Decenijama je Ingolštat uživao u prosperitetu, plivajući u finansijskim uspesima proizvođača automobila Audi. Ali proteklih meseci svima je postalo jasno da su ti dani prošli. Taj grad u centru nemačke pokrajine Bavarske suočava se sa finansijskom krizom kakvu skorije nije imao, postavši jedan od simbola strukturne i finansijske krize, koju doživljava celokupna nemačka privreda, a naročito nemačka industrija, suočena sa rastućim troškovima energenata i razvoja novih tehnologija, globalnom konkurencijom i slabom prodajom zbog američkih carina i pada potražnje u Kini.
Kriza nemačke privrede je najviše ukorenjena u njenoj svojevrsnoj kičmi – nemačkoj automobilskoj industriji, koja će, prema poslednjim najavama, do 2030. godine ukinuti oko 100.000 radnih mesta, to jest svako sedmo radno mesto. Proizvođači automobila i njihovi dobavljači su protekle dve godine otpustili oko 55.000 radnih mesta, pokušavajući da smanje gubitke, zbog visokih troškova rada i energije u Nemačkoj, kao i sve intenzivnije konkurencije kineskih proizvođača, koji su brže i uspešnije sproveli tranziciju na proizvodnju električnih automobila.
Svakodnevno nove najave otpuštanja
Da strukturna kriza ne drma samo automobilsku industriju, koja zapošljava više od 700.000 ljudi, već i ostale grane nemačke industrije i uopšte privredu, svedoči i to da svakodnevno stižu najave otpuštanja iz svih sektora.
Bloomberg
Najnovija najava otpuštanja stigla je iz Frankfurta, gde je sedište najveće evropske avio-kompanije Lufthansa, koja je saopštila kako planira da do 2030. godine ukine 4.000 administrativnih radnih mesta, da bi digitalizovala, automatizovala i konsolidovala svoje procese. Iako je Lufthansa Group sa oko 103.000 zaposlenih daleko od gubitaša, ta kompanija planira da poveća svoje ciljeve te da joj ubuduće operativni profit bude od osam do 10 procenata prihoda. Očekuje se da će ove godine operativni profit pre odbitka izuzetnih stavki znatno premašiti prošlogodišnji iznos od 1,6 milijardi evra.
U Frankfurtu planiraju da čvršće integrišu i centralno upravljaju svim avio-kompanijama koji su deo Lufthansa Groupa – od osnovnog brenda Lufthanza, koji se bori sa problemima zbog štrajkova pilota, preko avio-kompanija Swiss, Austrian i Brussels Airlines, do italijanske kompanije Ita, u kojoj je nemački koncern manjinski vlasnik. Osim toga, plan je i da se niskotarifna kompanija Eurowings ojača, kao i poslovanje Lufthansine logistike i poslova održavanja, koje bi trebalo da se etabliraju i u trenutno jakorastućoj oblasti – sektoru odbrane.
Kako prenosi švajcarski dnevni list "Neue Zuercher Zeitung", cilj svih mera je pozicioniranje kompanije za budućnost i generisanje održivo atraktivnih prinosa za akcionare, koji mogu da očekuju dividendu od 20 do 40 procenata profita koncerna.
I dok su otpuštanja u Lufthansi znak prilagođavanja novim vremenima dok se još ostvaruju profiti, u mnogim drugim nemačkim koncernima, bankama i firmama otkazi su znak duboke krize. Od sredine prošle godine do danas velike nemačke kompanije su najavile ukupno oko 150.000 otkaza. Iako su to dominantno radna mesta u automobilskom i metalskom sektoru, nemali broj njih nema veze s automobilskom industrijom. Tako je nemačko železničko-transportno preduzeće Deutsche Bahn najavilo otpuštanje oko 30.000 zaposlenih, najveća nemačka čeličana Thyssenkrupp Steel Europe oko 11.000, nemačko poštansko preduzeće Deutsche Post DHL Group oko 8.000, softverski gigant SAP oko 3.500, a Commerzbank između 3.000 i 4.000 zaposlenih.
Početak velikog restrukturiranja industrije
Ipak, među nemačkim kompanijama koje su najavile otpuštanje najmanje 1.000 zaposlenih, najviše je u automobilskom sektoru. Prednjači najveći evropski proizvođač automobila Volkswagen sa najavljenim otpuštanjem oko 35.000 zaposlenih, potom najveći proizvođači auto-delova ZF Friedrichshafen sa oko 14.000 otkaza, Bosch sa oko 13.000 i Continental sa oko 10.000, sledi Audi sa oko 7.500, Daimler Truck sa oko 5.000, Ford Europe i Porsche, svaki sa oko 4.000, Siemens između dve i tri hiljade, Schaeffler oko 2.800, Brose Fahrzeugteile oko 1.380, Bertrandt oko 1.200 i EDAG Engineering oko 1.000 otkaza.
"Najava značajnih otpuštanja u Boschu je i dalje samo početak velikog industrijskog restrukturiranja u Nemačkoj", rekao je Marcel Fratzscher, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanje DIW. "Videćemo još mnogo otpuštanja, a takođe i bankrota u narednim godinama."
Bloomberg
Iako su proizvođači automobila i njihovi dobavljači uložili milijarde evra u tehnologiju baterija, sada otkrivaju da će prelazak na električna vozila biti sporiji nego što se očekivalo, pri čemu se bore sa opadanjem potražnje, visokim troškovima rada i energije, komplikovanom birokratijom i sve intenzivnijom konkurencijom brzorastućih kineskih proizvođača. Budući da su, prema podacima Eurostata, troškovi rada u proizvodnji u Nemačkoj više nego dvostruko veći nego u Slovačkoj i Češkoj, deo proizvodnje se seli iz Nemačke u istočnu Evropu, ali to i dalje ne nadoknađuje probleme sa američkim carinama i kineskom konkurencijom.
To što Bosch planira da za tri odsto smanji ukupan broj zaposlenih u svojim pogonima širom sveta do 2030. godine, ukazuje ne samo da je automobilski sektor u krizi nego i nešto drugo.
"To ukazuje da strukturne promene sada dopiru do srži nemačke proizvodnje zasnovane na znanju", smatra Monika Schnitzer, predsednica Nemačkog saveta ekonomskih stručnjaka, koja ističe da prelazak na električna vozila znači da je potrebno manje radnika i da kreatori politike moraju da podrže prekvalifikaciju radnika kako bi mogli da se prebace u rastuće sektore poput odbrane.
Merzove mere
Nemački kancelar Friedrich Merz pokušao je da ojača nemačku privredu većim izdvajanjem za naoružanje i svojom inicijativom o investicijama od 100 milijardi evra pod nazivom "Made for Germany", koju je i Bosch podržao. Iako se kancelar nadao da se neka radna mesta u automobilskom sektoru mogu spasti tako što će nedovoljno iskorišćeni pogoni za proizvodnju automobila i auto-delova dobiti ugovore odbrambene industrije, ti planovi se nisu materijalizovali.
Suočen sa jakim domaćim pritiscima, Merz planira da na sledećem neformalnom samitu zatraži od ostalih lidera država članica Evropske unije da EU odustane od svog roka da do 2035. godine bude potpuno zabranjena proizvodnja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem te da se time automobilskoj industriji, koja se muči sa problemima, omogući blaži put ka klimatskoj neutralnosti.
Bloomberg
"Promovisaću ideju da dozvolimo vozila na hibridni pogon", rekao je Merz, dodajući da će zagovarati da se dozvole i tehnologije kao što su produžeci dometa električnih automobila zasnovani na fosilnim gorivima, koje razvijaju nemački proizvođači i dobavljači automobila.
Doduše, kancelar se nalazi u klinču između zahteva svojih demohrišćanskih partijskih kolega, koji žele da se zabrana dizel i benzinskih motora ublaži ili ukine, i socijaldemokratskih koalicionih partnera koji uglavnom podržavaju izglasanu zabranu.
"Još nisam nikoga ubedio u koaliciji", rekao je Merz, dodavši da je siguran da će postići dobar rezultat. "Zalažem se da prepustimo automobilskoj industriji i industriji dobavljača da nam pokažu tehnološki put koji će nas dovesti do neutralnosti u emisiji ugljen-dioksida 2035, 2040. i 2045. godine."
Proizvođači automobila širom EU zagovaraju uklanjanje ovog propisa, a jedan od najglasnijih je izvršni direktor Mercedes-Benza Ola Kaellenius, koji inače predsedava evropskom automobilskom lobiju ACEA. Kaellenius je pozvao političke lidere da primene veću fleksibilnost kako bi hibridna vozila i efikasni motori sa sagorevanjem mogli da ostanu deo ponude industrije.
"Ako se zabrana EU sprovede kako je planirano, to bi otuđilo potrošače i ugrozilo radna mesta", upozorio je on.
Kolaps prihoda gradova
I dok grad Štutgart kao sedište Mercedes-Benza i dalje ne doživljava dramatičan finansijski udar, Ingolštat se uveliko bori sa manjkom para u gradskoj kasi, premda su lokalni zvaničnici početkom godine očekivali da će sve biti u redu ako uštede oko 30 miliona evra godišnje. Međutim, novi proračuni ukazuju da će taj grad, koji je sedište Audija, možda morati da smanji gradsku kasu za 60 do 80 miliona evra godišnje. Prema rečima gradonačelnika Michaela Kerna, grad prvi put neće moći da predstavi uravnotežen budžet.
"Situacija je dramatičnija nego ikada ranije", upozorio je gradonačelnik grada, koji je na vrhuncu svojih prihoda od korporativnih poreza, uglavnom od Audija, u 2017. godini prihodovao čak 453 miliona evra.
Za 2026. godinu ovaj grad od oko 140.000 stanovnika očekuje od korporativnih poreza samo 70 miliona evra, to jest manje od šestine prihoda pre osam godina. I dok oporavak nije ni na vidiku, troškovi zaposlenih i poslovanje rastu pa su finansije lokalne samouprave pred kolapsom.
Bloomberg
Istraživanje Nemačkog udruženja gradova pokazalo je da više od trećine velikih nemačkih gradova više ne može da uravnoteži svoje budžete, dok se skoro polovina oslanja na rezerve kako bi pokrila manjkove u kasi.
Gradovi širom Nemačke su stanovništvu najavili mere štednje, a na primeru Ingolštata se vidi koji su troškovi na udaru štednje – od smanjenja broja zaposlenih, preko drastičnog smanjenja ili ukidanja subvencija za udruženja, kulturne institucije i manifestacije, do odlaganja renoviranja ili proširenja škola i vrtića. Čak i volonterske službe koje za svoj rad dobijaju minimalnu nadoknadu, suočile su se sa rezovima, baš kao i mnogi muzeji, pozorišta, biblioteke, sportski klubovi i muzičke škole.
Osim smanjenja kulturne ponude grada, stanovnici će se verovatno suočiti sa višim naknadama, višim lokalnim porezima i manjim brojem opštinskih usluga, o čemu će gradsko veće tek odlučivati. U svakom slučaju, era Ingolštata kao jedne od najbogatijih opština u Nemačkoj očigledno je završena.
Međutim, Ingolštat u ovome nije usamljen. Štaviše, talas otkaza i stečajeva nemačkih malih i srednjih preduzeća, od kojih neka postoje vekovima, ukazuje da je nemačka privreda u ozbiljnoj strukturnoj i finansijskoj krizi. Krizi koja će imati značajne posledice po celu Evropu.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...