Proširenje EU na Zapadni Balkan - ko je sledeći

"Sa Crnom Gorom napredujemo. Ako 2026. završimo tehnički deo pregovora, mogli bismo 2028. imati 28. članicu EU", izjavila je pre nešto više od nedelju dana na Bledskom strateškom forumu evropska komesarka za proširenje Marta Kos, a u vezi sa Albanijom pomenula je mogućnost pristupanja 2029. godine.

To sledi takozvani bledski zavet od pre dve godine, kada se tadašnji predsednik Evropskog saveta Charles Michel na Bledu obavezao da evropske i balkanske zemlje moraju biti spremne za proširenje do 2030. godine.

U trenutnom krugu proširenja najizglednije šanse imaju Crna Gora i Albanija, koje bi se, prema rečima komesarke Kos, mogle pridružiti Uniji još pre famozne 2030. godine. Trenutno, članstvu u Evropskoj uniji teže: Ukrajina, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija, Gruzija, Albanija, Turska...

 

Pristup EU prema Zapadnom Balkanu poslednjih decenija na meti je brojnih kritika. Institut Carnegie opisuje ga kao "proračunati pragmatizam", pri čemu Brisel daje prioritet regionalnoj stabilnosti kako bi sprečio veće nemire na kontinentu, a istovremeno zadržao zemlje kandidatkinje u predvorju bloka tokom procesa članstva. Institut kritikuje Brisel koji, umesto da podstiče stvarne reforme, bira partnerstva sa autokratskim vođama u ime kratkoročne stabilnosti.

No, barem na prvi pogled, atmosfera na ovogodišnjem Bledskom forumu bila je drugačija, a u vezi sa pristupanjem Podgorice i Tirane oseća se određeni zamah.

Koliko je verovatno da ćemo u EU u narednih pet godina dobiti 28. članicu? Da li se u slučaju Crne Gore radi tek o taktici očuvanja ugleda Unije, budući da je ta mala zapadnobalkanska država, zbog malog broja stanovnika, veličine i relativno solidne privrede, prilično "sigurna opcija"?

A šta je sa već gotovo zaboravljenim državama, poput Turske, koja je još 1987. podnela zahtev za punopravno članstvo u prethodnici EU, Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ)? Šta je sa Srbijom, BiH i "slonom u sobi", Ukrajinom?

Crna Gora - najizglednija kandidatkinja

"Teoretski je moguće da Crna Gora u narednim godinama završi tehnički deo pregovora koji se odnosi na poglavlja, pravni poredak i implementaciju", rekao je međunarodni politikolog Faris Kočan. "Ona je zapravo najdalje stigla u procesu i često se opisuje kao 'lokomotiva', premda postoje određene zadrške, poput unutrašnjih napetosti u vezi sa identitetom i crkvom te usmerenost prema Moskvi i Beogradu."

Kočan naglašava da "završetak tehničkih pregovora ne znači i članstvo". "Potrebni su još politički konsenzus država članica, ratifikacije i dokaz održivih reformi u praksi. Signal iz Brisela u vezi 2028. postoji, ali pitanje je šta će se sve do tada dogoditi pre svega je to pitanje Rusije i Ukrajine", ističe.

 Jakov Milatović | Bloomberg

Ako bi Crnoj Gori bilo omogućeno brzo pristupanje tokom trenutnog političko-institucionalnog ciklusa, to bi moglo vratiti verodostojnost perspektive članstva koja je ponuđena Zapadnom Balkanu, dodatno podstaći reforme u Ukrajini i Moldaviji i dokazati da je EU sposobna da odgovori na tektonske geopolitičke pomake koje je izazvao ruski rat u Ukrajini, navodi se u analizi Evropskog centra za politiku.

Upravo taj aspekt brojni komentatori ističu kao "nužan korak" kako preostale države, željne pridruživanja bloku, ne bi izgubile nadu. Crna Gora bi, kao 28. članica Unije, postavila presedan za sve moguće kasnije ulaske, ali i za budućnost politike proširenja.

Stav potvrđuju i brojke, budući da je Podgorica najnaprednija kandidatkinja u pregovaračkom procesu, do sada je zatvorila šest od 33 poglavlja pravne tekovine EU. Dobro stoji i na ekonomskom planu: crnogorski BDP po stanovniku iznosio je 2024. godine 12.940 dolara, dok je hrvatski BDP po stanovniku 2013, kada se Zagreb pridružio EU, iznosio 14.130 dolara.

Je li onda Crna Gora siguran izbor za EU? Politikolog Kočan potvrđuje: "Crna Gora je manje rizična od ostalih država, mala je, ima more, što je za EU važno, članica je NATO-a, koristi evro, a oportunitetni troškovi njenog pristupanja bili bi mali. EU zapravo treba Crnu Goru da bi uopšte mogla da tvrdi da proces evropske integracije i politika proširenja još postoje", kaže i dodaje: "To može imati stvarne procesne efekte."

Albanija: Uzmite nas i donećemo vam malo zabave

Kao druga strana medalje bledske obaveze pojavljuju se crnogorski južni susedi, Albanija. Komesarka Kos je na BSF-u albanskog premijera Edija Ramu istakla kao dobar primer lidera u procesu proširenja, a on je priznao da im se na putu ka članstvu ne sviđa baš sve. "Uzmite nas i donećemo vam malo zabave i optimizma", našalio se premijer Rama na samitu slovenačke diplomatije.

Šalu i optimizam na stranu, koliko je realno da Albanija uđe u EU do kraja decenije? Albanija je zahtev za članstvo u EU podnela u aprilu 2009, a od juna 2014. zvanično je kandidat za pristup. Pregovori o pristupanju su u toku.

Za razliku od Crne Gore, koja pregovara o 33 poglavlja, Albanija trenutno sa institucijama EU ima otvorena pregovaračka poglavlja u 16 oblasti. Važna je i unutrašnjopolitička dimenzija, budući da je Ramina Socijalistička stranka u maju ove godine pobedila na parlamentarnim izborima s obećanjem članstva u EU do 2030. godine.

Edi Rama | Beta/Dimitrije Goll

 

Severna Makedonija - od uzornog primera do blokade

Iako je trenutna pažnja u procesu proširenja usmerena na Crnu Goru i Albaniju, u susedstvu je još jedna država koja je verovatno učinila više od bilo koje druge da postane članica EU. To je Severna Makedonija, čiji predstavnici nisu učestvovali u važnijim raspravama na forumu u Bledu.

EU ipak nije zaboravila na Severnu Makedoniju, zemlju je u maju ove godine posetila šefica diplomatije Unije Kaja Kallas i izrazila snažnu podršku Skoplju na njegovom putu ka punopravnom članstvu u bloku. "Severna Makedonija pripada Evropskoj uniji", poručila je tokom posete.

Gde se Skoplje nalazi na trenutnom vijugavom putu ka žutim evropskim zvezdicama? Severna Makedonija je, na primer, zvaničnu kandidaturu za članstvo u Uniji podnela još 2005. godine, zajedno sa Hrvatskom, koja se EU pridružila 2013.

Bloomberg Finance LP

Severna Makedonija je zbog bilateralnih sporova sa državama članicama EU, Grčkom i Bugarskom i dalje meta veta na članstvo. Nakon što je 2018. potpisivanjem Prespanskog sporazuma rešila višedecenijski zastoj sa Grčkom, pri čemu se 2019. čak i preimenovala, njen zahtev za članstvo ponovo je uslovljen dodatnim zahtevima, ovog puta od strane Bugarske.

Država se u potpunosti uskladila i sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i predala program reformi u okviru plana rasta. Ipak, njen napredak prema članstvu u EU i dalje koči instrumentalizacija pristupnog procesa od strane država članica.

"Severna Makedonija je studija slučaja za ceo region o tome zašto se ne isplati ulagati napore", ciničan je politikolog Faris Kočan, koji podseća na makedonsku promenu imena, proces reformi i potom bugarsku blokadu koja je usledila. "Kod Crne Gore reč je o kombinaciji promenjenih geopolitičkih okolnosti, pre svega u kontekstu rata u Ukrajini, i spasavanju ugleda", dodaje.

Na jednom od panela BSF-a o aspiracijama Severne Makedonije govorio je i hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je kritikovao blokade povezane sa bilateralnim pitanjima. "Mnogo je stvari etički neprihvatljivo. Mislim da bi trebalo pronaći zajedničku strategiju kako to izbeći", rekao je i izrazio sumnju da će u EU biti postignut konsenzus.

Srbija - manjak volje

Srbija, tačnije srpsko stanovništvo, pokazuje najniži nivo podrške ulasku u EU među svim državama zapadnobalkanske regije, trenutno 33 odsto. Srbija je zahtev za članstvo u EU podnela u decembru 2009, a status kandidatkinje dobila u martu 2012. Pristupni pregovori između EU i Srbije počeli su u januaru 2014, a dosad je otvoreno 22 od 35 pregovaračkih poglavlja.

Ali na srpskom putu ka EU još je mnogo posla. Kao prepreke dosad su se pokazali loša regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi i poštovanje međunarodnih obaveza. Upravo je manjak saradnje Srbije sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju 2006. doveo do zastoja u pregovorima.

Aleksandar Vučić | Bloomberg

Neke države članice EU zabrinjavaju i dobri odnosi Beograda sa Moskvom, pri čemu je Srbija do sada odbila da uvede bilo kakve sankcije protiv Rusije. Srbija zbog istorijskih razloga takođe nije sklona NATO-u.

U pojedinim krugovima EU postoji i zabrinutost zbog kineskog uticaja, koji je pre svega ekonomske prirode. Srbija se, međutim, čini više zainteresovanom za višesmerni pristup spoljnoj politici i nikada se ne vezuje isključivo za neku pojedinu državu.

BiH - još bez pristupnih pregovora

Bosna i Hercegovina podnela je zahtev za članstvo u EU u februaru 2016, a status kandidata dobila je u decembru 2022. Kada postigne potrebnu razinu ispunjavanja kriterijuma za članstvo, BiH može započeti pristupne pregovore, stoji na sajtu Evropske komisije.

BiH, poput Gruzije, sa Briselom još nije započela pregovore. Napredak u procesu najviše koči unutrašnja podela između tri glavne etničke grupe, koju dodatno produbljuje složena politička struktura uspostavljena Dejtonskim sporazumom na kraju jugoslovenskih ratova 1995. Taj sporazum, prema mišljenju posmatrača, doneo je mir, ali ne i blagostanje. Svaka velika odluka, poput pristupanja Uniji, zahteva saglasnost svih triju glavnih etničkih grupa – Bošnjaka, Srba i Hrvata.

Hrvatski premijer Plenković izjavio je u aprilu u intervjuu za Euronews: "Kao Hrvatska, vrlo bismo voleli da BiH, kao naša neposredna susetka i država u kojoj su Hrvati sastavni deo s jednakim pravima kao Bošnjaci i Srbi, prati dinamiku koju imaju druge zemlje u regionu."

Milorad Dodik (Srna)

Milorad Dodik posebno je istaknut kao izvor potencijalne nestabilnosti zbog težnji ka otcjepljenju Republike Srpske, a Plenković je upozorio da bi kašnjenja u integraciji u EU mogla omogućiti drugim svetskim silama da prošire svoj uticaj u regionu.

BiH je podeljena na dva entiteta, odnosno glavne upravne jedinice: Federaciju BiH s bošnjačko-hrvatskom većinom i Republiku Srpsku, u kojoj dominiraju Srbi, s krovnom vladom na državnom nivou u Sarajevu.

Na primer, regionalni parlament Republike Srpske u decembru prošle godine naložio je srpskim predstavnicima u državnim institucijama da blokiraju donošenje odluka i reforme potrebne za uključivanje u EU.

Ukrajina i Moldavija - daleko od Brisela

Ostaju još neke druge države, pre svega Ukrajina i Moldavija, ali i Kosovo, Gruzija i Turska. Slon u sobi među njima je, iz očitih razloga, Ukrajina, koja je 28. februara 2022, četiri dana nakon ruske invazije, podnela zahtev za članstvo u Uniji.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tada je zatražio hitan prijem prema "novom posebnom postupku", pri čemu su predsednici osam država EU pozvali na ubrzani pristupni proces.

Uz Ukrajinu, za članstvo je zatražila i Moldavija, a od tada se obe zemlje u pristupnom procesu tretiraju "u paru". Istovremeno su dobile status kandidatkinja, tokom leta iste godine, a krajem 2023. države članice EU saopštile su im da mogu započeti pregovore.

Ipak, ti pregovori s nijednom od njih još nisu počeli, pre svega zbog Mađarske, koja blokira ceo proces s Ukrajinom zbog, kako Budimpešta tvrdi, diskriminacije ukrajinske mađarske manjine. Vlada Viktora Orbána početkom godine čak je sprovela savetodavni referendum na kojem je 95 odsto ispitanih bilo protiv članstva Ukrajine u EU.

No Mađarska nije jedina članica koju zabrinjava pristupanje Ukrajine. Brojne evropske prestonice izražavaju bojazan zbog socijalnih i ekonomskih posledica ulaska Ukrajine u EU, pre svega u oblasti poljoprivrede.

Volodimir Zelenski ˇBloomberg Mercury

Mnogi poljoprivrednici u EU, Ukrajinu doživljavaju kao pretnju, jer je istočnoevropska država jedna od najvećih svetskih izvoznica žitarica s poljoprivrednim površinama veličine Italije. To bi ujedno bio i veliki trošak za budžet EU, s obzirom na to da zajednička poljoprivredna politika bloka obuhvata oko trećinu budžeta i značajno doprinosi prihodima poljoprivrednika. Postoji strah da bi ukrajinski poljoprivrednici odmah po ulasku dobili velike subvencije, čime bi sredstva bila preusmerena iz postojećih država članica.

Turska - 38-godišnji proces

Tu je i Turska, čiji je pregovarački proces dobar deo poslednje decenije u zamrznutom stanju. Brisel ga je suspendovao 2018. godine, kao glavni razlog navodeći demokratsko nazadovanje u zemlji.

Ipak, barem na nivou retorike, pridružena obaveza obe strane ostaje. Marta Kos se u julu u Istanbulu sastala i s turskim ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom. Oboje su potvrdili važnost statusa kandidatkinje za Tursku i njenu konstruktivnu ulogu u regionu.

"Trenutni smer procesa pristupanja Turske EU u velikoj meri je posledica neuspeha i Ankare i Brisela", rekao je bivši turski diplomata i saradnik instituta Carnegie Alper Coşkun. "Smatram da je krivica zajednička i to je važno priznati."

Coşkun, koji je nekada bio ambasador u Azerbejdžanu, kritikovao je činjenicu da se na Strateškom forumu u Bledu raspravljalo o pridruživanju Ukrajine i država Zapadnog Balkana, dok se Turska nije ni spomenula. "EU mora biti verna svojim obavezama, što znači da mora otvoriti pregovaračke procese. Ako se proces ne bude odvijao, to je strateški neuspeh i gubitak strateškog interesa za obe strane  i za EU i za Tursku."

U sadašnje kalkulacije Brisela treba uračunati i aktuelni geopolitički kontekst, jer se Ankara, zahvaljujući vojnim kapacitetima i respektabilnoj odbrambenoj industriji, afirmisala kao moćna partnerka nesigurne Evrope.

U Evropi ove godine raste i profil predsednika Recepa Tayyipa Erdoğana, budući da njegova zemlja ima drugu najbrojniju vojsku u NATO-u, nalazi se na neuralgičnoj tački između Evrope i Bliskog istoka, pokazala se pouzdanim saveznikom otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, a trenutno ima i velik uticaj na novu sirijsku administraciju.

Recep Tayyip Erdogan | Bloomberg

U jačanju interesa evropskih prestonica za Tursku osvrnuo se i ministar spoljnih poslova Fidan, koji se cinično našalio da su Evropljani sada "ponovo otkrili postojanje Turske".

Za članstvo u EU kandiduju i Kosovo i Gruzija, no njihove se kandidature zasad, iz različitih razloga, ne ističu. U Uniji se trenutno spominje i mogućnost pridruživanja Islanda, o čemu bi ta zemlja trebalo da odluči na referendumu do 2027.

Koliko su Evropljani skloni proširenju

Nedavno istraživanje Eurobarometra, objavljeno 2. septembra, pokazuje da 56 odsto građana EU podržava dalja proširenja bloka. Podrška je posebno visoka među mladima: oko dve trećine ispitanika uzrasta od 15 do 39 godina smatra da bi se trenutne kandidatkinje trebale pridružiti EU kada ispune uslove.

Države s najvišim nivoom podrške proširenju EU nalaze se u severnoj Evropi: Švedska (79 odsto), Danska (75 odsto) i Litvanija (74 odsto), dok se proširenju najmanje priklanjaju građani Češke i Francuske (obe po 43 odsto) te Austrije (45 odsto). Građani EU, s obzirom na trenutne okolnosti, najskloniji su pridruživanju Ukrajine, koja prema istraživanju uživa 52-odstotnu podršku.

Politikolog Kočan izjavio je da Francuska trenutno "više nije toliko evroskeptična u pogledu proširenja EU", što je, po njegovom mišljenju, "posledica potencijala liderstva Emmanuela Macrona, koji je praktično preuzeo žezlo od nemačke kancelarke Angele Merkel".

"U Francuskoj će 2027. biti predsednički izbori, pa ćemo videti kako će se to odraziti na tradicionalni francuski spoljnopolitički stav, koji je evroskeptičan. Nemačka je u ovom slučaju zagovornica proširenja, tako da će tu biti mnogo lakše", zaključuje.