Trump obećava da će povećati carine na robu iz Južne Koreje na 25 odsto

Predsednik SAD Donald Trump zapretio je da će podići carine na robu uvezenu iz Južne Koreje na 25 odsto, navodeći kao razlog ono što je opisao kao neuspeh zakonodavne vlasti te zemlje da u zakon ugradi trgovinski sporazum koji su dve države postigle prošle godine.

Trump je u objavi na društvenim mrežama u ponedeljak naveo da bi nova stopa važila za automobile, drvnu građu, farmaceutske proizvode i "sve ostale recipročne carine". Prema važećem sporazumu, predsednik je postavio dažbinu od petnaest odsto na južnokorejski izvoz.

 

"Zakonodavna vlast Južne Koreje ne ispunjava svoj dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama", poručio je Trump. "U svakom od ovih sporazuma delovali smo brzo kako bismo smanjili naše carine u skladu sa ugovorenom transakcijom. Naravno, očekujemo da naši trgovinski partneri učine isto."

Ako bi bila sprovedena, ova mera mogla bi imati široke posledice po velike južnokorejske kompanije koje izvoze u SAD, poput Hyundai Motor Co., koji je tokom 2024. u Ameriku isporučio 1,1 milion vozila. Akcije Hyundaija pale su do 6,1 odsto nakon vesti u utorak, ali su potom ublažile gubitke zbog očekivanja da Trump možda neće sprovesti ovu pretnju.

Najava predstavlja najnoviji potez Trumpa u zaoštravanju trgovinskih tenzija sa saveznicima. Poslednjih nedelja zapretio je da će carine na kanadske proizvode povećati na 100 odsto ukoliko Otava potpiše trgovinski sporazum sa Kinom, kao i da će uvesti nove dažbine na robu iz evropskih zemalja u okviru njegove namere da preuzme kontrolu nad Grenlandom. Predsednik je takođe rekao da bi uveo carine na uvoz iz zemalja koje posluju sa Iranom, kako bi izvršio pritisak na Teheran zbog antivladinih protesta.

Ipak, Trumpove carinske pretnje često su ublažavane ili povlačene. Podaci koje je prikupio Bloomberg pokazuju da je oko dvadeset sedam odsto takvih pretnji od kraja 2024. potpuno sprovedeno, dok je udeo onih koje su ostale na snazi niži, oko 20 odsto.

Južna Koreja često se navodi kao primer uzornog saveznika SAD zbog povećanja izdvajanja za odbranu na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali napetosti ostaju zbog dinamike kojom Seul ulaže u SAD u okviru ranijeg trgovinskog sporazuma, kao i zbog regulative za koju se smatra da sputava američke digitalne kompanije. Nejasnoće postoje i oko sporazuma o pomoći američkoj brodogradnji, izgradnji nuklearnih podmornica i snabdevanju nuklearnim gorivom za podmornice.

Nakon objave prošlogodišnjeg trgovinskog sporazuma, u južnokorejski parlament je krajem novembra uveden domaći zakon nazvan "poseban zakon o strateškim ulaganjima u SAD", što je dovelo do retroaktivnog smanjenja američkih carina na automobile sa 25 na 15 odsto.

Zakon bi po usvajanju dao vladi Južne Koreje pravni osnov da upravlja i sprovodi velika ulaganja obećana SAD u okviru sporazuma, ali zasad nije stavljen u ubrzanu proceduru.

Bloomberg

Bloomberg je prošle nedelje objavio da će Seul ove godine odložiti sprovođenje godišnje investicione obaveze prema SAD, koja je deo okvira trgovinskog sporazuma, zbog zabrinutosti oko odliva kapitala i nestabilnosti valute. Ministar finansija Koo Yun Cheol potom je izjavio da vlada namerno ne odlaže ulaganja, već je i dalje u procesu izbora projekata i završetka potrebnih procedura. Dodao je da će biti teško da sredstva budu raspoređena u prvoj polovini godine, imajući u vidu vreme potrebno za izbor lokacija, finalizaciju projekata i dobijanje dozvola.

Kako navodi Bloomberg Economics, "dosad su vlada i vladajuća stranka postupali oprezno, strahujući da bi investicioni fond od 350 milijardi dolara mogao da uzdrma devizno tržište i dodatno oslabi von. S obzirom na to da su američke carine sada neposrednija opasnost, verovatno će preći sa opreza na akciju, što čini februarski termin za usvajanje zakona sve realnijim", ocenili su Hyosung Kwon i Adam Farrar.

Predsednička kancelarija Južne Koreje, poznata kao Plava kuća, saopštila je da još nije dobila zvanično obaveštenje, niti detaljno objašnjenje iz SAD u vezi sa Trumpovom objavom na platformi Truth Social. Ministar industrije Kim Jung-kwan planira da što pre otputuje u SAD kako bi o tome razgovarao sa američkim ministrom trgovine Howardom Lutnickom, navodi se u saopštenju. Očekuje se i da ministar trgovine Yeo Han-koo uskoro poseti SAD radi razgovora sa američkim trgovinskim predstavnikom Jamiesonom Greerom.

Zvaničnici relevantnih ministarstava održali su u utorak sastanak sa visokim savetnicima iz Plave kuće kako bi razmotrili napredak predloženog posebnog zakonodavstva kao deo daljih mera nakon Trumpove najave, izjavila je portparolka predsednika Kang Yu-jung.

"Svako povećanje carina zahtevalo bi administrativne korake, uključujući objavljivanje u Federalnom registru, da bi stupilo na snagu, a naša vlada planira da SAD prenese svoju posvećenost sprovođenju carinskog sporazuma", navela je Kang.

Sjedinjene Američke Države su drugo najveće izvozno tržište Južne Koreje, posle Kine, sa više od 17 odsto ukupnih isporuka, vrednih 122,9 milijardi dolara prošle godine. Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika saopštila je da su SAD u 2024. imale trgovinski deficit sa Korejom od 66 milijardi dolara, osmi najveći bilateralni manjak. Iako je Kina ostala najveće izvozno tržište Južne Koreje u 2025, Seul je imao znatno veći trgovinski suficit sa Vašingtonom nego sa Pekingom.

Bloomberg

Kada je investicioni zakon podnet u novembru, Huh Young, visoki poslanički lider vladajuće Demokratske partije, rekao je da parlament ne razmatra ubrzanu proceduru za njegovo usvajanje, nagoveštavajući domaće rezerve prema sporazumu. "Ako postoje odredbe koje bi mogle da ugroze nacionalni interes, nadamo se da će vlast i opozicija udružiti snage kako bi zakon bio usvojen kao potpuniji okvir za ulaganja u SAD", rekao je Huh novinarima 26. novembra.

Od podnošenja zakona, rasprave su zapale u ćorsokak u Nacionalnoj skupštini, pošto glavna opoziciona Partija narodne moći zahteva ratifikaciju carinskog sporazuma pre usvajanja posebnog zakona. Ministar finansija Koo planira da se sastane sa predsednikom skupštinskog odbora za finansije kako bi zatražio saradnju oko zakonodavstva, saopštila je njegova kancelarija.

Najnovija pretnja u skladu je sa uobičajenim Trumpovim pristupom trgovini, u kojem sporazumi često ostaju podložni promenama, ocenio je Peter Kim, generalni direktor u KB Securities u Seulu. On je rekao da odložena primena u Južnoj Koreji odražava tipičan tempo zakonodavnog procesa, a ne namernu strategiju.

Bloomberg

Von je oslabio do 0,7 odsto, dok su fjučersi na obveznice blago porasli u utorak ujutru u Seulu. Valuta je prethodne nedelje ojačala više od dva odsto nakon što je predsednik Lee Jae Myung obećao njenu stabilizaciju. Referentni indeks Kospi pao je do 1,2 odsto, pre nego što je izbrisao gubitke i porastao za više od dva odsto.

"Naslovi o carinama mogu u kratkom roku održavati volatilnost cena akcija, ali dalji padovi verovatno će biti ograničeni", rekao je Jung In Yun, izvršni direktor Fibonacci Asset Management Global. "Svako povlačenje tržišta biće, po mom mišljenju, posledica raspoloženja, a ne strukturnog problema. Ključni korejski izvoznici ostaju globalno konkurentni i sposobni da prilagode lance snabdevanja."

Pored investicionog zakonodavstva, SAD su izrazile zabrinutost i zbog načina na koji Južna Koreja reguliše digitalni sektor, navodeći, kako kažu, nesrazmeran nadzor nad tehnološkim kompanijama povezanim sa SAD, u kontekstu incidenta sa curenjem podataka u kompaniji Coupang Inc. Ovo pitanje dodatno je pojačalo šire trzavice između Vašingtona i Seula oko pristupa tržištu i regulatornog tretmana u digitalnom sektoru poslednjih meseci.

"Ako Južna Koreja brzo reaguje ubrzavanjem procesa, postoji velika verovatnoća da će carine ponovo biti brzo snižene", rekao je Ha SeokKeun, glavni investicioni direktor u Eugene Asset Management Co. "Pošto obe zemlje priželjkuju takav ishod, očekuje se da će uticaj ove vesti na domaće tržište akcija biti ograničen, pod uslovom da ne dođe do vanrednih spoljašnjih faktora."