Zašto retki zemni elementi kao geopolitičko oružje gube na snazi

Svaki put kada Kina pooštri kontrolu nad retkim zemnim elementima, ostatak sveta postane malo bolji u njihovom pronalaženju.

Trajni magneti od retkih zemnih elemenata, koji pomažu u povezivanju kablova za punjenje s prenosnim računarima, pričvršćuju mobilne telefone na držače i spajaju bežične slušalice u njihove kutijice, postali su glavno bojno polje u kineskim trgovinskim ratovima sa suparnicima. Peking je iskoristio izvozna ograničenja za te uređaje kao mehanizam pritiska na američkog predsjednika Donalda Trumpa zbog carina koje je uveo prošle godine. Ista se taktika primenjuje i protiv Japana nakon diplomatskog spora s Tokijom.

Ipak, Kina mora da suzi svoj fokus jer svet odgovara na isti način. Pre otprilike 15 godina gotovo svi retki zemni elementi kopali su se i prerađivali u Kini, ali godine sličnih pretnji značajno su promenile tu sliku. Gotovo trećina ukupne proizvodnje sada se odvija u drugim zemljama, pa se Peking morao da usmeri na najređe od retkih zemnih elemenata. Neodijum i prazeodijum, elementi koji pružaju magnetska svojstva većini uređaja koje imate u domu, postaju previše dostupni da bi pretnje njima bile uverljive.

Zbog toga se težište preusmerilo na tri ređa elementa: samarijum, disprozijum i terbijum. Konvencionalni magneti od retkih zemnih elemenata gube svoju efikasnost na višim temperaturama, pa ih je u naprednim primenama – poput motora za električna vozila, vetroturbina, navođenih projektila i vazduhoplovstva – potrebno dopuniti ili zameniti tim takozvanim teškim retkim zemnim elementima (HRE).

Vratite se 10 godina unazad i većina bi vam geologa rekla da je ovaj potez šah-mat za Kinu. HRE su geološka retkost. Poput vibranijuma, retkog elementa u Marvelovu univerzumu koji se nalazi samo u fiktivnoj afričkoj naciji Vakandi, korisne formacije pojavljivale su se, činilo se, na samo jednom mestu na planetu: Longnanu, izolovanom mestu u južnoj Kini, gde su geolozi na vrhuncu Kulturne revolucije 1969. slučajno naišli na jedno takvo nalazište.

U ovom trenutku ta pretpostavka izgleda znatno manje sigurna. Naučnici neprekidno pronalaze inovativne načine za rešavanje naizgled nerešivih problema. Industrijski hemičari rešavaju nestašice korišćenjem alternativnih materijala, kao što su proteklih godina učinili s kobaltom u litijum-jonskim baterijama za automobile, koji je uglavnom zamenjen dostupnijim fosfatom. Geolozi pretražuju svit i dokazuju da ono što se smatralo retkim u stvari i nije tako retko. Upravo taj drugi proces sada vidimo na primeru HRE-a.

Vrsta formacije pronađena u Longnanu svakako jest retka, ali nije jedinstvena. Poznata kao glina s jonskom apsorpcijom, obično nastaje kada obilne tropske kiše milionima godina erodiraju granitne planine, ispirući HRE u dno doline gde ih trošna stena hvata poput geološkog sita.

Suočeni s vladinim ograničenjima proizvodnje sredinom 2010-ih, kineski rudari bili su među prvima koji su potražili alternative, otkrivajući i iskorišćavajući bogate formacije preko granice u ratom razorenoj saveznoj državi Kačin u Mjanmaru. Ti rudnici možda već obezbeđuju više HRE-a od kineskih kopova, uz sve prateće ekološke probleme koji dolaze sa tom industrijom malog obima.

Bolje regulisani radovi u toku su u drugim delovima sveta. U Brazilu je privatna investiciona kompanija Denham Capital Management LP iz Bostona provela većinu druge decenije 201, veka dokazujući nalazište gline u centralnoj državi Gojas. Nakon što je primio ulaganje bivšeg glavnog izvršnog direktora firme Xstrata Plc Micka Davisa i pokrenuo proizvodnju 2024. godine, rudnik sada preuzima proizvođač magneta USA Rare Earth Inc. u sklopu posla vrednog 2,8 milijardi dolara najavljenog u aprilu.

To bi mogao biti samo vrh ledenog brega. Prošlogodišnja studija potvrdila je postojanje jonskih nalazišta na četiri kontinenta, od Madagaskara, Malavija i Ugande do Čilea i Australije, uz već postojeća nalazišta. Postoje i dokazi o njihovom prisustvu u Maleziji, Tajlandu, Vijetnamu, pa čak i u Finskoj.

Kompanije van Kine sa stručnošću u preradi ovih ruda grade pogone za separaciju kako bi izolovale disprozijum, terbijum i samarijum. Lynas Rare Earths Ltd. i Neo Performance Materials Inc. već su postigli komercijalnu proizvodnju. MP Materials Corp. i partner USA Rare Eartha, kompanija Carester SAS, očekuju da će započeti s radom u roku od nekoliko meseci.

To je govori o poverenju u rudnike sirovina. Ključna investiciona teza za ove prerađivačke firme jest njihova nezavisnost u odnosu na kineske lancu snabdevanja retkim zemljama. Malo je smisla ulagati novac u takvu opremu ako će zavisiti od Kine i njenih partnera u Mjanmaru za svoje sirovine.

Celokupna ova aktivnost predstavlja upozorenje za sve koji bi pokušali da ometaju protok minerala diljem sveta radi geopolitičke koristi. Nastojeći da izgladni svoje suparnike uskraćivanjem magneta od retkih zemalja, Kina nehotice podstiče globalnu industriju koja će ih učiniti dostupnijima nego ikada pre.