text size
Generalni direktor UniCredita Andrea Orcel rekao je da deoničari mogu da očekuju veće povrate na prošlogodišnju zaradu budući da rast kamatnih stopa i racionalizacija banaka stvara dodatne podsticaje i daje vetar u leđa.
"Početkom godine smo naznačili da nam je ambicija da budemo na nivou iz 2021. godine ili na još višem nivou", rekao je Orcel u četvrtak u intervjuu sa Francine Lacqua na Bloomberg TV-u na Svetskom ekonomskom forumu (WEF) u Davosu. "Prema brojevima koje smo imali u devet meseci, rekao bih da možemo biti i veći nego 2021."
Otkako je Orcel preuzeo kormilo Unicredita, druge najveće italijanske banke 2021. godine, banka je napustila sporedne lokacije i tamo su ukinuta radna mesta, a Orcel se preusmerio na unosnije proizvode i aktivnosti s manje kapitala. Obećao je 16 milijardi evra povrata kroz kombinaciju otkupa i dividendi do 2024. godine, što je jedna od najvećih isplata u Evropi. UniCredit, kojem kao i konkurentnim bankama rast kamatnih stopa ide u prilog, u oktobru je povećao predviđanja za prihode i dobit za 2022. godinu drugi kvartal zaredom.
"S obzirom na racionalizaciju kroz koju smo prolazili na operativnoj strani i na efektivnost kapitala, osećali smo da ćemo generisati vrlo značajan organski kapital", rekao je Orcel i dodao: "Zadovoljni smo sposobnošću distribuiranja i nastavka distribuiranja kapitala na održiv način".
Bloomberg Mercury
UniCredit je izvršio isplatu 3,8 milijardi evra, od čega je 1,2 milijarde evra dividendi u gotovini i 2,6 milijardi evra od otkupa deonica, na dobit iz 2021. godine.
Orcel se takođe priklonio mnogim učesnicima u Davosu koji su pozvali na oprez u pogledu mogućeg privrednog rasta. Rekao je da UniCredit očekuje da će Evropa ove godine izbeći recesiju, dodajući da bi Evropa čak mogla da zabeleži blagi rast.
U isto vreme je upozorio da bi nekoliko rizika i dalje moglo da poremeti predviđanja, uključujući rat u Ukrajini i uticaj viših kamatnih stopa na privredu.
Orcel je zauzeo relativno optimistično stanovište budući da zaliha nenaplativih UniCreditovih kredita opada, a i cene rizika opadaju. "Međutim, ako grešimo, imam veliku rezervu jednaku jednoj godini troška rizika da nadomestim šta god da mi se desi", izjavio je.
.webp){kind=icon}
