-orig.png)
Svi su sa nestrpljenjem čekali susret predsednika Donalda Trumpa i Vladimira Putina na Aljasci koji je trajao tri sata. Putin je istakao da je zainteresovan za okončanje ukrajinske krize, dok je Trump naglasio da su imali produktivan sastanak oko nekoliko velikih tema.
Danima se raspravljalo o tome kako dvojica lidera ostavljaju Evropu po strani, šta se krije iza Trumpovih oštrih poruka i kakav bi mogao biti ishod susreta, pri čemu je uvrežen stav stručnjaka bio da bi Putin mogao mnogo više da dobije od toga nego njegov američki kolega. A kako se tokom godina razvijao neobično prisan odnos ovog dvojca, pročitajte na LINKU.
Na domaćem terenu inflacija u Srbiji je u julu neočekivano dostigla novi rekord za ovu godinu, a u Narodnoj banci Srbije kazali su da će se ona vratiti u normalu možda tek krajem 2026. godine. Po visini cena ovih dana se ističe voće - samo trešnje su, prema zvaničnim podacima, poskupele za čak 200 odsto.
Nakon dve državne akcije "Bolja cena" i "Najbolja cena", predsednik Srbije nedavno je najavio da će uskoro biti predstavljen novi program pomoći građanima u okviru ekonomskih mera. Kako je objašnjeno, sledi pojeftinjenje 1.000 prehrambenih proizvoda.
Među domaćim vestima koje su obeležile ovu nedelju, pažnju je privukla i ona da je proizvođač suhomesnatih proizvoda Zlatiborac emitovao mini-obveznice u vrednosti od 820 miliona dinara, postavši treća po redu kompanija u Srbiji koja je to učinila. A kad smo kod tog kraja Srbije, treba reći i da je tržište nekretnina u Zlatiborskom okrugu zadržalo stabilnost prošle godine, što je višegodišnji trend. Ali podatak koji je upao u oči jeste neočekivani skok tržišne aktivnosti u Užicu. Naime, u segmentu novogradnje je došlo do rasta sa dva odsto u 2023. na čak 52 odsto u 2024. godini. Istraživali smo pozadinu tog preokreta.
Ako tek planirate letovanje, posebno u Grčkoj, budite na oprezu. Uzlet tehnologije učinio je putovanja pristupačnijim nego ikada, ali i otvorio vrata novim vrstama prevara. I tu nije kraj uticaju tehnologije i čarima mora. Otkrijte kako digitalizacija i brzi napredak veštačke inteligencije utiču na našu sposobnost razmišljanja, kao i šta to mami bogate kupce na crnogorsku obalu.
Depositphotos
Vraćamo se sada već večitoj temi: ko najviše gubi zbog Trumpovih najnovijih carina, ko dobija i gde je tu Srbija. Prema navodima Bloomberg Economicsa, Trumpove mere će povećati prosečnu američku carinsku stopu na 15,2 odsto, što bi moglo rezultovati smanjenjem svetskog bruto domaćeg proizvoda za dva biliona dolara (u odnosu na projekcije bez ovih mera) do kraja 2027. godine. Ipak, u međuvremenu je stigao predah za kupce zlata, budući da je uvoz ovog plemenitog metala - na Trumpov zahtev - oslobođen carina. Takođe se otvorila nova šansa za dogovor SAD i Kine.
I dok se bazna inflacija u Americi ubrzava i tamošnje akcije dostižu nove najviše nivoe u istoriji, sekretar za finansije Scott Bessent poziva Federalne rezerve da drastično smanje troškove zaduživanja. Administracija takođe gleda i kako da iščupa svog pionira u industriji čipova - kompaniju Intel, koja poslednjih godina nema zavidne rezultate. Budući da se razmatra opcija da država uđe u vlasničku strukturu posrnulog giganta, ekonomisti ukazuju na to da je ovo najnoviji znak da je Bela kuća spremna da briše granice između države i industrije, to jest da postavlja nove modele po kojima privatni sektor sarađuje s vladom.
Bloomberg
Bavili smo se i demografskom slikom Srbije, koja se ne popravlja godinama. Pre samo par decenija bilo je nezamislivo da Srbija ima problem sa radnom snagom, a danas je to realnost. Lane je prirodni priraštaj ponovo bio negativan: evidentirano je skoro 38.000 više umrlih nego rođenih. Međutim, koreni problema, čini se, sežu mnogo dalje u istoriju nego što bi se na prvi pogled moglo pomisliti.
Problem s nedostatkom kadrova ovih dana pokušava da reši i Stellantis u Kragujevcu, a sva je prilika da će, da bi se pokrenula i treća proizvodna smena u automobilskoj fabrici, kompaniji u pomoć morati da pritekne strana radna snaga. Makar na to zasad upućuju nezvanični navodi.
Na zapadnim tržištima rada već duže se eksperimentiše sa uvođenjem novih praksi, a region je s velikom pažnjom propratio najnoviji primer koji je stigao iz Slovenije. Ta zemlja od 1. januara 2026. godine planira da, po ugledu na Island, Irsku i Nemačku, uvede značajne promene u načinu obavljanja posla, među kojima se izdvaja novi model skraćenog radnog vremena za starije radnike. Zakon koji je nedavno usvojen doneće i olakšice za mlade, studente i penzionere, ali i dodatne pogodnosti za nezaposlene. Zanimalo nas je koliko je Srbija daleko od ovakvih rešenja.
Bloomberg
U međuvremenu, ovdašnji građani još ne odustaju od polovnjaka. U prvoj polovini 2025. na domaće tržište je stiglo više od 69.000 polovnih vozila, a kupci najviše biraju modele starije od 10 godina, pretežno dizel motore. S druge strane, električna vozila i dalje čine manje od jedan odsto prodaje novih vozila u Srbiji, ali interesovanje za njih ubrzano raste: subvencije za 2025. godinu već su potrošene, dok država najavljuje širenje mreže punjača i čak prvi zakon koji bi tu oblast konačno regulisao.
- Ažurirano informacijama sa sastanka Trumpa i Putina u prvom pasusu.
.webp){kind=icon}
