text size
Kada je investitor Warren Buffett 2010. godine u pismu akcionarima Berkshire Hathawaya napisao da porodicama treba omogućiti da kupe dom koji mogu da priušte, put do tog doma zamislio je kroz odgovarajuće učešće i ratu koju kućni budžet može podneti. Ali šta kada plata sve teže pokriva tu ratu, a štednja za učešće traje godinama? Koliko bi stanovi u Srbiji morali da pojeftine da bi zaposleni mogli da obezbede svoj krov nad glavom i može li se takva računica uopšte izvesti?
Mališa Đukić, redovni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, upozorava na ograničenja takve računice. "Računica se možda i može izvesti, ali ne znači mnogo, jer se većina građana u njoj neće pronaći", kaže on za Bloomberg Adriju. Prosečna plata, objašnjava, ne oslikava primanja velikog dela zaposlenih, a specifičnosti domaćeg tržišta dodatno otežavaju poređenja kakva se prave, na primer, u Evropskoj uniji (EU).
Međutim, pre svega toga treba doći do pojeftinjenja, a o tome nema zvaničnih naznaka. Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je broj ugovora o kupoprodaji stanova u drugom tromesečju ove godine bio 5,8 odsto manji nego godinu dana ranije, ali su cene u istom periodu porasle 5,25 odsto. Dakle, slabija prodaja za sada nije oborila cene. Štaviše, Beograd se svrstava među evropske prestonice sa najskupljim kvadratom srazmerno prosečnim zaradama, kažu iz AikBanka za Bloomberg Adriju. "Takva situacija na tržištu nekretnina direktno podiže lestvicu za apliciranje za kredit, jer je danas klijentima potrebna veća suma novca za učešće nego pre pet ili 10 godina."
.webp){kind=icon}
