'Peglanje' likvidnosti predstojeći fokus za ECB, kaže Knez

Najnovija odluka i komunikacija Evropske centralne banke (ECB) nisu donele mnogo novosti, ocenjuje glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez. Naime, cene zaduživanja u četvrtak su podignute za po četvrtinu procentnog poena, pa stopa na glavne operacije refinansiranja iznosi 4,25 odsto, dok su stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice podignute na 3,75 i 4,5 odsto.

"Jedini element koji možemo okarakterisati kao neočekivan je ukidanje kamate poslovnim bankama na obveznu rezervu. Takav postupak je razuman, jer uz trenutni višak likvidnosti od 3,6 biliona evra ECB već ionako ima značajne kamatne rashode, plaćajući na taj iznos kamatu po stopi od (po novome) 3,75 odsto. Ovakva odluka olakšava račun dobiti i gubitka ECB za šest milijardi evra godišnjeg kamatnog rashoda koji bi plaćali bankama za minimalne rezerve", naveo je Knez.

ECB će, dodao je, vrlo verovatno dizati stope u još jednom koraku, i to u septembru za 25 baznih bodova, čime će depozitna stopa dostići četiri odsto. "Takvim potezom videli bismo rast šestomesečnog euribora prema 4,25 odsto. S jedne strane, privredna aktivnost evrozone pokazuje znakove slabljenja, pad bazne inflacije ubrzaće se nakon leta, a završetak dizanja kamatnih stopa bio bi opravdan i već poodmaklim pooštravanjem kreditnih uslova pri odobrenju zaduženja privatnog sektora."

Ali opet, tržište rada je vrlo snažno, "sa stopama nezaposlenosti u perjanicama evropske privrede na najnižim nivoima od početka osamdesetih godina". "Ukoliko radnici u evrozoni u narednim mesecima uspeju da ispregovaraju još snažnih povećanja plata, ECB bi mogla da razmotri dodatna dizanja kamatnih stopa i posle septembarskog povećanja."

U scenariju u kom privreda nastavlja da slabi, a inflacija da pada, i dalje ostaje prisutna mogućnost da će ECB početi sa rezanjem stopa već sredinom 2024. godine, podsetio je analitičar.

Bloomberg Adria

 

"Ali bitniji element biće smanjivanje viška likvidnosti, koji će ECB u idućim godinama sprovoditi prvenstveno kroz smanjenje svog bilansa. Biće to rezultat puštanja na dospeće državnih i korporativnih obveznica u svom portfelju, ali i bankovnih otplata kreditnih aranžmana po LTRO instrumentima. Konačan rezultat bio bi smanjenje bilansa za čak trećinu, odnosno preko dva biliona evra kroz naredne tri godine, ne bi li se normalizovalo stanje u finansijskom sistemu evrozone", ocenio je Knez.

Drugim rečima, ECB će vraćati veličinu svog bilansa na nivo sa kraja 2010-ih.

U celom procesu, dodao je on, kamatne stope na kredite privatnom sektoru evrozone nastaviće postepeno da rastu u narednim kvartalima. "Od transmisije dosadašnjeg stezanja videli smo tek deo, a adaptaciju je većinom usporavao preovladavajući višak likvidnosti kod banaka. Poređenja radi, kamatne stope na stambene kredite u Nemačkoj i Holandiji su od kraja 2021. godine porasle za 2,6, odnosno 2,1 procentnih poena. Sa smanjenjem viška likvidnosti, kamatne stope tražiće novu normalu."

Bloomberg

 

A ta normala, prema njegovom mišljenju, neće biti definisana samo smanjenjem viška likvidnosti, već i dodatnim aktivnostima ECB koja će kroz godinu ili dve prionuti na "peglanje" likvidnosti u evrozoni kroz instrumente kratkoročnog kreditiranja banaka.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar