Evropa ulazi u trku protiv Muska i njegove svemirske imperije

Kako biste dobili osećaj kuda se geopolitička moć pomera, pogledajte u svemir, gde se evropski čelnici bore da ulože novac i resurse u alternative Elonu Musku i njegovim carstvu vrednom 1,5 biliona dolara, sazdanom od SpaceX satelita, raketa i veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI).

Iako je francuski predsednik Emmanuel Macron u pravu kada traži vladinu podršku kontinentalnim igračima poput Eutelsat Communications SACA – koji je upravo izvestio o manjim polugodišnjim gubicima – greši kada se usredsređuje na "prekomerno subvencionisanje" kao američku tajnu uspeha. Sustizanje Muska trebalo bi da uključi ​​širu koaliciju voljnih, onu koja kombinuje finansijsku moć pouzdanih saveznika.

Ulozi su već neko vreme jasni i postaju sve jasniji. Muskova mreža od hiljada Starlink satelita, koji kruže oko Zemlje na visini od 550 kilometara, podvig je tehnološke moći koji milijarderu nudi neviđeni geopolitički uticaj u pružanju pristupa brzim internet vezama s bilo kog mesta. Prošle sedmice ukrajinski ministar odbrane rekao je da se ruski vojnici suočavaju s "katastrofom" nakon što je Musk počeo da suzbija njihovo neovlašćeno korišćenje Starlinka - koji sam Musk naziva "kičmom" komunikacija ukrajinske vojske - te je izrazio zahvalnost milijarderu.

Izvan bojnog polja, Musk takođe dokazuje da može da probije, ili pokuša da probije, veo gašenja interneta u autoritarnim režimima – ponekad uz podsticaj američkog predsednika Donalda Trumpa. Prošlog meseca SpaceX je počeo da nudi besplatne Starlink usluge u Iranu usred smrtonosnih protesta i višednevnog nestanka interneta. Isto je učinio i u Venecueli, nudeći besplatan širokopojasni internet građanima posle američke otmice Nicolasa Madura. Videli smo tehnološke kompanije kako se uključuju u akciju u hitnim slučajevima, poput procena kibernetičkih pretnji kompanije Microsoft u Ukrajini, ali ništa slično Starlinku.

Malo ko u Evropi će simpatizovati iranske i ruske diplomatske proteste protiv Muskovog, kako kažu, "nezakonitog" kršenja nacionalnog suvereniteta. Neće ni Evropljani zameriti njegovu podršku Ukrajini.

Ali postoji opravdana nervoza zbog uticaja koji ima čovek koji bi uskoro mogao postati prvi bilioner. Musk može i da oduzima i da daje, pa je tako 2022. ukinuo pristup Starlinku tokom ukrajinskog napredovanja, možda iz straha od nuklearne odmazde. To ne sluti na dobro za buduće ratovanje u eri američkog povlačenja. Sateliti takođe pojačavaju Muskovu platformu društvenih medija X, gde on izliva prezir na neprijatelje, uključujući Evropsku uniju (EU).

Godine 2024. Starlink je pretio da će prekršiti brazilsku zabranu X-a pre nego što je popustio. A Bela kuća je, prema ProPublici, prigrlila maltretiranje i trgovanje uticajem kako bi podstakla pristup Starlinku na tržište.

Stoga je ova godina presudna za razvoj alternativa, koliko god zastrašujući bili izgledi. SpaceX je svetlosnim godinama ispred konkurencije, ima dominantan tržišni udeo u satelitskom širokopojasnom pristupu i komercijalnim lansiranjima raketa, te će imati još dublje džepove nakon svoje mega inicijalne javne ponude.

Analitičar Bloomberg Intelligencea John Davies ističe da evropske satelitske kompanije koje se kotiraju na berzi imaju ukupnu vrednost preduzeća manju od 10 milijardi evra. Tržišna vrednost Eutelsata je skromnih 2,5 milijardi evra, što je nasleđe njegovog pada poslovanja sa satelitskom televizijom. Ali polako dobija potrebnu podršku za suverenitet, od milijardu evra izvoznog finansiranja do ugovora s kontejnerskom linijom CMA-CGM SA. "Evropa zna da živi u dobu konkurencije i da ne može da priušti gubitak pristupa svemiru", kaže Andre Fuzfa, profesor na Univerzitetu Namur u Belgiji.

Pristup EU treba poboljšati u opsegu i inovacijama, a ne u usklađivanju s percipiranim prekomernim subvencionisanjem SpaceX-a putem njegovih državnih ugovora vrednih 22 milijarde dolara. Evropske rakete već imaju visoke troškove i zahtevaju stotine miliona evra subvencija, a još uvek nisu uspele da probiju ponovnu upotrebu ili dominaciju u niskoj orbiti. Umesto niza različitih projekata poput Eutelsatovog OneWeba ili konstelacije IRIS² koju podržava EU, a koja bi trebalo da bude u potpunosti operativna do 2030, kontinent bi trebalo da gradi jaču koaliciju koja uključuje saveznike poput Kanade.

Blok bi takođe trebalo da bude spreman da u postupke uvede neke od Draghijevih preporuka o konkurentnosti, uključujući kraj takozvanog "geografskog povrata", koji usmerava svemirska ulaganja natrag pojedinačnim zemljama na osnovu veličine njihovog finansijskog doprinosa, a ne kvaliteta njihovih tehnologija.

Evropa zaostaje godinama i milijardama dolara za Muskom. Ali, kako je rekao poljski ministar spoljnih poslova nakon što je tajkun počeo da ograničava ruski pristup Starlinku, "bolje ikad nego nikad".