Euribor ukazuje da će stambeni krediti u Srbiji biti sve skuplji

Da je era povoljnog zaduživanja prošla, sve je jasnije, zahvaljujući odlukama monetarnih vlasti širom planete da podizanjem referentnih kamatnih stopa suzbiju razuzdanu inflaciju. Postavlja se pitanje koliko će stambeni krediti u Srbiji poskupeti.

Rast referentne kamatne stope u Srbiji za tržište znači rast kamata na kredite sa varijabilnom kamatnom stopom denomirane u dinarima. Istovremeno, stručnjaci smatraju da će se rast euribora nastaviti, što znači i dalje poskupljenje onih stambenih kredita u Srbiji koji su denomirani u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom. Pritom, banke napominju da su najpodložniji poskupljenju oni koji treba još mnogo godina da otplaćuju svoje kredite.

"Povećanje referentnih kamatnih stopa, kome pribegavaju sve centralne banke, ima upravo taj cilj – da novac učini nešto skupljim i manje dostupnim, a kako bi se zaustavila inflacija koju registruju sve ekonomije sveta", rekao je za Bloomberg Adriju Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS-ASB). On je dalje objasnio da je Srbija deo globalnog tržišta te da je zato neminovno poskupljenje kredita, ali je i rekao da će "povećanje mesečnih obaveza građana po ovom osnovu ipak biti daleko manje nego što smo mogli da čujemo ovih dana u javnosti".

Stambeni krediti su drugi po brojnosti u Srbiji, a po svojoj prirodi imaju dugačak rok otplate. Pritom, prema podacima UBS, čak 99 odsto stambenih kredita indeksirano je u evrima.

Evropska centralna banka je posle dugog oklevanja povećala kamatnu stopu u julu i konačno izašla iz dugogodišnjeg perioda negativnih kamatnih stopa.

Bloomberg

Prvi čovek Udruženja banaka Srbije za Bloomberg Adria Srbija izveo je i računicu koliko će biti povećana obaveza klijenta koji je uzeo stambeni kredit od 30.000 evra.

"Ako uzmemo za primer jedan prosečan stambeni kredit od 30 hiljada evra, sa rokom otplate od 25 godina, onda povećanje kamatne stope od 0,5 odsto znači i povećanje rate za oko osam evra (sa 139 na 147), to jest oko 900 dinara", izjavio je Vasić.

"Što se tiče kredita koji su uzeti pre 20 godina, ako su uredno otplaćivani, preostali dug iznosi oko 7.800 evra, a povećanje rate je oko dva evra (ako euribor poraste 0,5 odsto), ili nešto manje od četiri evra (za rast euribora od jedan odsto). Ako je kredit podignut pre 10 godina (ukupno na 25 godina), onda je ostatak duga oko 20.000, a povećanje rate oko pet evra (za rast euribora od 0,5 odsto), odnosno 10 evra (za rast euribora od jedan odsto). Povećanje će više uticati na kredite na početku otplate, što je manji preostali rok otplate (odnosno otplaćeno više rata) i samim tim manji ostatak duga - to je manje povećanje rate", objasnio je Vasić.

Bloomberg Terminal

 

Euribor 3M je ovog meseca prvi put od 2015. godine ušao u pozitivnu teritoriju, a analitičari iz Bloomberg Economics smatraju da će do kraja prvog kvartala 2023. godine euribor 3M, prema kom banke pozajmljuju novac jedne od drugih, dostići 1,5 odsto. U ponedeljak, euribor 3M bio je 0,212 odsto.

Tako je nekome kome je ostalo da otplati još 100.000 evra stambenog kredita u narednih 20 godina uz kreditnu maržu od tri odsto anuitet u januaru bio skoro 30 evra manji nego sada. Anuitet treba razlikovati od rate jer on podrazumeva otplatu kamate u jednakim iznosima ali se struktura odnosa kamate i glavnice pri svakoj otplati menja tokom vremena.

Prema analizi Bloomberg Adrije, ukoliko bi danas euribor 3M bio 1,5 odsto, kao što ekonomisti veruju da će biti sledeće godine, jedan anuitet bio bi uvećan za oko 107 evra u odnosu na januar. Samim tim, do kraja isplate kredit bi bio za 25.674 evra skuplji.

U definisanju nominalnih kamatnih stopa, banke na tržištu u Srbiji najčešće koriste ili euribor 3M ili euribor 6M. Dok je euribor 3M u julu prešao nulu, na euriboru 6M se to kretanje videlo mesec ranije.

Zvanična statistika još uvek pokazuje realni porast plata od 3,4 odsto u maju. No, kapacitet otplate kredita privatnog sektora će u vidu porasta kamatnih stopa biti sve bitnija tema, posebno jer će očekivano slabljenje privredne aktivnosti dovesti do pritiska na raspoloživi dohodak domaćinstava. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar