Holzmann, ECB: Pad kamatnih stopa nije zagarantovan ove godine

Pretnje koje proističu iz pojave dugotrajne inflacije sprečiće Evropsku centralnu banku (ECB) da snizi kamatne stope ove godine - čak i kada je recesija opcija koju ne možemo isključiti, kaže član Saveta guvernera Robert Holzmann.

Ekonomija evrozone je nedavno razočarala analitičare i verovatno će se pokazati da su zvaničnici previše optimistični kada se objavljuju rezultati za četvrti kvartal, rekao je Holzmann u intervjuu u Davosu, u Švajcarskoj, gde učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu. U isto vreme, geopolitički sukobi, poput onog na Bliskom istoku, mogli bi da poremete lance snabdevanja i tržišta energije, što bi se odrazilo na cene, a ECB to ne može da ignoriše.

"Geopolitička pretnja se povećala jer ono što smo do sada videli od Hutija - mislim da to nije kraj, to bi mogla biti uvertira za nešto mnogo šire, što će uticati na Suecki kanal i povećati cene tamo", rekao je Holzmann u ponedeljak. "Uopšte ne bi trebalo da se oslanjamo na smanjenje stopa u toku 2024."

Inflacija je krajem prošle godine bila blizu cilja ECB od dva odsto, što je izazvalo spekulacije o tome kada će zvaničnici preokrenuti zaoštravanje monetarne politike - inače najveće zaoštavanje od uvođenja evra pre 25 godina. Investitori se klade na smanjenje kamatnih stopa od šest četvrtina poena ove godine, počevši od aprila, dok ekonomisti predviđaju da će prvo od ukupno četiri smanjenja doći u junu.

Holzmann je ponovio tvrdnju kolega da je prerano govoriti o smanjenju troškova zaduživanja, što su ranije istakli predsednica ECB Christine Lagarde i glavni ekonomista Philip Lane.

"Kada bi se takav datum odredio, to bi pokrenulo dinamiku koju ne možemo da kontrolišemo", rekao je Holzmann, koji je takođe na čelu centralne banke Austrije. "A sa svim znanjem koje trenutno imamo, ne bi bilo pošteno to učiniti jer ne znamo kako će se razvijati inflacija."

Govoreći u ponedeljak za televiziju Bloomberg, predsednik Bundesbanka Joachim Nagel složio se da je preuranjeno razgovarati o monetarnom ublažavanju, sugerišući da nema smanjenja pre leta.

"Možda možemo da sačekamo letnju pauzu ili nešto drugo, ali ne želim da spekulišem", rekao je on u Davosu, ističući da će zvaničnici odluku doneti na osnovu podataka. "Mislim da je prerano govoriti o smanjenju."

ECB trenutno predviđa da će glavna inflacija dostići dva odsto u drugoj polovini 2025. godine, dok se očekuje da će bazni pritisci na cene ostati iznad tog praga do kraja 2026. godine.

Bloomberg

Holzmann je najnovije podatke opisao kao "skretanje sa puta" i upozorio da bi se taj trend mogao nastaviti. Zahtevi za povećanjem plata još uvek nisu pali, a neki od najnovijih sporazuma u ​​Nemačkoj, Austriji i Holandiji ukazuju na "prilično visoka povećanja".

To se dešava uprkos slabljenju ekonomije. Nemačka je u ponedeljak prijavila smanjenje privrede od 0,3 odsto u četvrtom tromesečju i isti procenat pada proizvodnje tokom cele 2023.

Procena Saveta guvernera postala je malo više skeptična tokom proteklih meseci, rekao je Holzmann. Podaci za četvrto tromesečje za evrozonu biće objavljeni 30. januara, a Austrijanac je rekao da se plaši da će posle toga biti i nešto manje optimistični.

Iako ne predviđa da će region pasti u "pravu recesiju", mogao bi podleći recesiji "izazvanoj spoljnim efektima".

"Ako bi geopolitički rizici doveli do rasta cena nafte, cene gasa bi skočile, to bi takođe pogodilo brojne industrije koje su već pod pritiskom. Možda čak i industriju usluga", rekao je on. "Onda, recesija nije nemoguća."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar