Kojom računicom je Trump došao do carine od 37 odsto za Srbiju

Kada je sinoć nešto pre ponoći po centralnoevropskom vremenu predsednik SAD Donald Trump saopštio da za većinu zemalja na svetu uvodi "recipročne carine", mnogi ministri i zvaničnici za trgovinu širom sveta razbijali su glavu da shvate kojom je računicom Trumpova administracija došla do iznosa navodnih carina koje druge zemlje naplaćuju na američku robu, koje su postale osnova za američke "uzvratne carine".

Prema saznanjima Bloomberg Adria, u Direktoratu Evropske unije za trgovinu su na sve načine pokušavali da shvate kako je Trump došao do tvrdnje da EU na američku robu naplaćuje "carine uključujući manipulacije valutom i trgovinske barijere" u iznosu od 39 odsto, što mu je poslužilo kao obrazloženje da sada na robu iz EU uvede carine od 20 odsto. Verovatno slične muke su imali i zvaničnici i u drugim zemljama, poput Vijetnama za koje je Trump rekao da SAD naplaćuju carine od 90 odsto, Kambodža 97 odsto, Laos 95 odsto, Madagaskar 93 ili Srbija sa 74 odsto. Mnogi su pokušali razne računice, pa čak i da saberu istinske carine sa porezom na dodatu vrednost i akcize, ali rezultat nikad nije odgovarao Trumpovim tvrdnjama.

Muke sveta je skratio američki finansijski novinar James Surowiecki, koji je na društvenoj mreži X, posle nekoliko pokušaja da dođe do prave analize, prvi objavio da je shvatio "odakle dolaze ove lažne carine".

"Oni nisu faktički obračunali carinske stope i necarinske barijere, kako kažu. Umesto toga, za svaku zemlju su samo uzeli naš (američki) trgovinski deficit sa tom zemljom i podelili ga sa iznosom izvoza te zemlje kod nas (u SAD). Dakle, sa Indonezijom imamo trgovinski deficit od 17,9 milijardi dolara. Njen izvoz u SAD je 28 milijardi dolara", napisao je Surowiecki, dodajući da kada se podele ta dva broja dobija se 64 odsto, za šta Trump tvrdi da je carinska stopa koju SAD Indonezija naplaćuje.

 

 

Taj potez Trumpove administracije ovaj novinar specijalizovan za finansije ocenio je kao "izuzetnu glupost", dopunjujući svoju analizu time da je u međuvremenu shvatio da su pri izračunavanju carinske stope, Trumpovi ljudi koristili samo trgovinski deficit u robi. Kako tvrdi, iako SAD imaju trgovinski suficit u uslugama sa svetom, taj izvoz se ne računa što se Trumpa tiče.

"Čak i s obzirom na da je to Trump, ne mogu da verujem da su rekli: 'Samo ćemo podeliti trgovinski deficit sa uvozom iz te zemlje i reći ljudima da je to carinska stopa'. A onda su odlučili da postave carine tako što će samo prepoloviti tu potpuno izmišljenu stopu! Ovo je tako glupo i varljivo", napisao je on.

Ubrzo je ta njegova objava imala oko 10 miliona pregleda, pri čemu su brojni korisnici upoređivali sa podacima za druge zemlje, potvrđujući tačnost teze koju je izneo Surowiecki.

U međuvremenu je tu metodologiju potvrdila i Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD (USTR), navodeći da su koristili podatke Američkog zavoda za statistiku iz 2024. godine.

Na primeru Srbije računica izgleda tako što je, prema podacima američkog Biroa za statistiku, američki trgovinski deficit u razmeni sa Srbijom u 2024. iznosio 604,5 miliona dolara, dok je srpski izvoz u SAD bio rekordan i iznosio je u 2024 –  814,4 miliona dolara. Kada se taj deficit podeli sa srpskim izvozom u SAD, dobija se 74,22 odsto, što je iznos koji Trumpova administracija smatra da Srbija nameće kao carinu na američku robu. Taj iznos je potom podeljen sa dva, čime se dobila, kako u Vašingtonu tvrde, "diskontna" stopa carina za robu koju SAD uvoze iz Srbije.

Bessent: Nemojte da uzvraćate

Američki ministar finansija Scott Bessent apelovao je na trgovinske partnere da ne odgovaraju kontramerama, upozoravajući da bi odmazda mogla da "pogorša situaciju".

"Moj savet svakoj zemlji u ovom trenutku je: nemojte da uzvraćate. Sačekajte, sagledajte situaciju, jer ako uvedete kontramere, doći će do eskalacije. Ako ne reagujete, ovo je verovatno najgora tačka do koje će se stvari pogoršati", rekao je Bessent za Fox news, dok je u razgovoru za CNN istakao da bi bilo "nepromišljeno" da dođe do "ishitrenih" odluka.

Na pitanje kako očekuje da će američko tržište reagovati, on je rekao da ne zna, ali je naglasio da će dugoročni ekonomski faktori, poput rasta privrede i stabilnosti tržišta, imati veći uticaj od trenutnih reakcija na carine. Iako je priznao da bi carine mogle da dovedu do rasta cena, dodao je da to "ne mora nužno da se desi".

Evropska odmazda udara Silicijumsku dolinu?

Evropski komentatori posebnu ironiju vide u tom što je dan kada je objavio trgovinski rat ostatku sveta Trump nazvao "Danom oslobođenja". Prema oceni urednika nemačkog poslovnog dnevnika Handelsblatt, Jensa Muenchratha, kada se govor predsednika SAD očisti od čestitanja samom sebi, "ono što zapravo ostaje je: dekonstrukcija i devastacija".

"Trump bezobzirno uništava poslednje ostatke trgovačkog poretka zasnovanog na pravilima. Pravila međunarodnog prava? Nebitno. Sporazumi o slobodnoj trgovini? Čak ni papir na kome su napisani. Pouzdanost bivše vodeće sile Zapada? To je passe. U svakom slučaju, niko – osim možda samog Trumpa – ne bi trebalo da se oseća oslobođeno u ovim satima posle 2. aprila", piše Muenchrath i dodaje da će se agonija verovatno pogoditi i sa ove strane američke carinske granice te da će se SAD suočiti sa tim da je ovaj potez za njih samodestruktivan.

Prema mišljenju urednika ovog uglednog nemačkog poslovnog dnevnika, evropska odmazda sada bi trebalo da pogodi i Silicijumsku dolinu, to jest najveće visokotehnološke kompanije.

U video-obraćanju na društvenoj mreži X, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je američke carine ocenila kao "težak udarac" svetskoj ekonomiji, te da će posledice biti "ogromne", pri čemu Evropska unija priprema kontramere ako pregovori ne uspeju.

"Već završavamo prvi paket kontramera kao odgovor na carine za čelik", rekla je ona u izjavi snimljenoj u Uzbekistanu, uoči samita partnerstva EU i Centralne Azije, ističući da su u pripremi i dodatne "kontramere za zaštitu naših interesa i naših kompanija ukoliko pregovori ne uspeju". "Globalna ekonomija će mnogo patiti, neizvesnost će se povećati i dalji protekcionizam će biti podstaknut. Posledice će biti strašne za milione ljudi širom sveta, posebno za najugroženije zemlje koje sada podležu najvišim američkim carinama."

 

 

Ona je istakla da će se milioni građana suočiti sa većim računima za namirnice, lekovi i prevoz.

"Troškovi poslovanja sa Sjedinjenim Državama će dramatično porasti", rekla je ona, dodajući da će inflacija porasti, kao i da će sve kompanije, "velike i male, patiti od prvog dana" zbog prekida lanaca snabdevanja, veće neizvesnosti i teške birokratije. "Štaviše, izgleda da u ovom haosu nema reda. Ne postoji jasan put kroz kompleksnost i haos koji pogađa sve trgovinske partnere SAD."

Pariz: Trump želi da bude gospodar sveta

Francuska i Nemačka su se već založile za snažniju reakciju koja bi mogla da ojača pregovaračku poziciju EU, prenosi Bloomberg, navodeći da ljudi upoznati sa razmišljanjem francuskog predsednika Emmanuela Macrona tvrde da on veruje da bi EU trebalo da bude spremna da odgovori opcijama kao što je ciljanje na američke tehnološke kompanije i usluge.

Pariz želi da bude siguran da EU odgovori svim svojim instrumentima za odbranu interesa EU, rekao je jedan od ljudi koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman.

Portparolka francuske vlade Sophie Primas je u izjavi za francuski radio RTL optužila Trumpa da želi da bude "gospodar sveta", dodajući da će carine "biti težak udarac" za svetsku i evropsku ekonomiju, ali da će EU nastaviti da pregovara sa SAD. Ona je dodala da bi Evropska komisija, koja je jedina nadležna da se za EU bavi trgovinskim pitanjima, mogla da primeni porez na digitalne usluge na američke kompanije do kraja aprila.

SAD imaju suficit u trgovini uslugama sa EU i takav potez bi, procenjuje Bloomberg, verovatno pogoršao tenzije sa američkim predsednikom.

Depositphotos Robert Habeck

Nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habeck rekao je novinarima juče u Berlinu da je Trumpova odluka o carinama "uporediva sa agresorskim ratom protiv Ukrajine" te da "veličina i odlučnost odgovora moraju biti srazmerni".

Bloomberg je ranije izvestio da su Francuska i druge zemlje pozvale Evropsku komisiju da razmotri primenu instrumenta protiv prinude - najmoćnijeg trgovinskog alata EU, dizajniranog da uzvrati udar na nacije koje koriste trgovinske i ekonomske mere prinude. Ovaj instrument dosad nije bio korišćen i mogao bi da dovede do ograničenja trgovine i usluga, kao i određenih prava intelektualne svojine, stranih direktnih investicija i pristupa javnim nabavkama.

Ministri trgovine EU trebalo bi da se sastanu 7. aprila kako bi razgovarali o merama SAD i odgovoru Evropske unije.