.webp){kind=icon}
Rezultati najnovijeg istraživanja o poslovnom okruženju i investicionom potencijalu u Srbiji, koje je u sredu predstavila nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija), pokazuju da bi 95 odsto nemačkih preduzeća ponovo investiralo u Srbiji.
AHK Srbija sprovela je tokom marta i aprila ove godine istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji među kompanijama njenim članicama, koji su pokazali da se ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2022. godinu nije pogoršala.
Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, rezultati ankete pokazuju da su najlošije ocenjene borba protiv korupcije i kriminala, pravna sigurnost, transparentnost u javnim tenderima, efikasnost poreskog sistema i poreske uprave, kao i raspoloživost radne snage, piše Beta.
Zadovoljavajuće ocene dobili su kriterijumi koji se odnose na tržište rada u Srbiji. Kompanije su zadovoljne kvalifikacijom i motivacijom zaposlenih, njihovom produktivnošću, kao i akademskim obrazovanjem.
Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u ovoj godini, 49 odsto anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, 46 odsto kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok samo pet odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati.
Uprkos posledicama koje je izazvala pandemija virusa korona, kao i posledica sukoba u Ukrajini koje se odražavaju na privredu na svetskom nivou, polovina anketiranih (52 odsto) svoje poslovanje ocenila je kao dobro, a samo jedan odsto kao nedovoljno dobro.
Takođe, tokom 2022. godine 46 odsto anketiranih preduzeća planira uvećanje investicija, dok samo 10 odsto najavljuje smanjenje investicija.
Rukovolidac privrednog odeljenja Ambasade Nemačke u Srbiji Denis Kaiser rekao je da sprovedena anketa predstavlja sve ono što Ambasada Nemačke radi poslednjih godina, a to je poboljšanje ekonomskih odnosa sa Srbijom.
"Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije sa investicijama u poslednjih 20 godina vrednim 3,7 milijardi evra", rekao je Kaiser.
On je podsetio na rezultate anekte koji pokazuju da se cena energije procenjuje kao najveći rizik za dalji privredni razvoj i rekao da se Nemačka i Srbija mogu nositi sa ovim problemom tako što će ulagati u obnovljive izvore energije.
Kaiser je dodao da je drugi najveći rizik za dalji privredni razvoj Srbije korupcija, kao i da se naša zemlja nalazi na listi visoko ispred Crne Gore i Severne Makedonije po stepenu korupcije.
