Strateg Mola: Neophodna diverzifikacija izvora i lobiranje u Evropi

Izvršni direktor za strategiju Mol Groupa György Bacsa poručio je da za male i otvorene privrede ne postoji "čudotvorno rešenje" za energetska pitanja, već da je neophodna diverzifikacija izvora i snažno lobiranje unutar evropskih institucija. Bacsa se obratio javnosti u Beogradu na Biznis samitu 2026 malo pošto je od srpskog državnog vrha stigla poruka da će do kraja dana toj mađarskoj kompaniji Vlada predložiti konačan stav u vezi sa pregovorima o preuzimanju ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).

Bacsa je pozvao na usklađivanje ciljeva unutar regionalnih platformi, sličnih Višegradskom forumu, kako bi se osigurala sredstva i prilike za energetsku stabilnost celog regiona. Upozorio je da nafta i gas i dalje igraju ključnu ulogu u funkcionalnosti svetske ekonomije i društva.

On je istakao da su tri velike krize u tekućoj deceniji - pandemija, rat u Ukrajini i zatvaranje Ormuskog moreuza - pokazale koliko energetski šokovi direktno utiču na pad BDP-a i rast globalne inflacije, koja se trenutno kreće oko zabrinjavajućih pet odsto.

Uz to, naglasio je da energetska tranzicija ne sme biti nagli prekid, već dugotrajan proces unapređenja efikasnosti i modernizacije. Prema njegovim rečima, radikalno i brzo odustajanje od fosilnih goriva imalo bi katastrofalne ekonomske posledice po standard građana. Umesto toga, rešenje vidi u jačanju regionalne saradnje i zajedničkom nastupu zemalja Jugoistočne i Srednje Evrope.

"Sada smo odlučili da nećemo koristiti fosilna goriva, ali šta to zapravo znači? To bi značilo siromaštvo i negativan uticaj na ekonomiju. Tranzicija zapravo znači decenije strukturnih poboljšanja efikasnosti i promena na strani i tražnje i ponude", izjavio je Bača.

Đedović Handanović: Odbor direktora Mola odlučuje o NIS-u u ponedeljak

Vlada Srbije će do kraja dana mađarskoj kompaniji Mol predložiti konačan stav u vezi sa pregovorima o preuzimanju ruskog udela u NIS-u, najavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Odbor direktora Mola odlučivaće o tome u ponedeljak i doneti krajnju odluku, istakla je ona u izjavi za Tanjug. "Ostalo je nekolicina otvorenih pitanja, a najvažnije pitanje za nas je budući rad rafinerije u Pančevu, kako da osiguramo optimalan rad, a važan za našu zemlju kada je u pitanju pokrivenost tržišta Srbije, ali i uticaj na bruto domaći proizvod, na privredni rast, na sigurnost snabdevanja."

Prethodno je u utorak kasno uveče stigao revidirani predlog kompanije Mol povodom NIS-a, ali je tada Đedović Handanović saopštila da i dalje nisu potpuno zadovoljni ponuđenim rešenjima. 

Inače, mađarska naftna i gasna kompanija ostvarila je neto dobit od oko 123,7 miliona dolara u prvom kvartalu ove godine, što je za skoro 75 odsto manje u poređenju s istim periodom prošle godine. Uz slabije brojeve nego lane, firma i dalje teži da sačuva manevarski prostor za očekivanu kupovinu NIS-a, u okolnostima u kojima se još jednom pokazalo koliko je energetski sektor u Evropi zavisan od geopolitike, logistike i državnih intervencija. Finansijski izveštaj ukazao je na to da najveći problem za Mol nije bio pad cena ili slabija tražnja, već raspad logistike snabdevanja sirovom naftom.

Podsetimo, kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je 17. aprila licencu za rad NIS-u do 16. juna. Licenca za razgovore u vezi sa potencijalnim izmenama vlasničke strukture kompanije odobrena je do 22. maja 2026. godine. Mol je 19. januara saopštio da je potpisao glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa kompanijom Gasprom Neft o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS-u. Kako je navedeno, Mol je u pregovorima i sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOC o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. SAD su uvele sankcije NIS-u 9. oktobra 2025. godine zbog većinskog ruskog vlasništva.

U međuvremenu, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković upozorila je u sredu da odugovlačenje oko prodaje ruskog udela u NIS-u iscrpljuje državu i stvara dodatne troškove i da je važno da NIS nastavi da funkcioniše normalno i po isteku trenutne licence.

Na samitu u Beogradu u petak, Đedović Handanović poručila je i da je strateški cilj Srbije pozicioniranje kao ključne tranzitne zemlje za energetske rute, što će direktno ojačati geopolitičku poziciju države. Ona je najavila obiman investicioni ciklus u energetski sektor do 2035. godine, čija se vrednost procenjuje na 14,4 milijarde evra, a koji obuhvata ulaganja u gasnu infrastrukturu, prenosni sistem i nove proizvodne kapacitete.

Ministarka je istakla da Srbija aktivno pregovara sa Svetskom bankom o finansijskom paketu od milijardu evra za unutrašnju gasnu infrastrukturu, podsetivši da su nakon završene interkonekcije sa Bugarskom u planu i povezivanja sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Paralelno sa gasnom privredom, Srbija planira povećanje prekograničnih kapaciteta za prenos električne energije sa 4.000 na 6.000 megavata kroz izgradnju Transbalkanskog, Panonskog i Centralno-balkanskog koridora.

"Energetska kriza 2022. godine je pokazala koliko su zemlje otpornije na krizu ukoliko su bolje povezane. Naš cilj je da Srbija postane nezaobilazna zemlja na energetskim rutama, čime jačamo našu energetsku bezbednost i geopolitički značaj", izjavila je Đedović Handanović.

Govoreći o proizvodnji energije, ona je naglasila da su u protekle dve godine u portfolio Elektroprivrede Srbije dodata 426 nova megavata, što su prvi značajni kapaciteti izgrađeni još od kraja osamdesetih godina. Fokus budućeg razvoja biće na izgradnji novih reverzibilnih elektrana Bistrica i Đerdap 3, kao i novih gasnih elektrana, posebno u okolini Niša, gde je već postignut okvirni sporazum sa kompanijom SOCAR. Ministarka je zaključila da Srbija mora brže i efikasnije realizovati projekte kako bi obezbedila stabilnu bazu energije, uz dalja ulaganja u obnovljive izvore koji će upotpuniti nacionalni energetski miks.

Mali: Srbija i dalje čuva makroekonomsku stabilnost

Ministar finansija Republike Srbije Siniša Mali izjavio je u petak da Srbija uprkos globalnim krizama uspeva da očuva makroekonomsku stabilnost, kredibilitet i investicionu atraktivnost. On je na panelu "Moć kapitala - Postoji li biznis bez politike?", koji se održava u okviru Biznis samita 2026, rekao da posledice svetskih kriza oseća ceo svet, pa i Srbija, naglašavajući da su krize, konflikti, trgovinski sukobi, inflacija i ratovi postali nešto normalno.

Siniša Mali; Foto: Miloš Kerečki/Bloomberg Adria

"Sve posledice globalnih pomeranja i izazova oseća i Srbija, ali smatram da je to s jedne strane izazov, a sa druge i velika prilika. Mala ekonomija sa dobrim liderom može da se snađe ukoliko brzo i efikasno donosi odluke kako bi odgovorila na krize", rekao je Mali, istakavši da u vremenima svetske neizvesnosti kapital ne traži samo profit, već prvenstveno sigurnost, predvidivost i kredibilitet jedne države.

S tim u vezi, ministar je ocenio da je Srbija od pandemije koronavirusa 2020, preko energetske krize 2022, do danas, uspevala da reaguje brže i efikasnije od mnogih drugih zemalja. "Mi smo uspeli da stvorimo okruženje u kojem kapital oseća sigurnost. To je ono što se zove kredibilitet. U globalnoj ekonomiji uspevaju zemlje u kojima kapital oseća sigurnost i predvidivost, a Srbija je upravo to."

On je naveo da je Srbija od 2018. godine među najbrže rastućim privredama u Evropi i podsetio da udeo javnog duga u BDP-u iznosi oko 43 odsto, što je gotovo dvostruko niže od proseka Evropske unije.

Prema njegovim rečima, u prvom kvartalu 2026. godine Srbija beleži rast BDP-a od tri odsto, dok je projektovani rast za Evropu ove godine svega 1,1 odsto. Dodao je da Srbiju u narednoj godini očekuje snažan privredni rast od 4,5 odsto, podstaknut masovnim ulaganjima u okviru projekta EXPO i povećanom domaćom potrošnjom.

Naveo je i da država raspolaže sa preko 28 milijardi evra i 54 tone zlata u trezoru Narodne banke Srbije. "Ovi baferi i novac koji imamo na računu su ono što privlači i zadržava investitore u Srbiji u trenucima kada se svet suočava sa ogromnom neizvesnošću", objasnio je ministar. Mada se Srbija lane suočila sa najnižim stranim ulaganjima (merenim kao učešće u BDP-u) još od 2012. godine, Mali je podsetio da Srbija i dalje privlači preko 60 odsto svih stranih direktnih investicija koje dolaze na Zapadni Balkan.

On je naglasio i da je Srbija na Zapadnom Balkanu jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koja ima investicioni kreditni rejting. "I dalje zadržavamo investicioni kreditni rejting, što dovoljno govori o kredibilitetu naše ekonomije."

(Ažurirano kroz tekst.)