NIS saopštio šta mu je dozvoljeno da radi posle odlaganja sankcija

Naftna industrija Srbije (NIS) oglasila se povodom odlaganja američkih sankcija prema tom preduzeću, precizirajući šta dokument (licenca) koji im je tim povodom dostavilo Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) znači za njihovo dalje poslovanje.

Kako se navodi u NIS-ovoj objavi od četvrtka, licenca omogućava nesmetano obavljanje sledećih aktivnosti:

• Održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva;

• Izvršenje svih transakcija sa NIS-om i njegovim operativnim zavisnim društvima, koje su usmerene na ispunjenje ugovora;

• Otuđenje ili prenos, ili omogućavanje otuđenja ili prenosa duga ili kapitala izdatih ili garantovanih od strane NIS-a ili operativnih zavisnih društava (pokriveni dug ili kapital) na lice koje nije iz SAD;

• Omogućavanje, kliring i izmirenje trgovine pokrivenog duga ili kapitala po nalozima plasiranim pre 16 sati po istočnom standardnom vremenu, 10. januara 2025;

• Izvršenje ugovora o finansijskim derivatima (usmereni na njihovo ispunjenje i njihov prestanak ("wind-down")), a koji su sklopljeni pre 16 sati po istočnom standardnom vremenu 10. januara 2025. godine i koji (i) uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva kao drugu stranu ili (i) su povezani sa pokrivenim dugom ili kapitalom;

• Zvanične poslove diplomatskih ili konzularnih predstavništava van Ruske Federacije koji uključuju NIS ili operativna zavisna društva.

"Period odlaganja sankcija NIS će iskoristiti da u saradnji sa akcionarima nastavi da radi na pronalaženju rešenja koje će dugoročno omogućiti nesmetan rad kompanije i obezbeđivanje energetske stabilnosti Republike Srbije", izjavili su iz tog preduzeća. Dodali su da njihovi prioriteti, kao i do sada, ostaju uredno snabdevanje domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata, očuvanje redovnog poslovanja i briga o zaposlenima.

Snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS-a je redovna, istakli su, a Rafinerija nafte Pančevo funkcioniše u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate. "NIS će sa svoje strane učiniti sve da se u najkraćem mogućem roku prevaziđe manji broj poteškoća u vezi sa platnim prometom do kojeg je došlo na benzinskim stanicama NIS-a usled primene sankcija od određenih institucija."

 

Podsetimo, u sredu je i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla da državne institucije preduzimaju sve mere da obezbede da građani mogu da nastave da plaćaju na NIS-ovim pumpama kao što su to činili i dosad. Proteklih dana se, naime, spekulisalo da bi moglo da se plaća gotovinom ili Dina karticama.

JANAF može da nastavi sa transportom

Posle odluke da sankcije NIS-u budu odložene, Jadranski naftovod (JANAF) - preko kog se dosad vršio najveći deo uvoza nafte u Srbiju - dobio je dozvolu Odeljenja za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog Ministarstva finansija da nastavi transport nafte ovoj kompaniji. Transport nafte za NIS biće nastavljen u narednih 30 dana, izjavio je Vladislav Veselica, član uprave hrvatskog operatera naftovoda.

Vladislav Veselica; Foto: Janaf

"Verujemo da će se u narednom periodu stvoriti uslovi da dobijemo sve dozvole kako bismo mogli da nastavimo sa redovnim poslovanjem", rekao je Veselica, preneo je Bloomberg.

Vučić: Dobra vest za građane

Da je Srbija dobila dodatnih 30 dana za NIS (mada je tražila odlaganje od minimun 90 dana) objavio je u četvrtak ujutru na Instagramu predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je napisao da je to još jedna dobra vest za građane, a obznanio je dokument američkog ministarstva finansija u kojem se objavljuje ta odluka.

Očekivalo se da će sankcije, koje su SAD 10. januara uvele NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji, stupiti na snagu u četvrtak u šest sati ujutru, 45 dana nakon zvanične najave uvođenja. Podsećanja radi, NIS je početkom februara uputio zvaničan zahtev OFAC-u za odlaganje sankcija, što su podržale vlade Srbije i Mađarske.

Đedović Handanović: Amerikanci shvataju značaj NIS-a 

Ministarka Đedović Handanović izjavila je u četvrtak da je vlada noćas dobila informaciju od američkog OFAC-a, da su usvojili zahtev za odlaganje sankcija.

"Amerikanci su naveli da shvataju značaj NIS-a za našu ekonomiju, za naše građane, ali i za regionalnu energetsku stabilnost, kao i da je NIS isto vitalan za funkcionisanje nekih najvažnijih aktivnosti u našem društvu, kao što su zdravstveni sistem, policija i drugo", rekla je ministarka Đedović Handanović za Tanjug.

Naglasila je da se ova dozvola od američke administracije odnosno odlaganje sankcija NIS-u na 30 dana, ne odnosi na američke državljane i na američki finansijski sistem.

Pavlović: 30 dana je potencijalno dovoljno, možda se postigne mir u Ukrajini U razgovoru za TV Bloomberg Adria, analitičar Vladan Pavlović je rekao da odlaganje sankcija znači da još nije pronađeno rešenje koje bi zadovoljilo obe strane - rusku i američku, te da će NIS verovatno biti deo šireg paketa sporazuma između SAD i Rusije, s obzirom na otopljavanje njihovih odnosa, kao i da je pitanje da li ćemo mi uopšte u tome učestvovati. Odnos američkog predsednika Donalda Trumpa prema Rusiji je dijametralno promenjen i on je sada u konfrontaciji sa EU, tako da je moguće da je odluka o odlaganju sankcija i politička, a ne samo ekonomska, ocenio je Pavlović. "Poslovanje NIS-a će se nastaviti kao i dosad u narednih 30 dana i prvi kvartal će biti sasvim normalan, bez ikakvih posledica. Rezultat će zavisiti, kao i uvek, od toga koliko se izvadi nafte i gasa i kakve su kotacijske cene, tako da se nikakav poseban udar ne očekuje u narednih mesec dana", izjavio je Pavlović. Komentarišući odluku da se mere odlože na 30 dana, iako je traženo 90, sagovornik je skrenuo pažnju na to da bi ovaj okvir možda mogao biti dovoljan za nalaženje trajnog rešenja, ukoliko za tih mesec dana bude postignut mir u Ukrajini i dođe do eventualnog ukidanja dela američkih sankcija Rusiji.

"Tako da sve osobe koje imaju, na primer, pasoš SAD, neće moći da nastave da posluju sa NIS-om ukoliko su to ranije činila odnosno biće predmet rizika da dođu na listu sankcija OFAC-a, to se ne odnosi ni na koga drugog", rekla je ministarka.

Ruske firme preuredile vlasništvo u NIS-u 

U sredu je NIS, bez detaljnih objašnjenja, saopštio da su kompanije Gazprom Neft i Gazprom, obe sa sedištem u Rusiji i vlasničkim udelima u NIS-u, odlučile da promene odnos tih udela. Gazprom Neft dosad je držao 50 odsto vlasništva u NIS-u (81.530.200 akcija), dok je prema novom dogovoru taj udeo spušten na približno 44,85 odsto (73.132.589 akcija). Sa prebacivanjem ovih 5,15 odsto Gazpromu, potonji je stekao 11,3 odsto udela (18.433.298 akcija) u vlasništvu NIS-a. Podsetimo, Gazprom je dosad imao 6,15 odsto deonica (preciznije, njih 10.035.687).

Kako je Bloomberg Adria već pisala, Gazprom Neft je od kupovine 2009. godine bio vlasnik 56 odsto akcija, ali kada su mu uvedene sankcije Evropske unije (EU) zbog rata u Ukrajini, u maju 2022. Gazprom je kupio 10 miliona akcija NIS-a i stekao udeo od oko šest odsto, tako da su se evropske sankcije zaobišle jer su se odnosile na naftne kompanije koje imaju više od 50 odsto udela. Na taj način je Gazprom Neft ostao vlasnik 50 odsto akcija, a Gazprom, protiv koga nisu uvedene sankcije EU, stekao je 6,15 odsto. Nepunih 30 odsto nalazi se vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.

Ostalo je nejasno šta se dobilo prebacivanjem nešto više od pet odsto udela sa Gazprom Nefta na Gazprom, imajući u vidu da je predsednik Vučić ranije naveo da američke mere podrazumevaju "potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a".

Kovačević: Zanimljiva promena udela Gazproma i Gazprom Nefta u NIS-u O tome šta govori odlaganje sankcija govori, za TV Bloomberg Adria govorio je stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević. Treba reći da je iz SAD prethodno izričito traženo da u NIS-u ne bude ruskog udela. Određeni broj preduzeća u Evropi ima značajan ruski udeo u strukturi vlasništva - neka od njih su prestala da rade, neka su izmenila vlasništvo, a neka su nastavila da rade - pa se postavlja pitanje kakav je efekat tog vlasništva na ono što se zove ratni napor ili na prihode ruske države koji mogu biti upotrebljeni u tu svrhu. "Gde se NIS nalazi u svemu tome je ozbiljno pitanje koje bi fiskalni analitičari u Srbiji morali da razmotre", rekao je Kovačević. Naveo je da je druga dimenzija naša sigurnost snabdevanja. "Ako se nađemo u situaciji da iz bilo kog političkog ili strateškog razloga koji se dešava u trećim zemljama naša sigurnost snabdevanja bude pogođena, to zahteva ozbiljnu intervenciju u strukturi tržišta. Za mene je teško shvatljivo da na jednom tržištu ima oko 50 preduzeća u maloprodaji i prodaji na veliko i da ona odjednom nisu u stanju da povećaju svoje udele na tom tržištu", kazao je, dodajući da postoji i dimenzija koliko goriva uopšte trošimo u odnosu na nacionalni proizvod. Komentarišući odluku da Gazprom Neft i Gazprom promene udele u vlasništvu, Kovačević je rekao da mu je zanimljivo kako se to uopšte desilo i da li je bilo ponude prodaje akcija malim akcionarima, ističući da u akcionarskom društvu svi akcionari treba da imaju jednak tretman i pristup mogućnosti da kupe akcije ako neko želi da ih proda. Nacionalizacija je jedna opcija promene vlasništva, koja je veoma komplikovana, dok je druga opcija ulazak neke nove kompanije u vlasništvo. "Postavio bih pitanje - ako je Mol spreman da agresivno nastupi na tržištu Srbije sa povoljnom ponudom goriva dobrog kvaliteta, kolika je onda vrednost NIS-a? Ovde je tržište vrlo osetljivo", rekao je Kovačević, napominjući da Mol ima složenu i zanimljivu poziciju, s obzirom na to da ima vlasništvo u hrvatskoj kompaniji INA (Industrija nafte), ima ugovor sa JANAF-om, ima rafineriju u Rijeci, u Mađarskoj, ima prijateljske odnose sa Srbijom. OMV takođe ima zanimljivu vlasničku strukturu, u kojoj su austrijska država, ali i investicioni fondovi Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su finansijski i resursno sposobni da pokriju tržište. "Na našem tržištu se pojavljuju još neka preduzeća, slovenački Petrol, grčka preduzeća... Prisutan je i Shell i postoji čitav niz različitih mogućnosti", kazao je Kovačević.

Mol spreman da pomogne

Mađarska energetska kompanija Mol nedavno je saopštila da je spremna da duplira svoje isporuke Srbiji kako bi pomogla zemlji zbog najavljenih sankcija. 

"Sve su to mere koje doprinose da tržište bude bolje snabdeveno. Razgovarali smo i sa drugim kompanijama koje posluju na našem tržištu, sa Lukoilom, Petrolom... Tu su i mnoge druge kompanije iz Grčke i drugih zemalja i svaka od njih je zaista pronašla načine ili da poveća skladišta ili da državni organi urade nesto da dodatno omoguće bolju logistiku - da otklonimo izazove na železnici ili u rečnom transportu da bismo omogućili veću snabdevenost tržišta", rekla je ministarka Đedović Handanović.

Depositphotos

Ovog ponedeljka Mol je potpisao ugovor sa JANAF-om za transport 2,1 milion tona nafte do kraja 2025. i ugovor o skladištenju nafte na terminalima Omišalj i Sisak do 2027. godine. Ugovorena količina Srbiji bi bila dovoljna da se pokrije skoro dve trećine potrebne dodatne sirove nafte za 2025. Ipak, poslednji finansijski izveštaj Mola ukazao je na to da ni njima trenutno ne cvetaju ruže, budući da su podaci pokazali blagi pad prihoda od prodaje i dvocifren rast duga.

Inače, Bloomberg Adria već je detaljno pisala o tome ko bi sve mogao biti pogođen merama SAD prema NIS-u, a koje neće pogoditi samo energetski sektor, već posledično i entitete u transportu, poljoprivredi i u drugim sektorima, poput bankarskog sektora i sektora osiguranja.

(Ažurirano kroz ceo tekst.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar