Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uložila je rekordnih 846 miliona evra u Srbiji prošle godine, što je skoro 200 miliona evra više u odnosu na 2022. godinu i znatno iznad prethodnog maksimuma od 679 miliona evra u 2020. godini.
Kako je saopštila banka, Srbijа se prvi put svrstala među prvih pet primalaca investicija EBRD. Takođe, EBRD je u 2023. godini finansirala 28 projekata u Srbiji, sa fokusom na zelenu tranziciju, digitalni napredak i ekonomsku inkluziju.
"Veoma smo ponosni na naše rezultate u Srbiji prošle godine, gde smo pružili rekordne investicije i dali podršku privredi. Srbija je prvi put među pet najvećih tržišta EBRD, što je još značajnije s obzirom na veličinu njene privrede. Finansirali smo značajne projekte u energetskom sektoru, u infrastrukturi, inovacijama, privlačenju stranih direktnih investicija i podršci malim i srednjim preduzećima. To se događalo paralelno sa širenjem našeg prisustva na terenu, sa našim regionalnim habom u Beogradu, koji je narastao na više od 60 ljudi", rekao je regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan Matteo Colangeli.
Opširnije
Tri nova vetroparka u 2024, jedan uz 50 miliona evra EBRD kredita
EBRD je obezbedio kredit kompaniji Enlight K2-Wind d.o.o. Beograd od 50 miliona evra za izgradnju vetroelektrane "Pupin".
28.12.2023
Milion evra za profesionalizaciju železničkog preduzeća
Država svake godine subvencioniše železnički saobraćaj. Ove godine sa 25 milijardi dinara, a dogodine 24,6 milijardi dinara.
28.11.2023
Srbija kupuje vozove pomoću EBRD kredita
EBRD je takođe podržala projekte u srpskom železničkom sektoru sa drugim državnim kompanijama, do sada uloživši oko 500 miliona evra, a u planu je još toliko
28.09.2023
EBRD kreditira sa 25 miliona evra zelene tehnologije za MSP
EBRD je obezbedila kreditnu liniju kojom će Banca Intesa dodatno podržati ulaganja malih i srednjih preduzeća u Srbiji.
15.09.2023
Banka je u 2023. odobrila novu strategiju zemlje do 2028, koja ima tri ključna prioriteta, kao što su ubrzanje tranzicije zelene energije u Srbiji, povećanje konkurentnosti privatnog sektora, produktivnosti i pristupa finansijama, finansiranje održive infrastrukture i jačanje regionalne povezanosti.
Pored rekordnih brojeva, ovo je bila i godina prekretnica. Energetika je zauzela centralno mesto, sa kreditom od 300 miliona evra državnom komunalnom preduzeću EPS, uz značajan paket tehničke pomoći za podršku reformama u društvu i šire u sektoru. EBRD je, takođe, odigrala ključnu ulogu u pripremi i završetku prve aukcije energije vetra i solarne energije u zemlji - prve u trogodišnjem planu za izvođenje ugovora za 1.300 MW obnovljivih izvora energije na tržištu. Banka je investirala u telekomunikacione tornjeve i nastavila da finansira železnički sektor uz pozajmicu Srbijavozu, nacionalnom železničkom putničkom operateru.
Takođe je nastavila da širi svoj program za jačanje otpornosti na klimatske promene i navodnjavanje. EBRD je prvi put uložila i u infrastrukturu koja omogućava inovacije, sa kreditom od 80 miliona evra za naučno-tehnološke parkove Niš, Čačak i Kruševac i kampus Bio4 u Beogradu. Kao i do sada, EBRD je bila veoma aktivna u privatnom sektoru, gde je finansirala veće strane direktne investicije, kao što su ritejl parkovi kompanije BiG i podržavajući lokalna mala i srednja preduzeća sa više od 300 miliona evra u kreditima i finansiranju trgovine putem partnerskih banaka.
EBRD je nastavila da širi svoju delatnost na promovisanju obuke za razvoj veština, takođe i kroz svoj savetodavni program za MSP i novoosnovana društva (startap). Srbija se postala članica EBRD-a 2001. godine. Banka je do danas uložila više od 8,8 milijardi evra u zemlji kroz 347 projekata, uglavnom u privatnom sektoru, navela je EBRD.