McKinsey: Dubrovnik najugroženija destinacija zbog prevelikog turizma

Kako globalni turizam raste, popularne destinacije moraće da reaguju kako bi ublažile preveliki priliv turista, navodi se u izveštaju o stanju turizma i ugostiteljstva za 2024. godinu na globalnom nivou koji je pripremila kompanija McKinsey & Co.

Od hrvatskih destinacija u ovaj izveštaj se sjajno uklapa Dubrovnik, za koji se već dugo zna da ima problema sa (pre)velikim brojem posetilaca tokom udarnih letnjih meseci, a u izveštaju McKinseyja istaknut je među ostalim svetskim destinacijama koje su pod udarom prekomernog turizma.

"Turizam u Hrvatskoj se suočava s jedinstvenim izazovima i prilikama koje zahtevaju pažljivo planiranje i strateški pristup kako bi se održao njegov rast i osiguralo dugoročno blagostanje. Naš izveštaj između ostalog ističe Dubrovnik kao jedan od najposećenijih gradova koji se suočava sa problemom prekomernog turizma, naročito tokom letnje sezone kada broj turista koji dolaze može biti i dvadeset puta veći nego zimi. Grad je već preduzeo značajne korake kako bi se borio protiv prekomernog turizma, uključujući zabranu novih dozvola za iznajmljivanje smeštaja u Starom gradu i reorganizaciju rasporeda kruzera", navodi u izjavi direktora Adriatic kancelarije McKinseya Tomislav Brezinščak.

U oceni rizika od prekomernog turizma u slučaju Dubrovnika najviši nivo pretnje ocenjena je u četiri od šest kategorija, odnosno u zavisnosti lokalne ekonomije od turizma, preopterećenoj infrastrukturi, uticaju na okolinu i gustinu koncentracije turista.

Jedino u segmentu iskustva posetilaca i ugroženosti kulturnog nasleđa nivo rizika se ocenjuje kao srednji.

Od 65 analiziranih svetskih destinacija Dubrovnik ima najveći nivo rizika u najviše kategorija. Nakon Dubrovnika tu su meksički Kankun, indijski glavni grad Nju Delhi, glavni grad Malezije Kuala Lumpur, marokanski Marakeš, Meka u Saudijskoj Arabiji i američki Orlando, svi sa tri ocenjene kategorije na najvišem nivou rizika.

Nedavni satelitski podaci ukazuju da 80 odsto turista u svetu posećuje tek 10 odsto svetskih turističkih destinacija.

"Međutim, važno je napomenuti da ovo nije problem samo Dubrovnika. Cela jadranska obala suočava se sa sličnim izazovima pa je hitno potrebno da se na nacionalnom nivou strateški planira razvoj održivih modela turizma koji će očuvati prirodne i kulturne resurse, a istovremeno osigurati pozitivno iskustvo za turiste i lokalno stanovništvo", poručuje Brezinščak.

Dubrovnik

Prema njegovoj oceni, uvođenje novih tehnologija i modernih rešenja može značajno da unapredi turističku ponudu.

"Hrvatska ima priliku da implementira inteligentne sisteme upravljanja turističkim tokovima koristeći podatke prikupljene putem društvenih mreža i drugih digitalnih platformi kako bi bolje razumela obrasce ponašanja turista i identifikovala područja pod stresom. Takođe, postoji velika prilika za razvoj celogodišnjeg turizma promocijom manje poznatih destinacija i diverzifikovanje turističke ponude. Kroz partnerstva sa lokalnim zajednicama možemo da stvorimo jedinstvena i autentična iskustva koja će privući turiste tokom cele godine, smanjujući pritisak na popularne destinacije u jeku sezone", ocenjuje Brezinščak.