Šta donosi Trumpov ‘veliki i prekrasni’ poreski zakon

Nakon višednevnih pregovora i dogovora u poslednjem trenutku, Kongres SAD je usvojio višebilionski poreski i budžetski zakon kojim se sprovodi domaća politička agenda predsednika SAD Donalda Trumpa.

Zakonski paket, koji je Trump nazvao "velikim, prekrasnim zakonom", produžava smanjenje poreza doneto tokom njegovog prvog mandata i usmerava milijarde dolara na odbranu i kontrolu imigracije, dok istovremeno smanjuje finansiranje programa zdravstvene zaštite, pomoći u hrani i projekata čiste energije. Zakon je usvojen u Predstavničkom domu sa 218 glasova za i 214 protiv i sada ide Trumpu na potpis.

Koje poreske izmene donosi zakon?

Zakon trajno produžava većinu ličnih i imovinskih odredbi Trumpovog Zakona o smanjenju poreza i zapošljavanju iz 2017. godine, koji bi u većini slučajeva istekao krajem 2025. godine.

Ovo uključuje povećanje standardnog odbitka, smanjenje poreskih stopa za većinu poreskih obveznika, povećanje poreskog kredita za izdržavano dete, odbitke za privatna preduzeća i udvostručavanje iznosa koji se može ostaviti naslednicima bez plaćanja saveznog poreza na nasledstvo.

Zakon takođe sprovodi nove poreske olakšice koje je Trump obećao tokom prošlogodišnje kampanje, uključujući izuzeće od poreza na bakšiš i prekovremeni rad, ali samo do 2028. godine.

Republikanski zakonodavci iz Njujorka i drugih država sa visokim porezima pobedili su na tenderu za povećanje ograničenja saveznog odbitka za državne i lokalne poreze sa 10.000 dolara na 40.000 dolara, sa postepenim ukidanjem za one koji zarađuju više od 500.000 dolara godišnje. Nakon pet godina, ograničenje će se vratiti na 10.000 dolara.

Privatni univerziteti sa velikim fondovima po studentu, poput Harvarda, suočiće se sa porezom od osam odsto na neto prihod od investicija, u odnosu na prethodnih 1,4 odsto.

Zakon ukida poreske olakšice za električna vozila i klimatske projekte usvojene 2022. za vreme predsjednika Joea Bidena, i uvodi novu olakšicu za kamate na automobilske kredite za vozila proizvedena u SAD-u.

Šta još zakon uključuje?

Zakon smanjuje saveznu potrošnju na programe socijalne pomoći i podsticaje za čistu energiju za više od bilion dolara.

Nameće nove zahteve za rad za korisnike Medicaid (zdravstveno osiguranje za osobe s niskim prihodima) i ograničava mogućnost država da oporezuju zdravstvene radnike kako bi pomogli u plaćanju programa. Kongresna kancelarija za budžet procenjuje da bi 11,8 miliona Amerikanaca moglo da izgubi zdravstveno osiguranje do 2034. godine zbog promena Medicaida.

Zakon takođe nameće dodatne zahteve za rad za korisnike programa SNAP (pomoć u hrani siromašnim domaćinstvima) pri čemu države plaćaju veći deo troškova. Senat je u predlog zakona uključio delimična izuzeća za Aljasku i Havaje kako bi dobio podršku senatorke Lise Murkowski. Kongresna kancelarija za budžet procenjuje da bi prošireni zahtevi za rad za SNAP smanjili broj korisnika za oko 3,2 miliona.

Bloomberg

Zakon povećava troškove za vojsku i sprovođenje imigracionih zakona. Skoro 47 milijardi dolara ide na izgradnju zida na južnoj granici Sjedinjenih Država i 45 milijardi dolara za pritvorske centre. Takođe povećava gornju granicu nacionalnog duga, odnosno iznos koji Ministarstvo finansija može da pozajmi, za pet biliona dolara.

Kakav je bio postupak donošenja zakona?

Republikanci su se oslanjali na proceduru nazvanu budžetsko usklađivanje, koja omogućava usvajanje zakona sa budžetskim ciljevima bez uobičajene super većine od 60 glasova u Senatu, tj. dovoljna je prosta većina od 51 glasa.

Zakon se suočio sa velikim preprekama u oba doma Kongresa, a rukovodstvo Republikanaca je mesecima pregovaralo sa ključnim protivnicima. Konzervativci su želeli veće rezove, dok su umereni zakonodavci bili protiv smanjenja programa socijalne pomoći.

Predstavnički dom je prvo usvojio verziju zakona u maju tesnom većinom od 215 do 214. Senat je revidirao zakon i usvojio ga 1. jula sa 51 glasom za i 50 protiv. Potpredsednik James David Vance je dao odlučujući glas. Dva dana kasnije, Predstavnički dom je prihvatio verziju zakona Senata, a dva republikanska zakonodavca su se pridružila demokratama u opoziciji.

Republikanci su sebi pomogli koristeći nekonvencionalnu računovodstvenu proceduru. Umesto da mere uticaj zakona prema "važećem zakonu", kao što je uobičajeno, koristili su proračun zasnovan na "važećoj politici", pretpostavljajući da će zakonske olakšice koje ističu, poput onih iz 2017. godine, ostati na snazi.

Prema "važećem zakonu", produženje olakšice povećalo bi troškove zakona za oko 3,8 biliona dolara. Ali prema "važećoj politici", produženje ne bi imalo nikakve troškove. To je omogućilo republikancima da uključe više olakšica bez kršenja fiskalnih pravila. Neki ekonomisti upozoravaju da zakon, bez obzira na metodologiju, povećava nacionalni dug i postavlja opasan presedan za buduće zakonodavstvo.

Bloomberg

Koliko će zakon koštati državu?

Kongresni budžetski biro i Zajednički komitet za oporezivanje procenjuju da bi zakon povećao federalni deficit za 3,4 biliona dolara tokom deset godina prema važećem zakonu. Prema računovodstvenoj osnovi koju koriste republikanci, zakon čak "štedi" 400 milijardi dolara, ali ta procena ne uključuje širi ekonomski uticaj.

Trumpova administracija je tvrdila da će ekonomski rast, podstaknut poreskim olakšicama i deregulacijom, i carinski prihodi pomoći u pokrivanju troškova zakona. Savet ekonomskih savetnika Bele kuće procenjuje da će zakon povećati realni BDP za 4,2 do 5,2 procenta tokom četiri godine.

Neki ekonomisti smatraju da su ove prognoze previše optimistične. Troškovi zakona izazivaju zabrinutost među investitorima i ekonomistima u vezi sa budućim nivoom državnog zaduživanja, koji bi do 2035. godine mogao da pređe 118 procenata BDP-a, što bi moglo da potkopa poverenje u američke obveznice.

Da li Trampove carine mogu finansirati smanjenje poreza?

Trumpov trgovinski savetnik Peter Navarro sugerisao je da bi carine mogle da donesu između šest i sedam biliona dolara tokom deset godina. Ministar finansija Scott Bessent predviđa 300 do 600 milijardi dolara godišnje. Međutim, pregovori o trgovinskim sporazumima s pojedinim državama stvaraju veliku neizvesnost oko stvarnih prihoda od carina.

Većina ekonomista veruje da će carine doneti znatno manje od troškova zakona. Očekuje se da će potrošači smanjiti potrošnju, a uvoz će pasti, što će rezultirati nižim prihodima od carina.

Kongresna kancelarija za budžet procenjuje da će carine, koje su bile na snazi do 13. maja, smanjiti deficit za 2,8 biliona dolara do 2035. godine. Nestranačka poreska fondacija procenjuje prihod od oko 1,4 biliona dolara u istom periodu, dok Jejlska budžetska laboratorija projektuje dva biliona dolara. Te procene uključuju odmazdne mere drugih zemalja i uticaj viših cena, ali ne uzimaju u obzir Trumpovu upotrebu carina za postizanje političkih ciljeva u pregovorima.