Kapital srpskog osiguranja nagriza rast prinosa na obveznice

Sektor osiguranja u Srbiji u prošloj godini je nastavio da se razvija, ali je zabeleženi rast nedovoljan da se stane rame uz rame sa razvijenim zemljama Evropske unije.

Ukupna premija osiguravajućih društava u Srbiji u prošloj godini rasla je tek nešto brže od rasta cena, pokazao je izveštaj Narodne banke Srbije (NBS), a stvari deluju još sivlje ako se uporedi premija po stanovniku u Srbiji i nekoj od zemalja sa dugom tradicijom osiguranja.

"Mada je u prethodnih 10 godina sektor osiguranja više nego udvostručio svoju imovinu, ipak je Srbija i dalje među zemljama koje imaju nizak iznos premije po glavi stavnovnika, daleko niži od proseka u Evropskoj uniji", rekli su analitičari Bloomberg Adrije.

Ukoliko dodamo na to da je značajan deo osiguranja obavezno osiguranje od autoodgovornosti, kao i životno riziko osiguranje vezano za kredite, dolazimo do toga da se građani još ređe odlučuju za ostale, dobrovoljne oblike osiguranja.

"To nije nešto što nas iznenađuje, vidimo da postoji prostor za dalji razvoj ovog sektora, ali je brži razvoj sektora osiguranja uslovljen bržim rastom životnog standarda, kao podizanjem svesti o značaju različitnih oblika osiguranja", predviđaju naši analitičari.

Glavni problem su opet centralne banke

Od prošle godine svetske centralne banke su počele da, nakon dugog perioda niskih kamatnih stopa, podižu cene zaduživanja.

Borba protiv inflacije Federalnih rezervi, Evropske centralne banke, pa i Narodne banke Srbije, otežava nastojanja osiguravajućih društava da ostvare veći profit.

Tako i naši analitičari kao bitan izazov za poslovanje osiguravajućih društava vide rast prinosa na obveznice, koji je i doveo do toga da se nagrize kapital osiguravajućih društava u 2022.

"Najveći deo imovine osiguravajućih društava je u obliku dužničkih hartija od vrednosti, što ih čini osetljivim na promenu kamatnih stopa, odnosno prinosa", zaključuju iz analitičkog tima Bloomberg Adrije.

Bez promena najvećih igrača

Društva za osiguranje i reosiguranje (njih 20 koliko je poslovalo u prošloj godini) ostvarila su ukupnu premiju
od 133,9 milijardi dinara (1,1 milijardu evra), što je za 12,2 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u godišnjem izveštaju NBS. Prosečna inflacija u 2022. bila je nešto niža i iznosila je 11,9 odsto.

U 2022. je u sektoru osiguranja, pored rasta premije, zabeležen i rast broja zaposlenih. S druge strane, po pitanju najvećih igrača na ovom polju nije bilo prevelikih promena.

"U strukturi premije u 2022. godini učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 78,6 odsto, dok se učešće životnih osiguranja smanjilo sa 22,7 odsto u 2021. godini na 21,4 odsto u 2022. godini, usled većeg nominalnog rasta premije neživotnih osiguranja od rasta premije životnih osiguranja", piše u izveštaju.

Tokom prošle godine nije došlo do većeg pomeranja bilansne sume, pa je na kraju 2022. ona uvećana za 0,8 odsto na 2,9 milijardi evra. Takođe nije došlo do promene u rang-listi najvećih društava za osiguranje prema kriterijumu bilansne sume.

U pogledu profitabilnosti, sektor osiguranja je generisao dobitke, a pokazatelj ROA (engl. Return on Assets), koji meri neto dobit u odnosu na imovinu, nalazi se na 2,7 odsto za društva koja se bave poslovima neživotnih osiguranja. Iako je rezultat u plusu, ovo je najgori rezultat od 2015. godine.

Četiri od pet najvećih kompanija su u prošloj godini zabeležile pad neto dobiti, a samo Wiener Stadtische je u 2022. poslovalo sa većim dobitkom od onog iz godine pre toga.