.webp){kind=icon}
Evropska centralna banka (ECB) verovatno će ove godine dobiti nekoliko stotina milijardi evra u prevremenim otplatama dugoročnih kredita nakon što su zvaničnici pooštrili uslove programa za pomoć u borbi protiv inflacije.
Procene uveliko variraju o tome koliko će od 2,1 biliona evra neizmirenog novca biti otplaćeno ovog meseca, što je prva dostupna prilika za otplatu. Banke imaju rok do srede da kažu ECB da li to žele da učine.
Prognoze Bloombergovog istraživanja među ekonomistima za novembar kreću se od 200 milijardi do 1,5 biliona evra. Srednja procena je 600 milijardi evra, nakon čega sledi 285 milijardi evra sledećeg zakazanog datuma u decembru.
Veći broj bi mogao da razveseli ECB, koja je prošlog meseca promenila uslove kreditnog programa koji je preplavio evropske banke likvidnošću tokom pandemijske krize. Zvaničnici su rekli da su delovali u svetlu rekordne inflacije i da bi osigurali da je ta mera u skladu sa njihovim sve rigidnijim političkim stavom.
Izmenjeni uslovi takođe su eliminisali mogućnost arbitraže, što je omogućilo zajmodavcima da deponuju gotovinu u depozitnu jedinicu ECB-a i ostvaruju prihod bez rizika. Rezultati za prvu opciju otplate biće objavljeni u petak
"Predviđanje otplate TLTRO-a je podložno velikim neizvesnostima", rekao je Piet Christiansen, glavni strateg Danske banke. "Ovaj put nije drugačiji jer je potrebno uskladiti nove uslove sa obrascima likvidnosti na kraju godine i regulatornim faktorima."
Analitičari očekuju da će do kraja drugog kvartala biti vraćeno više od 1,6 biliona evra.
Prve otplate ove godine mogle bi imati direktan uticaj na politiku ECB, smatra Carsten Brzeski, ekonomista u ING-u.
"Smanjenje bilansa (uključujući QT) postalo bi zamena za povećanje stope 2023. godine", rekao je on.
Između ostalog, ekonomisti su podigli svoje prognoze inflacije u evrozoni za ovu i narednu godinu. Takođe predviđaju da će Nemačka doživeti dublju recesiju nego u prethodnoj rundi istraživanja, dok će valutni blok u celini 2023. godine pasti za 0,1 odsto.
"Visoka inflacija uopšte, a posebno masovno povećani troškovi energije pogodiće domaćinstva i dovesti do smanjenja lične potrošnje", rekao je Joerg Angele, ekonomista Bank Bantleon. "Pored toga, kompanije će smanjiti svoja ulaganja kao rezultat naglog rasta troškova, slabljenja tražnje i znatno viših kamata."
