.webp){kind=icon}
Pooštravanje monetarne politike počelo je da utiče na ekonomiju Evropske unije (EU), barem ako je suditi po podacima Evrostata, koji pokazuju da je u trećem kvartalu privredna aktivnost naglo usporila, a usporava i zapošljavanje.
Tako je sezonski prilagođeni bruto domaći proizvod (BDP) EU i evrozone u trećem kvartalu porastao za 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, kada je zabeležio rast od 0,7 odsto u EU i 0,8 odsto u evrozonama.
Usporavanje je vidljivo i na godišnjem nivou. U trećem kvartalu rast privrede EU bio je 2,4 odsto (2,1 odsto u evrozoni) veći nego u istom periodu 2021. godine, što je znatno sporije od plusa od 4,3 odsto u obe oblasti.
Posmatrano po zemljama, najviše su porasli Kipar i Rumunija, za 1,3 odsto, zatim Poljska i Švedska sa rastom od 0,9 i 0,7 odsto, dok je Nemačka u plusu od mršavih 0,3 odsto.
Privredna aktivnost je najviše usporila u Letoniji i Sloveniji, za 1,7, odnosno 1,4 odsto, a zatim u Češkoj i Mađarskoj, po 0,4 odsto.
Eurostat nije imao podatke za Hrvatsku, kao ni za Estoniju, Grčku, Španiju, Luksemburg i Maltu.
Malaksalost i tržište rada
Rast broja zaposlenih u EU i evrozoni prati slabiji tempo privrednog rasta, sa samo 0,2 odsto više zaposlenih u odnosu na drugi kvartal.
U poređenju sa istim periodom prošle godine, broj zaposlenih u trećem kvartalu 2022. godine povećan je za 1,5 odsto u EU i 1,7 odsto u evrozoni.
