Ulaganja nisu stala - ESG je možda pao u nemilost, ali novac i dalje voli 'zeleno'

Početak 2025. godine doneo je veliku promenu na polju globalnih ulaganja u održivost. Donald Trump je ponovo predsednik SAD i više ne skriva neprijateljski stav prema regulativi poput Inflation Reduction Acta, koji je prethodno podstakao velike investicije u zelenu energiju.

Američki fondovi ubrzano napuštaju klimatske inicijative, a pojam ESG sve se češće koristi kao političko oružje nego kao merilo održivosti. Da li je to kraj održivog investiranja ili samo evolucija?

Odgovore smo potražili kod Karle Alfier, ESG stručnjaka i osnivača Alfier Consultinga, koja svakodnevno savetuje klijente kako kroz regulativu, tako i kroz realnu transformaciju poslovanja.

Karla Alfier

Ko se boji ESG-a još

Alfier kaže da politička klima u SAD, s naglaskom na republikanske politike koje sve aspekte održivosti guraju u stranu, svakako utiče na globalni diskurs. To je konkretno vidljivo i kroz Omnibus paket, koji predlaže znatno ublažavanje mera propisanih trenutnom regulativom o održivim finansijama, primarno u vezi sa izveštavanjem.

Iako je taj predlog poprilično posledica Draghijevog izveštaja o evropskoj konkurentnosti iz septembra 2024. godine, rasprave i stavovi u prilog tim izmenama dodatno su podstaknuti globalnim kretanjima.

Alfier takođe ističe da izveštavanje o nefinansijskom delu poslovanja nije mnogo kompleksnije od finansijskog, ali razlika je u kapacitetima. Dok se finansijama kompanija bavi više ljudi, izveštavanje o održivosti često je svedeno na jednu ili dve osobe, ponekad ni toliko.

"Naravno da je onda cela priča teška i skupa, naročito ako se uzmu u obzir kontekst i širina obuhvaćenih tema", kaže Alfier.

U idealnim uslovima, ESG bi trebalo da predstavlja metriku održivosti. Međutim, kako upozorava, danas se sve češće poistovećuje sa pojmovima poput woke kulture, DEI-ja ili čak "klimatskog fašizma", što skreće pažnju s temeljne činjenice, a to je ograničenost resursa.

"U SAD, republikanske, a posebno Trumpove politike, uzrokuju šok i opšte zgražavanje jer se odmiču od svih aspekata održivosti. Hoće li to uticati na globalni zamah? Mislim da će to iskoristiti Trumpovi istomišljenici, ali sumnjam da će znatno usporiti ulaganja u obnovljive izvore energije, električna vozila, klimatska rešenja i slično jer su u njih već uložena ogromna sredstva, a i potreba i potražnja za njima su prepoznate", smatra Alfier. 

Bloomberg

Dogodio se, kaže, i shift u komunikaciji. Umesto izraza "ESG" sve češće se koristi "sustainable" ili drugi konkretni pojmovi, a investicije se usmeravaju prema ciljanom utiecaju kao u slučaju SDG-focused biodiversity bond fonda koji je lansirao Goldman Sachs.

S druge strane, najveći britanski penzioni fond je predao svojih više od 35 milijardi dolara na upravljanje Amundiju i Invescu, upravo zbog njihove veće usklađenosti s ESG principima u poređenju s dotadašnjim upravljačem, State Streetom.

Tihi ESG, isti ciljevi

Kada je reč o fondovima poput Parnassusa i Engine No. 1, koji ublažavaju svoju ESG komunikaciju ili redefinišu pristup održivosti, Alfier poziva na oprez.

"Engine ne bih isticala kao pravi primer jer su imali one-off slučaj klimatskog aktivizma s Exxonom."

Ali ističe da se ublažavanje ESG komunikacije ipak vidi kod velikih igrača poput BlackRocka i Vanguarda koji napuštaju razne klimatske inicijative. Iako je to razumljivo u američkom kontekstu, demokratske savezne države i dalje guraju održivost kroz zakonodavne okvire.

"Definitivno se radi i o promenama u diskursu. CFA je nedavno iz svog programa sertifikovanja izbacio pojam ESG i zamenio ga sa 'Sustainable investing certificate'. Isto tako, BlackRock je uklonio "sustainability label" s dela fondova, upravo zbog ESMA smernica koje jasno definišu kada se takvi pojmovi smeju koristiti", ističe.

 Alfier se nada da će razultat tog zaokreta biti smanjenje "greenwashinga", koji je i dalje česta, ali retko sankcionisana praksa.

"Nadam se da će zaokret ići u smeru ESG proklamiranja prema održivom finansiranju i projektima koji su zaista održivi", rekla je Alfier koja je o temi "greenwashinga" govorila i na nedavno održanom trećem izdanju Haiku dijaloga. 

Investitori traže konkretan učinak, a ne velike reči | Depositphotos

EU traži ravnotežu između birokratije i poverenja

Iako Evropska unija i dalje javno stoji iza Zelenog plana i EU taksonomije, događaju se značajni potresi u regulatornom okviru.

Alfier ističe da najavljene izmene, poput Omnibus paketa i izmena Taksonomije, u kompanijama stvaraju pravnu i operativnu nesigurnost.

"Kompanije su već uložile znatna sredstva u usklađivanje s postojećom regulativom, a sada su u svojevrsnom limbu jer ne znaju šta da rade dok se ne usvoje nova pravila. Postojećem okviru nije data prilika da pokaže efekte kroz nekoliko godina primene", smatra.

Najavljene su i izmene EU taksonomije. Iako bi pojednostavljenje moglo pomoći, najavljeno sužavanje obveznika izveštavanja, prema Alfier, iskrivljuje sam koncept taksonomije.

"Imam utisak da će ipak velik broj kompanija nastaviti s primenom jer su taksonomski pokazatelji, tzv. 'zeleni' prihodi i capex, nešto što će i dalje hteti da naglase, a naročito u razgovorima s bankama i institucionalnim investitorima".

Povlačenje američkih fondova iz ESG okvira ne znači da će kapital za evropske projekte presušiti.

"Zasad su i dalje na raspolaganju sredstva iz EU, a tu su i dalje jaki EBRD, EIF, IFC i drugi takvi ulagači koji su održivost kao temu forsirali kad ona još nije bila u fokusu kao danas", kaže vlasnica konsultantske kompanije.

Neki sektori u Evropi, poput obnovljivih izvora energije, već su etablirani kao "default" za održiva ulaganja. Alfier vidi rast interesa i u prehrambenim i poljoprivrednim sektorima, gde održivost zahteva mnogo truda i ulaganja.

"Kao zajednički imenilac, a opet zaseban sektor, dolaze inovacije, naročito u smislu ublažavanja klimatskih promena i povećanja bioraznolikosti."

Regulativa se menja, ali zeleni pokazatelji ostaju važni za investitore | Depositphotos

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar