Inflacija u Francuskoj usporila prvi put u tri meseca

Rast cena u Francuskoj je usporio prvi put u poslednja tri meseca, slično kao što je bio slučaj i u drugim velikim privredama evrozone. Najveći razlog za pad bile su niže cene energije, koje su prošle godine skočile nakon izbijanja rata u Ukrajini.

Ukupna inflacija je u martu iznosila 6,6 odsto, što je niže od rekordnih 7,3 zabeleženih u februaru (rekord otkako je Francuska članica evrozone), a uticaj cena energenata sve se manje oseća. Međutim, inflacija je i dalje viša od očekivanja ekonomista koje je anketirao Bloomberg. U anketi je srednja projekcija bila stopa od 6,5 odsto.

Takođe, rast cena u uslužnom sektoru usporio je tek neznatno, sa tri odsto na 2,9 odsto. Za robe je rast cena čak ubrzao sa 4,7 odsto na 4,8 odsto.

Tržišta su podigla projekcije u vezi sa podizanjem kamatnih stopa, a vrhunac (do oktobra) se sada procenjuje na 3,66 odsto, što je za šest baznih poena više nego što je bilo u četvrtak. Prinos na dvogodišnje nemačke obveznice, koje su i najosetljivije na promenu monetarne politike Evropske centralne banke, porastao je za tri bazna poena na 2,78 odsto.

Mešoviti podaci o inflaciji, poput ovih iz Francuske, predstavljaju košmar za ECB jer se ona bori da ukupnu inflaciju svede na nivo od dva odsto, ali mora da se fokusira i na baznu inflaciju.

U četvrtak su iz Španije i Nemačke došli različiti signali, uprkos tome što se stopa inflacije u Španiji prepolovila. Dodatne probleme za ECB izaziva kriza u bankarskom sektoru koja bi mogla da dodatno smanji privredni rast.

U Francuskoj će bazna inflacija verovatno dodatno ubrzati u sledećim mesecima. Iz statističke agencije Insee kažu da bi u junu ona mogla da dostigne 6,4 odsto (prethodna projekcija bila je 5,7 odsto).

To je postalo veliki politički problem za predsednika Francuske Emmanuela Macrona. Njegova vlada je reagovala merama podrške za plaćanje energenata, ali sada nemaju isti manevarski prostor za usluge i hranu. On je takođe pod pritiskom zbog reforme penzionog sistema koju planira da sprovede.

Negativne efekte prvenstveno osećaju domaćinstva, a anketa koja meri subjektivni osećaj izloženosti inflaciji pokazala je najgore rezultate od 1970-ih. Ipak je moguće da je najgore prošlo jer se inflaciona očekivanja za budućnost smanjuju.

Drugi izveštaj Inseea je pokazao da je lična potrošnja opala za 0,8 odsto u februaru. Ekonomisti Bloomberga su očekivali smanjenje od 0,1 odsto.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar