Gas i struja za domaćinstva u Srbiji među najjeftinijim u Evropi

Cena prirodnog gasa za domaćinstva, prema paritetu kupovne moći, što znači da poređenje uzima u obzir i devizne kurseve i razlike u prihodima građana između zemalja, u Srbiji je bila među najnižim u Evropi u drugoj polovini prošle godine. Srbija je, takođe, i među državama sa relativno jeftinom električnom energijom, a prosečna cena za 100 kWh u drugoj polovini 2024. godine iznosila je 18,16 evra, prema podacima Eurostata.

Statistička agencija Evropske unije, Eurostat, objavila je u utorak svoje redovno polugodišnje poređenje cena električne energije i gasa za zemlje članice EU, sa dodatnim podacima za neke druge evropske zemlje. Višegodišnji podaci pokazuju da su se cene električne energije stabilizovale u poslednje dve godine, dok je cena gasa blago porasla u drugoj polovini prošle godine, ali nakon što je pre toga padala tri polugodišta.

Ali cene oba energetska proizvoda su i dalje znatno više nego što su bile pre inflatornog skoka izazvanog pandemijom i ruskim napadom na Ukrajinu. Na primer, u drugoj polovini 2024. godine, očekivalo se da će domaćinstva u Evropskoj uniji plaćati u proseku 28,49 evra za 100 kilovat-sati (kWh) električne energije. Četiri godine ranije, ista količina struje koštala je sedam evra manje, što znači da je cena porasla za trećinu. Istovremeno, cena gasa je porasla za više od 70 odsto.

Uzimajući u obzir razlike u prihodima po glavi stanovnika i uključujući sve poreze i takse, struja je najskuplja u Češkoj. Domaćinstva koja troše između 2,5 i pet hiljada kilovat-sati godišnje tamo su morala da plate 41 evro za 100 kWh. Kipar i Nemačka su bili blizu po ceni, gde je ista količina struje plaćena za 35,70, odnosno 35,23 evra. Prosek EU je bio 28,49 evra, a u Hrvatskoj su domaćinstva plaćala 21,71 evro, što je među najvišom cenom struje u Evropi.

U Sloveniji je struja bila nešto skuplja, odnosno 23,29 evra, dok su Crna Gora i Bosna i Hercegovina zajedno sa Srbijom među zemljama sa relativno jeftinijom električnom energijom. U ovim državama cene su se kretale između 16,49 i 18,16 evra. Eurostat nema podatke za Severnu Makedoniju za drugu polovinu prošle godine, ali je u prvoj polovini godine cena tamo bila u istom rasponu kao i u Hrvatskoj, odnosno 21,41 evro za 100 kWh.

 

 

Island je imao najjeftiniju struju u Evropi, barem među zemljama za koje Eurostat pruža podatke. Tamo je 100 kWh plaćano po 12,20 evra u drugoj polovini 2024. Island koristi geotermalne izvore za četvrtinu svoje proizvodnje električne energije.

Od kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, prirodni gas se takođe našao kao oružje evropsko-ruske geopolitike. On je značajan zbog industrijske upotrebe, ali je takođe važan izvor energije za domaćinstva. Pogotovo što je, kao ekvivalent električnoj energiji, mnogo jeftiniji.

Depositphotos

 

Prosečna cena gasa u ekvivalentnoj energetskoj vrednosti od 100 kWh električne energije u drugoj polovini prošle godine za domaćinstva u Evropskoj uniji iznosila je 12 evra. Srbija se nalazi među zemljama sa jeftinijim gasom sa prosečnom cenom od 8,07 evra.

Srbija nema problema kada je u pitanju snabdevanje gasom, njega dobijamo iz Rusije, a deo dolazi i iz Azerbejdžana. Država se snabdeva preko Balkanskog toka, koji je deo gasovoda Turski tok. U toku su i pregovori oko produženja ugovora sa Rusijom, a očekuje se da će novi ugovor biti potpisan na najmanje tri godine. Još uvek se ne zna oko koje cene se pregovara, ali je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović nedavno rekao da ćemo u narednom periodu imati 2,5 milijardi kubnih metara godišnje garantovanih isporuka gasa uz fleksibilno snabdevanje.

Podsetimo, Srbija je trogodišnji ugovor sa Rusijom potpisala u maju 2022. godine. Prema tom ugovoru, cena ruskog gasa za Srbiju iznosi između 310 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara. U trenutku potpisivanja ovog trogodišnjeg ugovora, cena gasa na TTF berzi iznosila je više od 1.000 dolara za 1.000 kubnih metara. 

Susedna Hrvatska je bila među tri zemlje sa najnižom cenom gasa. U Mađarskoj je cena bila 4,72 evra, u Luksemburgu 5,57 evra, a u Hrvatskoj 6,67. Makedonci su imali najskuplji gas. Tamo su građanima naplaćivali 20,53 evra za gasni ekvivalent od 100 kWh električne energije. Među državama članicama EU, Portugalija, Italija i Švedska bile su na vrhu, gde je gorivo koštalo više od 16 evra.

 

 

 

Eurostat je u utorak objavio i podatke o cenama energije za industrijske potrošače.

Sa uračunatim porezima i taksama i uzimajući u obzir paritet kupovne moći, srpske kompanije koje godišnje troše između 500 i 2.000 megavat-sati morale su prošle godine u proseku da plate 26,11 evra za svakih 100kWh, što je među skupljom cenom u Evropi.

Hrvatske kompanije, zajedno sa onima u Mađarskoj, plaćaju najskuplju struju u Evropi. Kompanije koje godišnje troše između 500 i 2.000 megavat-sati morale su prošle godine u EU da plate prosečno 23,48 evra za svakih 100 kWh. U Mađarskoj je cena bila 42,84 evra, a u Hrvatskoj 38,04 evra. Industrijski potrošači u Finskoj i Švedskoj plaćali su najmanje za struju, ispod 10 evra.

A kada je reč o prirodnom gasu, srpske kompanije plaćale su 9,13 evra. I hrvatske kompanije su plaćale više od evropskog proseka. Za gasni ekvivalent od 100 kWh električne energije, u drugoj polovini prošle godine plaćali su 8,02 evra, a prosek EU je bio 7,08 evra, dok su švedski industrijalci plaćali najskuplji gas, a belgijski industrijalci najjeftiniji.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar