Koje države su ugrožene Trumpovim sekundarnim carinama

Svetska trgovina je prethodnih nekoliko godina prošla kroz brojne promene, šokove i previranja. Neki od njih su trgovinski ratovi i carine, koje je uglavnom inicirao predsednik SAD Donald Trump u prvom mandatu, a koje su nastavljene u mandatu Joea Bidena.

Ali ono što je Donald Trump počeo da radi u drugom mandatu neviđeno je još od kraja Drugog svetskog rata. Veliki povratak carina kao državne ekonomske politike raskida sistem relativno slobodne svetske trgovine koji je razvijan od sredine 20. veka i vraća svet unazad skoro sto godina.

Jedan od najkontroverznijih alata u arsenalu Donalda Trumpa su sekundarne carine. One se razlikuju od tradicionalnih carina jer se uvode zbog trgovinske razmene s drugim državama koje ne sprovode politike kakve od njih zahtevaju SAD. Namenjena su nametanju pritiska na strane države koje ne posluju u skladu s navodnim američkim ekonomskim interesima, ne vode spoljnopolitičke odnose s američkim geopolitičkim interesima i ne vode unutrašnju politiku u skladu s američkim zahtevima.

Trumpov pristup ekonomiji kombinovao je zaštitu domaće industrije s globalnim političkim pritiscima, koristeći ekonomsku snagu SAD kao najvećeg tržišta na svetu da bi ekonomskim pritiskom (uvođenjem carina) naterao ostatak sveta na određene geopolitičke i ekonomske ustupke.

Sekundarne carine su specifičan oblik ekonomskog pritiska – umesto da se direktno oporezuju proizvodi iz određene zemlje, ove mere ciljaju na zemlje koje uvoze te proizvode.

Time se ostvaruje da SAD ne mora biti direktan uvoznik iz država od kojih zahteva nešto, nego može pretnjom trećim državama koje uvoze iz države od kojih SAD traži nešto zatvoriti tržište SAD za njihov izvoz.

Cilj ove strategije je izolovanje država koje krše određene političke i ekonomske norme te prisiliti međunarodne partnere na preispitivanje svojih trgovinskih i političkih odnosa s državama koje se percipiraju kao neprijateljske američkim interesima.

U praksi to znači da zemlja koja uvozi određene proizvode, kao što su nafta i gas, iz sankcionisane države može postati meta sekundarnih carina čak i ako sama nije sankcionisana. Ova taktika je osmišljena da poveća broj država koje su prisiljene da biraju između trgovinske saradnje s SAD ili s onima koji su meta sankcija. Kako je SAD najveći uvoznik na svetu, ekonomski udarac je potencijalno jako veliki.

Kriminalci i bande iz Venecuele

Dosad je Trump zapretio tzv. sekundarnim carinama tri puta. Carinama od 25 odsto na uvoz u SAD zaprećeno je svim državama koje uvoze naftu iz Venecuele. Kao razlog je navedeno da Venecuela "namerno i pritvorno" šalje kriminalce, članove bandi i nasilnike u SAD.

Tokom 2024. godine, SAD je sam kupovao sirovu naftu iz Venecuele, i to još uvek čini. Kompanija Chevron, uprkos sankcijama, ima licencu za izvoz iz Venecuele u SAD, ali to pravo prestaje 3. aprila. Ironično, upravo je SAD jedan od najvećih uvoznika sirove nafte iz Venecuele i najveći izvoznik naftnih prerađevina u Venecuelu.

Najveći uvoznik je ipak Kina, pa se pretnja sekundarnim carinama primarno odnosi na nju. Poslednjih godina je oštro porastao izvoz sirovine nafte iz Venecuele u Indiju, jednu od retkih država kojima Trump još nije direktno pretiо carinama. Iz Evrope je veliki uvoznik Španija, čime se na EU stavlja meta za uvođenje sekundarnih carina. Poslednji veliki uvoznik je Kuba, koja u Venecuelu šalje lekare u zamenu za redovne isporuke nafte.

Nuklearni program Irana

Pregovori između SAD i Irana o razvoju nuklearnih sposobnosti te države, za koje SAD tvrde da kao rezultat imaju stvaranje nuklearne bombe, a Iran tvrdi da su ciljevi nuklearnog programa isključivo civilni, vode se već decenijama.

Pregovori o nuklearnom programu Irana, potpisivanje sporazuma i kontrola njegovog izvršenja jedan su od većih geopolitičkih izazova administracije u Vašingtonu bar od početka ovog veka. Trump je odlučio da preseče taj Gordijev čvor. Zapretio je bombardovanjem i uvođenjem sekundarnih carina državama koje uvoze naftu i gas iz Irana ako ne pristanu na novi nuklearni sporazum, nakon što je Iran odbio direktno pregovarati sa SAD bez učešća međunarodne zajednice.

Glavni uvoznik sirove nafte iz Irana je Kina, a drugi Indija. I jedna i druga država kompleksnom mrežom finansijskih posrednika, pretovarnih luka u trećim zemljama i "flote u senci" krše međunarodne sankcije, a zauzvrat kupuju sirovu naftu po nižoj ceni od tržišne. Prema nekim izvorima, deo izvoza završava i u Evropi. Iako geopolitički rival u regionu Bliskog istoka, Turska je uvoznik nafte iz Irana zbog niže cene.

Primirje u Ukrajini

Jedno od Trumpovih predizbornih obećanja je zaustavljanje rata u Ukrajini, i to u roku od 24 sata. Naravno, tako nešto je bilo moguće samo u glavi nekog zaluđenog MAGA Trump fanboyja. Trump se kasnije branio da nije bio ozbiljan kada je to rekao.

Očito frustriran sporošću pregovora o primirju, Trump je zapretio Rusiji sekundarnim carinama, tj. uvođenjem carina državama koje iz Rusije uvoze naftu i gas. Klasične carine bi bile besmislene jer SAD ne uvoze ni naftu ni gas iz Rusije još od 2022. godine, a i pre rata u Ukrajini taj uvoz je bio simboličan. Ali državama koje uvoze velike količine nafte iz Rusije Amerika je važno tržište za izvoz. Uvođenjem carina tim državama Trump želi da ih prisili da prestanu da uvoze naftu i gas iz Rusije. Time bi Rusija ostala bez glavnih prihoda za vođenje rata.

Najveći uvoznici sirove nafte iz Rusije su Kina i Indija, koje su 2023. zajedno činile oko 90 odsto izvoza te sirovine iz Rusije ukupne vrednosti od 122 milijarde dolara. Prerađene nafte (gorivo, kerozin, ulje za podmazivanje itd.) izvezeno je za 52 milijarde dolara, najviše u Tursku (23 odsto), Kinu (14 odsto), Brazil (11 odsto) i Indiju (9 odsto).

Veliki deo izvoza Rusije čini i prirodni gas, a 2023. najviše se izvozio u Kinu (30 odsto), Japan (11 odsto), Mađarsku (devet odsto), Slovačku (devet odsto), Španiju (šest odsto) i Francusku (šest odsto). Veliku uvoznik ovog energenta iz Rusije u Adria regionu je Srbija, ukupno 1,19 milijardi dolara prema podacima Opservatorija ekonomske složenosti (OEC).

Lista država

Dug je spisak država koje bi mogle biti kolateralne žrtve Trumpovih pritisaka na Venecuelu, Iran i Rusiju. To su Kina, Indija, Brazil, Španija, Kuba, Turska, Japan, Mađarska, Slovačka, Francuska, itd. Mnogo zavisi od toga smatra li Trump bilo koju količinu uvoza iz Venecuele, Irana i Rusije opravdanim razlogom za uvođenje sekundarnih carina ili će ciljati sami najveće kupce.

Sama EU još nije potpuno izbacila Rusiju iz svog uvoza energenata, pa je 2024. oko šestine potreba za gasom dolazilo iz Rusije. Razlog su države poput Mađarske, Slovačke i Češke, koje još uveliko zavise od uvoza gasa iz Rusije. Ipak, EU ukupno uvozi nekoliko puta manje gasa iz Rusije nego pre rata u Ukrajini. Od država Adria regiona značajan uvoz energenata iz Rusije imaju Srbija i Severna Makedonija.

Donald Trump je nepredvidiv pa su mogući svi scenariji, od toga da odustane od sekundarnih carina, do toga da ih uvede svima koji uvoze makar i "kap" nafte i gasa iz Venecuele, Irana i Rusije. Ali kao sredstvo prisile su sekundarne carine nedvosmisleno moćno oruđe jer se njihova moć temelji na činjenici da je SAD najveći svetski uvoznik i najveće tržište na svetu.