Selaković iz Dubaija: Servisi rade bez zastoja, ali svi su svesni ozbiljnosti situacije

Marko Selaković, profesor na S P Jain School of Global Management u Dubaiju, kaže za Bloomberg Adriju da Dubai u ovom trenutku funkcioniše kao organizovana celina. "Svi kritični servisi rade, nema zastoja, nestašica ili poteškoća u snabdevanju, a stanovništvo oseća sigurnost i stabilnost koju im ulivaju čvrsti propisi i odlučna komunikacija vlade. Ipak, svi su istovremeno svesni ozbiljnosti situacije i mogućih dugoročnih posledica."

Prema njegovim rečima, Dubai ima poslovni i finansijski kapacitet da iznese kratkoročno usporavanje turističkih, transportnih i logističkih usluga i priliva investicija. Ali ukoliko aktuelna situacija potraje - biće izazovno. Upravo to su i prognoze Bloombergovih analitičara i drugih stručnjaka.

Dubai je poslednje dve decenije izgradio reputaciju globalnog turističkog i poslovnog čvorišta - grada i emirata koji je uspeo da profitira upravo od regionalnih turbulencija, nudeći poslovnu stabilnost, raskoš i luksuz za bogataše i sve koji sanjaju velike snove, kao i veoma dobru logističku povezanost. Istovremeno, širenje rata na Bliskom istoku sada potencijalno dovodi u pitanje ovaj model, jer su političke kontramere nepredvidljive. Teško je oceniti ko je ovde mačka, a ko miš, jer - iako su SAD najveća svetska sila i imaju podršku Izraela, Iran je dokazao da ima čime da preti i uzvraća.

Doduše, već sedam dana od početka sukoba imamo i prve umirujuće signale, barem prema prognozama analitičara. "Tržište deluje iznenađujuće otporno", rekao je u petak Naoki Fujiwara, viši portfolio menadžer u Shinkin Asset Managementu. "Brige oko Irana su tu, mada investitori veruju da ovo neće prerasti u dugotrajan sukob."

Ali oslanjati se na "dobru volju" i diplomatiju lidera poput Donalda Trumpa i Benjamina Netanyahua, odnosno Irana koji sada grize kao ranjena zver, naročito posle ubistva vrhovnog vođe Alija Khameneija - bilo bi prilično naivno. Stoga, razumno je uzeti u obzir scenario u kojem je dalja eskalacija moguća, a posledice po region dalekosežne. Ako sukob počne da utiče na bezbednost, avio-saobraćaj i percepciju rizika na celom Bliskom istoku - posledice po turizam, investicije i finansijski sektor osetiće i Dubai.

Turizam je jedna od ključnih industrija koja je transformisala Dubai iz regionalnog trgovačkog centra u globalni grad, spreman da ugosti svakoga ko želi da ostvari uspeh ili, barem, krene da "grabi" u želji za zavidnom karijerom i sticanjem bogatstva. Ono što je nekada bio "američki san", poslednjih godina postao je "emiratski san" za ljude širom planete, pa i za Adria region. Krajem prošle godine pisali smo o najmanje 10 razloga zašto da otvorite firmu u Dubaiju ili Abu Dabiju, inspirisani upravo ekspanzijom UAE.

Bloomberg

 

  Selaković kaže da turizam donosi desetine milijardi dolara svake godine i predstavlja značajan stub razvoja. Avio-kompanije Emirates i Flydubai, koje lete s aerodroma u Dubaiju, značajno doprinose ekonomiji ovog grada i celih Ujedinjenih Arapskih Emirata (godišnji prihod Emiratesa u 2025. godini iznosio je 34,9 milijardi dolara, a Flydubai je doprineo sa 3,7 milijardi dolara)." Dugotrajnije zatvaranje vazdušnog prostora, kao i smanjenje atraktivnosti Dubaija kao turističke destinacije, mogu negativno uticati na poslovanje ovih kompanija. U sličnoj situaciji se nalazi i globalni gigant DP World, koji upravlja najvećom lukom u Dubaiju, i koji je u prethodnoj godini ostvario prihod veći od 20 milijardi dolara i takođe trpi usporenje poslovanja. Ipak, iskustva iz vremena pandemije pokazuju da Dubai ume da sea ovakvim disrupcijama, čak i kada se njihovo trajanje meri u mesecima, a kamoli u nedeljama", tvrdi Selaković.

 

                      

Prve posledice su već tu Dok su stanovnici Dubaija sa balkona posmatrali kako se iranske rakete ukrštaju na nebu iznad grada, prvi znakovi nelagode pojavili su se među stranim radnicima koji su poslednjih godina masovno dolazili u ovu zalivsku metropolu. Londonski regruter Ashwin Anil, koji zapošljava kadrove za fondove privatnog kapitala, kreditne i VC fondove, kaže da su pojedini kandidati već počeli da odustaju od planiranog preseljenja. "U nekoliko slučajeva kandidati su se povukli iz procesa dok ponovo ne procene situaciju", rekao je Anil, dodajući da i kompanije počinju da usporavaju procese zapošljavanja dok ne steknu jasniju sliku o razvoju sukoba. Rat koji se približio teritoriji UAE predstavlja najozbiljniji test za reputaciju Dubaija i Abu Dabija kao globalnih finansijskih i poslovnih čvorišta - reputaciju koja je poslednjih godina privukla najveća imena svetskih finansija, pretvorila UAE u ključni tranzitni centar za međunarodna putovanja i pokrenula ogromna ulaganja u digitalnu infrastrukturu i data centre. Emirati su, u međuvremenu, izgradili i status globalnog finansijskog posrednika, usmeravajući stotine milijardi dolara kapitala kroz državne investicione fondove i privatni sektor, pri čemu Abu Dabi upravlja državnim bogatstvom od oko dva biliona dolara, dok Dubai nudi ogromnu mrežu privatnog kapitala i gotovo jedinstveno nisko poresko opterećenje. Upravo je kombinacija kapitala, infrastrukture i poreskih pogodnosti dovela do talasa dolazaka milijardera, hedž fondova i globalnih banaka, koji su očigledno bili spremni da zanemare činjenicu da se nalaze na ivici jednog od najnestabilnijih regiona sveta. Ta percepcija sada počinje da se menja, dok se sukob između SAD, Izraela i Irana preliva na ceo region. Vlasti UAE su čak upozorile stanovnike Dubaija na projektile i pozvale ih da potraže sklonište, a iako još nije jasno koliko stranaca razmatra preseljenje ili odustaje od njega, mnogi koji su UAE posmatrali kao "poreski raj" sada uviđaju i drugu stranu medalje. "Za teritoriju UAE ovo je svakako test otpornosti, izdržljivosti i dugoročne stabilnosti, ali i podsetnik na njihovu geografsku poziciju", rekao je Martin Roll iz poslovne škole INSEAD, ističući da je ovo trenutak u kojem se proverava da li institucionalna stabilnost može da nadživi geopolitički šok. Istorija pokazuje da Dubai ima snažnu sposobnost oporavka: posle finansijske krize i pandemije uspeo je da se transformiše iz tranzitne destinacije u trajno sedište globalnog kapitala, dok je Abu Dabi iskoristio naftno bogatstvo da privuče banke, hedž fondove i investicione kompanije. U tom periodu, tržište nekretnina u Dubaiju doživelo je snažan rast, sa cenama koje su porasle više od 70 odsto od 2019, čime je grad postao jedan od svetskih lidera u prodaji luksuznih nekretnina vrednih više od 10 miliona dolara. Ipak, novi sukob dolazi u trenutku kada Dubai pokušava da se pozicionira kao ozbiljan rival finansijskim centrima poput Londona, Njujorka i Hongkonga, a broj hedž fondova u finansijskom distriktu grada već se više nego udvostručio od početka 2024. godine na više od 100, uz prisustvo velikih imena kao što su Brevan Howard, Millennium Management, ExodusPoint i Balyasny. Upravo je taj deo finansijske industrije i najosetljiviji na bezbednosne rizike, jer su mnogi trgovci već napustili centre poput Londona koji imaju visoke stope poreza i možda su spremni da prihvate tržišnu volatilnost, ali ne i ličnu nesigurnost. Poruke među zaposlenima u finansijskim firmama već su pune pitanja o mogućem odlasku u Oman ili Saudijsku Arabiju. Istovremeno, velike investicione kuće poput Brookfielda, KKR-a i BlackRocka poslednjih godina ubrzano povećavaju aktivnosti u regionu, dok su banke Morgan Stanley i Goldman Sachs poslale neke od svojih najiskusnijih bankara na Bliski istok. Iako bi sukob mogao da dovede do kratkoročnog "resetovanja" aktivnosti u sektoru privatnog kapitala, pojedine kompanije naglašavaju dugoročnu strategiju. "Mi ulažemo na veoma duge staze", rekao je Connor Teskey iz Brookfielda, naglašavajući da je Bliski istok region čije prisustvo na globalnoj ekonomskoj sceni nastavlja da raste. Paralelno s tim, sukob bi mogao privremeno da poremeti i priliv bogatih pojedinaca u UAE, koji su poslednjih godina značajno doprineli ekonomskom rastu zemlje. Pandemija i rat u Ukrajini već su doveli digitalne nomade, ruske milijardere, menadžere hedž fondova i naslednike velikih bogatstava u Dubai, ali sada neki koriste privatne avione kako bi privremeno napustili region. Ipak, poreske pogodnosti i dalje ostaju snažan motiv, pa pojedini bogati rezidenti pokušavaju čak i da se vrate u UAE. Rat istovremeno otvara i pitanje digitalne infrastrukture, jer su dronovi pogodili nekoliko data centara u regionu, uključujući objekte u UAE, zbog čega su neke kompanije počele da preporučuju klijentima da rezervne kopije podataka čuvaju van Bliskog istoka. Sukob preti i turizmu i avio-saobraćaju, piše Bloomberg, jer je zatvaranje vazdušnog prostora iznad Dubaija, Abu Dabija i Dohe ozbiljno narušilo reputaciju regiona kao globalnog transportnog čvorišta, dok su hiljade putnika prethodnih dana ostale zaglavljene na aerodromima. Istovremeno, tržište nekretnina počinje da pokazuje prve znake opreza: bogati kupci i dalje pokazuju interesovanje za luksuzne vile i penthause, ali brokeri navode da mnogi sada zauzimaju stav "sačekaj i proceni", dok su investitori počeli da prodaju obveznice velikih graditelja poput Emaar Propertiesa i DAMAC Propertiesa. Akcije Emaara pale su oko 10 odsto u prvim danima trgovanja nakon izbijanja sukoba. Ipak, pojedini investitori veruju da bi kriza mogla čak i da potvrdi dugoročnu snagu modela UAE. "Geografija je osnovni izvor rizika - rat samo dodatno naglašava te razlike", rekao je Bhaskar Dasgupta iz Sun Foundationa, dodajući da su Emirati decenijama gradili amortizere u vidu infrastrukture, regulative, logistike i diplomatije. Upravo zbog toga mnogi investitori ovaj trenutak vide kao veliki stres-test, ali ne i kao egzistencijalnu pretnju za ekonomiju UAE.

  

 

 Dubai je 2023.godine  privukao oko 17 miliona posetilaca, čime se svrstao među najposećenije gradove sveta, a 2025. je privukao gotovo 20 miliona njih, podaci su Dubai Department of Economy and Tourisma. To u proseku znači više od 50.000 posetilaca dnevno, iako su dolasci u zimskim mesecima znatno veći.

 

 

 

Šire gledano, sektor putovanja i turizma danas je jedan od glavnih motora ekonomije Ujedinjenih Arapskih Emirata, budući da taj sektor BDP-u daje doprinos od 70,1 milijardu dolara (2024). Procene pokazuju da je turizam poslednjih godina generisao oko 13-15 odsto ukupnog BDP-a, uz rekordne prihode i rast potrošnje stranih turista.

To je nedavno potvrdio i Bloomberg, izveštavajući o eventualnim posledicama aktuelne krize. Potrošačka tražnja u UAE je među najosetljivijima u Persijskom zalivu na šokove povezane sa sukobom SAD i Irana, jer je ekonomija snažno oslonjena na turizam i potrošnju koju generiše ogromna zajednica stranih radnika, naveo je analitičar Rami Abi-Samra.

"Više cene nafte mogu podržati regionalne budžete, ali struktura posetilaca i stranih radnika u UAE znači da je kratkoročni udar jači", dodao je. Hotelski sektor u Dubaiju raspolaže sa 154.264 sobe u više od 800 objekata, nadmašujući Bangkok, Njujork, Pariz i Singapur, i gotovo dostižući London po ukupnom broju soba. Prosečna popunjenost hotela u Dubaiju premašila je 80 odsto u 2025, prema podacima Dubai Department of Economy and Tourisma. 

Dodatni zabrinjavajući faktor su, prema rečima Selakovića, mnogobrojne lažne vesti koje mogu negativno uticati na reputaciju Dubaija kao turističke, investicione i razvojne destinacije.

"Dramatični scenariji i inscenirani prizori razaranja i požara, neretko generisani uz pomoć veštačke inteligencije, doprinose formiranju neistinitog narativa koji objektivno ozbiljnu situaciju lažno oslikava kao apsolutnu katastrofu. Poverenje, postojanje sistema i osećaj sigurnosti bili su ključ dosadašnjeg uspešnog privlačenja kapitala, biznisa i inovacija u UAE, čak i u kriznim vremenima. Otuda borba protiv lažnih vesti i senzacionalističkog izveštavanja, koju Ujedinjeni Arapski Emirati vrlo aktivno vode, ima svoje utemeljenje ne samo sa bezbednosnog, već i sa ekonomskog aspekta."

Depositphotos

 

 

Luksuz u senci bezbednosti i straha

Iran je dosad gađao američke vojne objekte u nekoliko zemalja Zaliva, a budući da je "stigao" i do Kipra, veliko je pitanje koliko je svet u doglednoj budućnosti generalno bezbedan, a naročito Bliski istok. Osim toga, turizam je industrija koja snažno zavisi od percepcije rizika, straha i bezbednosti, pri čemu globalni turisti region najčešće posmatraju kao celinu, pa sukob u jednoj zemlji može itekako uticati na potražnju u širem okruženju.

U takvim situacijama najčešće dolazi do nekoliko efekata: usporava međunarodni turizam, naročito iz Evrope i Azije; avio-kompanije menjaju rute ili smanjuju letove, posebno ako sukob utiče na ključne vazdušne koridore i imajući u vidu da je Dubai jedan od najvećih svetskih avio-habova; globalni kongresi, sportski događaji i sajmovi - koji su važan deo turističke ekonomije Dubaija - često se prvi otkazuju u periodima geopolitičke neizvesnosti.

Prema najnovijim informacijama Sky Newsa, građanima Dubaija i Abu Dabija je naloženo da se sklone, nakon izveštaja o pretnjama od raketa. "Zbog trenutne situacije i potencijalne pretnje od raketa, potražite odmah sklonište u najbližoj bezbednoj zgradi i držite se podalje od prozora, vrata i otvorenih prostora", piše u SMS upozorenju poslatom rezidentima Dubaija. 

Ministarstvo unutrašnjih poslova UAE savetovalo je ljude i da "sačekaju dalja uputstva", a osoblje aerodroma u Abu Dabiju ispraća građane do skloništa.

 

Finansijski i investicioni efekti rata

Dubaiju turizam nije jedini, najjači stub, već ovaj emirat jednako snažno funkcioniše i kao regionalni finansijski i logistički centar, posebno u domenu trgovine, nekretnina i bankarstva, zatim kripto tržišta. Ekonomija emirata je u poslednjim godinama rasla stabilno - na primer, BDP je u prvih devet meseci 2025. porastao oko 4,7 odsto, uz snažan doprinos sektora finansija, građevine i usluga. Rat koji se trenutno vodi u regionu može imati dvostruki efekat na takav model.

Jedan scenario je, očigledno, negativan: rast geopolitičkog rizika preti da uspori investicije u nekretnine, luksuzni turizam i međunarodne konferencije, što bi prvo pogodilo tržište luksuznih hotela, rezidencijalnih projekata i maloprodaje, usko povezanih sa stranim kupcima i turistima.

Drugi scenario je paradoksalan, ali već viđen u istoriji regiona: kapital može da se sliva u Dubai upravo zato što je stabilniji od okruženja. Tokom prethodnih regionalnih kriza - od Arapskog proleća do konflikata u Levantu - deo bogatstva iz nestabilnijih država preselio se u UAE, posebno u nekretnine.

Ovaj mehanizam je, zapravo, jedan od ključnih razloga zbog kojih je Dubai tokom poslednje dve decenije uspevao da raste čak i u periodima regionalnih kriza. Ekonomisti ga često opisuju kao "safe haven" efekat u regionu koji prati veliki rizik, a koji je, pritom, bogat resursima i nudi brojne prilike. Dakle, nije investiciona klima koju treba naprečac otpisati iako je ratno stanje.

Investitori i imućne porodice tada često biraju upravo Dubai, jer nudi političku stabilnost, razvijen finansijski sistem, relativno liberalno poslovno okruženje i tržište nekretnina otvoreno za strani kapital. Štaviše, Dubai je tokom poslednje decenije baš tako privlačio kapital iz zemalja pogođenih krizama - od Egipta i Libana do Rusije nakon sankcija i rata u Ukrajini. Paradoksalno, priliv stranog bogatstva - koji se ulio u Dubai kao posledica rata i krize - jedan je od faktora koji je podstakao snažan rast tržišta nekretnina u najperspektivnijem emiratu, sa rekordnim brojem transakcija i rastom cena luksuznih nekretnina.

 

 

Šta kažu brojke

Tokom Arapskog proleća 2011. godine, politički potresi u Egiptu, Siriji i Libiji doveli su do priliva privatnog bogatstva u UAE, posebno u sektor nekretnina. Već u prvoj polovini 2012, strani investitori kupili su nekretnine u Dubaiju vredne oko 28,3 milijarde dirhama (7,7 milijardi dolara), saopštio je tada Arab News, što je rast od 36 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Analitičari su taj rast direktno povezivali sa statusom emirata kao "sigurnog utočišta" za kapital iz nestabilnih zemalja Bliskog istoka.

Sličan obrazac usledio je i nakon rata u Ukrajini 2022. godine. Talas ruskog kapitala i bogatih pojedinaca doveo je do naglog rasta aktivnosti na tržištu nekretnina: broj transakcija skočio je na više od 86.000, a ukupna vrednost prodaje dostigla je oko 208 milijardi dirhama - čak 80 odsto više nego 2021, preneo je TASS.

U isto vreme, prema pisanju Reutersa, snažna potražnja stranih kupaca gurnula je cene naviše - i to naglo. Od 2022. do početka 2025. godine, cene stambenih jedinica u Dubaiju porasle su oko 60 odsto, dok su pojedini luksuzni segmenti i više nego udvostručili vrednost. Što se tiče ulaganja u nekretnine i povrat investicije u UAE, Dubai je tu neprikosnoven.

privatna arhiva Vlatko Mrvoš

 

 

Energetski šok i indirektni efekti

Rat na Bliskom istoku bez izuzetka podiže cene nafte i energije, jer je reč o svetskom regionu prebogatom "tečnim zlatom". Efekat na ekonomiju UAE može biti ambivalentan. Sa jedne strane, više cene energenata povećavaju prihode država izvoznica nafte i gasa u regionu, a to indirektno podstiče potrošnju, investicije i luksuzni turizam u Dubaiju, dok sa druge strane skuplja energija povećava troškove avio-transporta i kargo transporta, te globalnog putovanja u celosti, što dugoročno može da smanji turistički promet, poskupi premije osiguranja, pogura cene avio-karata naviše.

Selaković zaključuje da u ovom trenutku nije realno procenjivati dužinu trajanja i intenzitet aktuelne situacije, te da bilo kakva procena potencijalnih uticaja i posledica ne može biti utemeljena u realnosti.

"Kompleksne geopolitičke prilike, odsustvo dijaloga sa Iranom, i potencijalna nemogućnost da se kompromis uspostavi brzo, kao i ponašanje izraelske vlade, koju u oktobru čekaju izbori, ne ostavljaju previše prostora za optimistični scenario brzog i trajnog rešenja. Ipak, poslednje godine pokazale su da je u globalnoj politici i nemoguće postalo moguće. Stoga, bez obzira na objektivno stanje stvari, ostaje mogućnost da se ovaj sukob završi upravo onako kako je počeo - iznenada i naglo. Nadam se da će tako i biti."