakom ESG i dalje pobeđuju standardno tržište. To znači da su pokazale otpornost, možda ostvarile bolji prinos ili su se jednostavno stabilnije držale u odnosu na prosečne kompanije na opštem tržištu.

"Tokom snažnog pada tržišta u aprilu, bio je idealan trenutak da se uhvati deo izloženosti u ESG akcijama. Te akcije su, valuacijski gledano, i dalje skuplje od običnih, ali to nije novina, već dugogodišnja tendencija. Pitanje koje se postavlja je da li su već sve negativnosti uključene u cenu ili ima prostora za korekciju", dodaje analitičar BBA na konferenciji Sustainable Strategies, koja se održava u Beogradu.

Ipak, postoji jedan podsegment ESG tržišta kojem ne cvetaju ruže, a to su solarne akcije. Prodor tih akcija bio je buran, ali je kratko trajao, tako da su se cene vratile na početne nivoe u rasponu od samo pet godina.

 

 

 

"Preterano ulaganje u proizvodne kapacitete solarnih modula dovelo je do toga da je trenutna globalna proizvodnja dovoljna za predviđenu potražnju sve do 2035. godine. Istovremeno, potražnja za solarnim panelima već mesecima usporava, suočena sa konkurencijom drugih obnovljivih izvora energije i odgađanjem ciljeva zelene tranzicije."

Kinesko tržište, koje drži čak 60 odsto ukupnih instalacija solarnih modula, takođe igra ključnu ulogu.

"Problemi u kineskom sektoru nekretnina dodatno pojačavaju neizvesnost. Sve to prati i pad cene ključne sirovine - polikristalnog silicijuma. Proizvodnja solarnih modula danas je čak 40 odsto jeftinija nego 2022. godine, dok je optimizacija proizvodnje u odnosu na početak 2010. naovamo povećana za 80 odsto, što poboljšava profitabilnost proizvođača. Ipak, investitori su zabrinuti za budućnost i preveliki kapacitet proizvodnje", ističe Blažeković.

Regionalna slika

Prema rečima BBA analitičara, kompanije iz Adria regiona zaostaju za Evropom, prema ESG proseku šireg evropskog indeksa. Prosek ESG skora (engl. ESC score) u slovenačkom indeksu SBITOP iznosi tri, a u hrvatskom indeksu CRO10 je malo ispod toga. S druge strane, prosek panevropskog indeksa STOXX 600 ima skoro pet od maksimalnih 10 bodova.

 

 

 

 

U okviru SBITOP-a prednjači Luka Koper, s obzirom na snažna ulaganja u infrastrukturu koja podržava brodove na električni pogon, dok u Hrvatskoj prednjači SPAN, budući da je došlo do prelaska na klaud sisteme koji su efikasniji za životnu sredinu, a resursi se koriste odgovornije.

Blažeković se u svom izlaganju osvrnuo i na ESG dug, čije izdavanje slabi, pa je tako došlo do 10 odsto nižeg ESG zaduživanja u odnosu na početak godine, posebno u zelenom (engl. green) segmentu. 

"Jedan od segmenata koji nastavlja da beleži značajan rast jesu društvene obveznice (engl. social bonds), o čemu govori i primer iz regiona, gde je ministarstvo finansija Slovenije izdalo upravo takvu obveznicu. S druge strane, najznačajniji pad je u Evropi i Aziji, dok jedini plus, geografski gledano, beleže Supranational obveznice poput EIB-a, AIB-a ili IFC-a."

U većini CEE regije i Adria regiona beleže se državna ESG izdanja, bilo E, S ili G. Prema udelu u ukupnom javnom dugu prednjači Srbija, ali Blažeković napominje da su to samo dva izdanja. Najveći broj aktivnih zelenih izdanja, što bi se moglo tumačiti kroz aproksimaciju razvijenosti ESG državnih obveznica, ima Mađarska. Među zanimljivostima ovog dela tržišta, Blažeković ističe i izdanje slovenačke društvene obveznice, i to u japanskim jenima.

"Ta obveznica je prošla vrlo uspešno i zbog toga je Slovenija uspešno ušla na azijsko tržište. Prema najavama, očekujemo izdanje i u kineskom juanu."

 

On zaključuje da zeleni dugovi izdavaocima više ne donose korist u vidu nižih troškova zaduživanja, barem ne na globalnom nivou. "Greenium" se smanjuje već tri godine, ponajviše zbog prezasićenosti tržišta i negativnih reakcija investitora. Međutim, potražnja investitora bi mogla ponovo porasti pod uslovom da se ne žrtvuje povrat na ulaganje.

Blažeković smatra da će regulatori možda morati da uvedu dodatne podsticaje kako bi povećali ponudu, posebno od korporacija, tako da se ESG oznaka pametnije iskoristi za finansiranje zelene tranzicije.

 

 

"Medijana globalnog zelenog prinosa je dostigla vrhunac 2020. godine, sa 3,3 bazna boda. Ta tendencija se blago preokrenula od 2024, a medijana premija se trenutno kreće oko nule", zaključuje Blažeković.

Na kraju svog izlaganja navodi i jedan regionalni primer, gde se slovenačkim običnim i zelenim obveznicama, sa rokom dospeća 2031, trenutno trguje po istim prinosima, a prilikom izdavanja - zelena obveznica je privukla više pažnje i samim tim se smanjila razlika među njima.