EIB odobrio 134 miliona evra za modernizaciju pruge Niš–Dimitrovgrad

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je novi finansijski paket od 134 miliona evra za modernizaciju pruge Niš–Dimitrovgrad, istočnog kraka koridora 10, koja treba da omogući da se Srbija i Bugarska bolje železnički povežu, železnica više koristi, a saobraćaj u samom Nišu rastereti. Modernizacija ovog dela pruge počela je 2023. godine nakon višegodišnjeg kašnjenja a, prema ranijim najavama, trebalo bi da bude završena 2027. 

Od ukupne izdvojene sume, zajam od 100 miliona evra će biti namenjen modernizaciji železničke deonice Sićevo–Dimitrovgrad, kao i elektrifikaciji i signalizaciji celokupne pruge, dok će se bespovratna u iznosu od 34 miliona evra, koja su obezbeđena kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), iskoristiti za izgradnju železničke obilaznice oko Niša, saopštio je EIB.

Evropska unija je do sada, zajedno sa ovim sredstvima, izdvojila za modernizaciji ove deonice 342 miliona evra, od čega su 234 miliona evra krediti EIB Global, a 108 miliona evra bespovratna sredstva EU.

"Kao deo ključne međunarodne transportne mreže koja povezuje Srbiju sa zemljama EU, ovaj projekat ima presudan značaj za jaču ekonomsku integraciju, povećanje trgovinskih tokova, privlačenje investicija i ubrzanje regionalnog rasta, izjavio je potpredsednik EIB-a Robert de Groot. "On će unaprediti kvalitet, dostupnost i pouzdanost nacionalnih i prekograničnih železničkih usluga, uz istovremeno omogućavanje postepenog prelaska na ekološki prihvatljivije oblike prevoza."

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević rekla je da je potpisivanjem novih ugovora o kreditima i dodelom bespovratnih sredstava, stvoren ključni finansijski preduslov za kontinuiranu modernizaciju železničke deonice Niš–Dimitrovgrad, navodi se u saopštenju EIB. Ona je istakla da će modernizacija omogućiti bolju povezanost sa evropskom mrežom TENT (Trans-European Transport Network), i da predstavlja ključan korak ka elektrifikaciji poslednje neelektrifikovane deonice koridora 10.

Modernizacija ove pruge trebalo bi da omogući da se brzine povećaju u proseku sa sadašnjih 50 na 120 kilometara na sat (km/h), kao i da doprinese većem korišćenju železnice za transport robe i putnika. Broj putnika bi, prema očekivanjima, trebalo da se poveća sa oko 170.000 godišnje  na približno 550.000, a ukupan teretni saobraćaj sa 3,2 miliona na oko 6,2 miliona tona godišnje.

AP Photo/Darko Vojinovic/Beta

 

Realizacija kasnila, projekat u međuvremenu poskupeo

Kako je pisala Bloomberg Adria, prvobitna procena troškova projekta iznosila je 268,3 miliona evra (uključujući 22,4 km zaobilaznice), ali su oni narasli na 502 miliona evra kao posledica, kako je obrazložila Vlada Srbije, globalnih problema u snabdevanju, kašnjenja u pripremi i poboljšanja bezbednosti na ključnim deonicama.

Fiskalni savet izneo je u ranijem izveštaju o javnim investicijama da su finansijski ugovori sa inostranim kreditorima, zajedno sa dva granta iz WBIF, potpisani još krajem januara 2018. godine, ali da je projekat skoro šest godina stajao u mestu. Fiskalni savet je tada naveo da se, prema dostupnim informacijama, čekalo na građevinsku dozvolu za jednu poddeonicu ove pruge, ali da su projekat kočili i neki interni propusti, uključujući moguće opstrukcije.

Prema planovima Vlade Srbije, projekat je trebalo da se završi do kraja 2023. godine, a te godine, u novembru, tek se krenulo sa modernizacijom pruge.

EU je uključena u modernizaciju pet ključnih železničkih deonica u Srbiji koje su deo panevropskog koridora 10.

Koridor 10 je najvažnija železnička i drumska magistrala jugoistočne Evrope i deo je osnovne mreže. Ovaj koridor povezuje centralnu Evropu sa Grčkom i Turskom, prolazeći kroz Srbiju u dva kraka: centralni (Beograd–Niš–Preševo–Severna Makedonija) i istočni (Niš–Dimitrovgrad–Bugarska). EU je uključena u modernizaciju pet ključnih železničkih deonica u Srbiji koje su deo panevropskog koridora 10.