NIS zatražio od OFAC-a produženje licence za rad

Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje operativne licence kako bi mogla da nastavi da radi i posle isteka tekuće licence 20. februara. Time bi se obezbedilo i vreme stranama u pregovorima o preuzimanju ruskog udela u vlasništvu da finalizuju razgovore, navela je ta kompanija.

NIS je saopštio da je u četvrtak poslao novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. februara, kada ističe rok predviđen prethodnom licencom.

Srpska energetska kompanija je u zahtevu istakla značaj redovnog rada kompanije za ekonomiju Srbije, kao i tekuće pregovore o promeni vlasničke strukture. NIS je naveo da bi produženje operativne licence obezbedilo i neophodan vremenski okvir zainteresovanim stranama da finalizuju te razgovore.

Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (engl. Office of Foreign Assets Control – OFAC) Ministarstva finansija SAD više puta je produžavala operativnu licencu NIS-u tokom 2025. NIS se pod sankcijama SAD nalazi od januara te godine, a sankcije su u punom obimu na snagu stupile 9. oktobra 2025. 

OFAC je takođe ranije izdao licencu akcionarima i zainteresovanim stranama za pregovore o promenama u vlasničkoj strukturi NIS-a sa važenjem do 24. marta.

Prethodni put je operativna licenca produžena do 20. februara, nakon isteka 23. januara. OFAC je tada u pismu srpskom Ministarstvu finansija naveo da operativna licenca važi pod uslovom da transakcije ne uključuju američke subjekte ili finansijski sistem SAD i da ne uključuju, da nisu u ime ili za korist, direktno ili indirektno, bilo kog drugog blokiranog subjekta osim NIS-a.

Takođe, transakcije ne uključuju bilo koju drugu aktivnost koja je predmet sankcija u skladu sa Propisima o sankcijama zbog štetnih spoljnopolitičkih aktivnosti Rusije (31 CFR deo 587), Propisima o sankcijama vezanim za Ukrajinu i Rusiju (31 CFR deo 589), ili propisima drugih američkih organa ovlašćenih za uvođenje sankcija.

Ruski Gazprom Neft, koji je većinski vlasnik NIS-a, o prodaji tog udela pregovara sa mađarskim MOL-om, a uoči isteka prethodne licence, 19. januara, Bloomberg je preneo da su ove dve kompanije potpisale okvirni obavezujući sporazum prema kome će Mol kupiti Gazpromov kombinovani udeo od 56,17 odsto. Mol je tada saopštio da bi transakcija mogla bi da bude završena do 31. marta. Transakcija, potencijalno vredna 1,4 milijarde evra, čeka na odobrenje OFAC-a. 

 

 

U igri za naknadno sticanje vlasničkih udela u NIS-u (pošto se zaključi zasad još nepotvrđena transakcija između ruskih i mađarskih predstavnika) jesu država Srbija, koja je najavila da će podići svoj udeo za pet odsto, i emiratski investitor Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC), za koji se očekuje da će preuzeti manjinski udeo u okviru pomenutih 56,15 odsto koje namerava da kupi Mol.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, koja se prošle nedelje sastala sa rukovodstvom naftne kompanije ADNOC, rekla je da bi u budućnosti Mol upravljao NIS-om kao većinski akcionar u zajedničkoj kompaniji sa ADNOC-om, dok će kompanija iz UAE biti prisutna u organima upravljanja.

Ona je tada rekla da se radi na tome da zajednička kompanija ADNOC-a i Mola bude većinski vlasnik u NIS-u, dok će ADNOC imati veoma značajno učešće u toj zajedničkoj kompaniji.

Đedović Handanović je takođe istakla da će se sva dubinska analiza poslovanja, a u vezi sa kupovinom ruskog dela vlasništva u NIS-u završiti do kraja februara da bi se stekli uslovi da se u martu potpiše kupoprodajni ugovor, u okviru roka koji je dao OFAC, odnosno do 24. marta. 

Dogovorom između Gazprom Nefta i Mola se planira da sva imovina koja je pod većinskim vlasništvom ruske strane, uključujući i HIP Petrohemiju, bude prodata Molu. U međuvremenu, ovaj najveći proizvođač petrohemijskih proizvoda u Srbiji ponovo je, 5. februara, počeo proizvodnju koju je obustavio početkom decembra 2025. jer zbog američkih sankcija NIS-u nije radila Rafinerija u Pančevu.

 

 

U jednom trenutku se spekulisalo da bi ADNOC ušao u NIS jer je zainteresovan za Petrohemiju, mada su se među stručnom javnošću mogli čuti i argumenti da takav potez ne bi imao očiglednu stratešku logiku i da su ambicije arapskog preduzeća znatno veće.