SAD uveliko gube trgovinski rat s Kinom

Dolazak Xi Jinpinga u Belu kuću u četvrtak biće prva državna poseta kineskog predsednika SAD još od 2015. godine. Zbog toga je ovo pravi trenutak da se sagledaju radikalne promene u američkoj trgovinskoj politici prema Kini koje je predsednik SAD Donald Trump pokrenuo 2018. godine. Posle osam godina visokih carina, kontrole izvoza, industrijske politike i drugih mera, može se zaključiti da ta politika nije ostvarila ciljeve koje je sama sebi postavila.

Prvi talas američkih carina koje su uvedene u martu 2018. godine na osnovu člana 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, trebalo je da utiče na kinesku industrijsku politiku i uspori nastojanje Pekinga da postane vodeća sila u visokotehnološkoj proizvodnji. Usledile su carine i kontrole izvoza za koje se očekivalo da će doprineti smanjenju kineskog trgovinskog suficita i prekomernih kapaciteta podržanih državnom politikom, smanjenju zavisnosti SAD od kineske robe, usporavanju kineskog tehnološkog napretka i slabljenju geopolitičke pozicije Pekinga.

Nijedan od tih ciljeva nije ostvaren.

Doduše, bilo je nekoliko površnih pobeda. U periodu od 2017. do 2025. godine, direktan uvoz iz Kine pao je sa oko 21,6 odsto ukupnog američkog uvoza robe u 2017. na približno devet odsto u 2025. godini, što je nije zabeleženo još od ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine. Ograničenja izvoza uskratila su kineskim kompanijama pristup najnaprednijim čipovima kompanije Nvidia Corp. i najsofisticiranijoj opremi za proizvodnju čipova kompanije ASML Holding NV. Američke kompanije, poput Applea, takođe su deo proizvodnih kapaciteta iz Kine preusmerile u Indiju, Vijetnam, Meksiko i druge zemlje sa nižim troškovima rada.

Međutim, kada se zagrebe ispod površine, malo je razloga za zadovoljstvo zagovornika oštrije trgovinske politike prema Kini. Nova istraživanja pokazuju da kineske sirovine, komponente i delovi, bilo da se u SAD uvoze direktno ili su zakonito ugrađeni u robu iz trećih zemalja, ulaze na američko tržište u tek nešto manjem obimu nego 2017. godine, čime se potvrđuju i raniji primeri iz prakse. Povećali su se i ilegalni reeksport robe preko trećih zemalja i carinske prevare, što je još jedna predvidiva posledica visokih i složenih američkih carina. Pad udela Kine u američkom uvozu tokom 2025. i 2026. godine, u međuvremenu, uglavnom je posledica naglog rasta uvoza opreme i komponenti za veštačku inteligenciju (AI) iz Meksika i Tajvana - robe koja se ionako nikada nije proizvodila u Kini.

Van SAD, pozicija Kine u svetskoj trgovini nikada nije bila snažnija. Njen suficit u trgovini robom prošle godine dostigao je rekordnih 1,19 biliona dolara, a očekuje se da će taj iznos biti dostignut ili premašen i 2026. godine. Istovremeno, Kina ima značajan rast izvoza na tržišta van SAD, kao i u tehnološki naprednim industrijama, poput proizvodnje električnih vozila.

Kina je i dalje vodeća svetska industrijska sila i ubedljivo najveći proizvođač i izvoznik poluproizvoda i drugih međuproizvoda. Kineske kompanije povećale su prodaju i ulaganja u proizvodne centre u trećim zemljama, gde su američke carine niže. Sve u svemu, kineski izvoznici nisu odgovorili na nove trgovinske barijere smanjenjem izvoza, već tako što su počeli da ih zaobilaze.

Kineski ekonomski model kapitalizma sa snažnim uticajem države takođe je ostao nepromenjen, a pritisak SAD na Kinu možda ga je samo dodatno učvrstio. Peking je 2021. godine na američke carine odgovorio petogodišnjim planom kojim je dodatno stavio težište na industrijsku politiku i tehnološku samostalnost. Prema Američko-kineskom poslovnom savetu, najnoviji, 15. petogodišnji plan Pekinga "ukazuje na to da industrijska politika više nije samo jedna od oblasti ekonomske politike, već postaje princip koji usmerava čitavu ekonomiju".

Danas kreatori ekonomske politike u Evropi i drugim delovima sveta otvoreno strahuju od destabilizujućeg talasa kineskog izvoza - "novog kineskog šoka" - koji podstiču ogromne kineske subvencije. Državna preduzeća i dalje imaju veliku ulogu u kineskoj privredi i trgovini. Prema Institutu Peterson, kompanije u kome je država većinski ili jedini vlasnik, i dalje su činile 60 odsto ukupne tržišne vrednosti 100 najvećih kineskih kompanija koje se kotiraju na berzi. Ciljevi SAD u pogledu izvoza poljoprivrednih proizvoda, predviđeni najnovijim trgovinskim sporazumom između SAD i Kine, paradoksalno zavise od državnih kompanija Sinograin i COFCO.

Američka politika pokazala se neefikasnom, a u nekim aspektima i kontraproduktivnom, i na druge načine. Nakon šoka koji su tokom prvog Trumpovog mandata izazvali američke carine i ograničenja izvoza, Peking je počeo da smanjuje svoju izloženost ekonomskom pritisku Vašingtona i razvija asimetrične protivmere za slučaj da SAD ponovo pribegnu ekonomskom pritisku. To je dodatno produbilo ulogu države u kineskoj privredi, podstaklo kineske kompanije da se više oslanjaju na domaće izvore tehnologije i inovacija i dalo Komunističkoj partiji Kine novu polugu pritiska u bilateralnim pregovorima, i to najviše kada je reč o retkim zemnim metalima, od kojih zavise američke kompanije. To pomaže da se objasni zašto su američke carine iz 2018. dovele do sporazuma "Prva faza", koji je naizgled bio povoljan za Vašington, dok je novo zaoštravanje trgovinske politike tokom drugog Trumpovog mandata dovelo do zastoja.

Tekuće primirje u trgovinskim odnosima SAD i Kine, zajedno sa Trumpovim carinama na robu iz drugih zemalja, smanjilo je razliku u carinama između kineske robe i robe iz zemalja koje kao dobavljači predstavljaju alternativu Kini, pa se neki lanci snabdevanja sada ponovo okreću Kini. Nemačke kompanije povećavaju ulaganja u Kini, dok smanjuju ulaganja u SAD. Indija je, posle višegodišnjih tenzija, počela da unapređuje odnose sa Kinom. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se u brojnim zemljama Kina prvi put ocenjuje povoljnije od SAD.

Američka kontrola izvoza i sankcije takođe su se pokazale propusnim. Istraživačka kompanija Epoch AI procenila je da je do kraja 2025. godine u Kinu, kršeći američka ograničenja izvoza, stiglo nekoliko stotina hiljada Nvidijinih naprednih čipova za veštačku inteligenciju. Vašington je ublažio ograničenja prodaje naprednih čipova Kini, ali ih tamo gotovo niko ne kupuje, jer su američka ograničenja podstakla kineske proizvođače čipova da razviju dovoljno dobre domaće alternative. Kako je u junu zaključio Brookings Institute, američke kompanije sada su ostale bez pristupa najnaprednijem segmentu najvećeg svetskog tržišta čipova.

Ovi neuspesi američke politike ne znače da je Kina nezaustavljiva sila koja će dominirati svetom. Peking je postavio najniži cilj privrednog rasta u poslednjih nekoliko decenija. Kineska tehnologija i dalje zaostaje u pojedinim naprednim industrijama, uključujući najnaprednije poluprovodnike. Kinesku privredu pritom dugoročno opterećuju brojni problemi - neefikasno usmeravanje kapitala, produktivnost ispod vodećih svetskih standarda, previsoka zaduženost i ubrzano starenje stanovništva - koje nikakav obim izvoza ne može da reši.

Međutim, upravo je u tome suština. Problemi kineske privrede posledica su faktora na koje Vašington ne može da utiče, dok su američka trgovinska ograničenja od 2018. godine malo uticala na pravac razvoja kineske privrede, a istovremeno su nametnula značajne troškove američkim kompanijama i potrošačima.

Ovi neuspesi američke politike ne znače da je Kina nezaustavljiva sila koja će dominirati svetom. Peking je postavio najniži cilj privrednog rasta u poslednjih nekoliko decenija. Kineska tehnologija i dalje zaostaje u pojedinim naprednim industrijama, uključujući najnaprednije poluprovodnike. Kinesku privredu pritom dugoročno opterećuju brojni problemi – neefikasno usmeravanje kapitala, produktivnost ispod vodećih svetskih standarda, previsoka zaduženost i ubrzano starenje stanovništva, koje nikakav obim izvoza ne može da reši.

Posle osam godina neuspešnog unilateralnog pristupa, zvaničnici Trumpove administracije i dalje, čini se, ne shvataju da Vašington ne može suštinski da promeni način na koji kineska vlada vodi svoju privredu i da bi napore američke vlade trebalo usmeriti na uži krug stvarnih pretnji koje dolaze iz Kine, jačanje savezništava sa drugim zemljama i unapređenje konkurentnosti američke privrede u različitim oblastima.

Temeljne promene kineske politike mogu doći samo iz Pekinga. Vašington im, nažalost, i dalje ne daje razloga da bilo šta menjaju.

Scott Lincicome je ekonomista Instituta Katon, specijalizovan za domaću ekonomsku politiku i međunarodnu trgovinu.