Evropa je na meniju Trumpa i Xija. To nije dobra vest

"Ako nismo za stolom, onda smo na meniju", upozorio je Mark Carney početkom godine druge "srednje sile". Gledajući samit SAD i Kine ove nedelje, Evropska unija će tačno znati na šta je kanadski lider mislio.

 

Dok se Donald Trump i Xi Jinping spremaju da razgovaraju o veštačkoj inteligenciji, trgovini i globalnoj nestabilnosti, Evropu još jednom podsećaju na to da je svedena na posmatrača, nakon godina u kojima je u odbrani i tehnologiji bila ispod svog potencijala. Zavisnost EU od američke vojne opreme, poput aviona F-35, nedostatak tehnoloških kompanija koje mogu da pariraju globalnim liderima i unutrašnje podele ostavili su je bez glasa na Bliskom istoku, bez poziva na mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije i gotovo nemoćnu kada joj je iznenada uskraćen pristup najmoćnijim američkim AI modelima.

Iako je Evropa od 2020. godine udvostručila izdvajanja za odbranu i podstakla kompanije poput holandskog proizvođača čipova ASML Holding NV da se udruže sa francuskim AI liderom Mistral, jaz u odnosu na SAD i Aziju samo se produbio.

Biti glavno jelo na geopolitičkoj gozbi Xi Jinpinga i Trumpa predstavlja ozbiljan rizik za EU i njenu predsednicu Ursulu von der Leyen. Zato i ne čudi što upozorava na "opasne zavisnosti", poput oslanjanja na američki gas ili trgovinskog deficita sa Kinom od milijardu evra dnevno. Novi trgovinski dogovori između Vašingtona i Pekinga mogli bi da dovedu do još većeg priliva jeftine kineske robe u Evropu, gde "kineski šok" već potkopava industriju i podstiče populističko nezadovoljstvo.

Bloomberg

Trgovinske barijere koje je Evropa uvela nisu sprečile kompanije poput BYD Co. da osvoje rekordni udeo na njenim automobilskim tržištima. Guangzhou Automobile Group Co. predstavio je plan da do 2030. godine u Francuskoj prodaje desetak novih marki električnih i hibridnih vozila.

EU se oslanja i na tehnološke gigante iz Silicijumske doline i Sijetla, poput Amazona, koji kontrolišu 70 odsto tržišta računarstva u oblaku u regionu. Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, blok bi mogao da bude sveden na ulogu onoga ko samo prati pravila ako SAD i Kina jednog dana zajednički odluče koliko brzo treba razvijati najnaprednije modele. To je daleko od izvesnog, budući da se obe strane bore za tehnološku prevlast, ali Brisel ne može mnogo da uradi ako strahuje od najopasnijih mogućnosti te tehnologije. EU neće imati stvarnu pregovaračku težinu bez sopstvene snažne AI industrije.

Postoji i rizik od dalje politizacije i pretvaranja trgovine u oružje. Trumpov pritisak i pritisci kroz pretnje, od Grenlanda do NATO-a, nisu jedini rizik. EU oko 70 odsto retkih metala uvozi iz Kine, a Peking je spremno koristio te sirovine kao polugu pritiska na Evropu.

Antonio Barroso iz Bloomberg Economicsa smatra da bi stabilniji odnosi SAD i Kine, kao i produženi trgovinski primirje koji bi mogao da bude dogovoren na samitu, mogli Xi Jinpingu da daju više prostora da izvrši pritisak na EU, koja razmatra oštrije mere protiv, kako se čini, nezaustavljivog kineskog izvoznog talasa. Evropska ekonomija, snažno oslonjena na trgovinu, trenutno izgleda posebno ranjivo.

Bloomberg

Sve bliži odnosi sa Kanadom mogli bi da ublaže deo tog pritiska, imajući u vidu pristup Ottawe ogromnim rezervama fosilnih goriva i kritičnih minerala. Ipak, Carneyjev zamišljeni klub srednjih sila nije čarobno rešenje. Takva partnerstva su po prirodi nestabilna, čak i kada ne povezuju zemlje sa različitih kontinenata, što i sama EU dobro zna.

Ni dogovor sa Carneyjem ne bi uklonio potrebu da Brisel ubrza mukotrpno usaglašavanje stavova niti da poboljša sposobnost donošenja teških odluka o trgovini. Uostalom, već postoji trgovinski sporazum sa Kanadom koji još treba ratifikovati.

EU barem konačno počinje ozbiljnije da govori o otpornosti lanaca snabdevanja, većim izdvajanjima za odbranu, ulaganjima u elektroenergetsku mrežu i planovima da "iskoristi sva sredstva" kako bi odgovorila na trgovinske neravnoteže sa Kinom. Pravi izazov je da se sa reči pređe na konkretne poteze i da EU svoju ekonomsku težinu konačno iskoristi kao jedinstveno tržište. SAD i Kina moraju da shvate da pritisak i zastrašivanje imaju ekonomsku cenu, rekao mi je nedavno jedan evropski izvršni direktor.

Odbrambene mere, poput carinskog zida za kineski uvoz, moraju biti praćene ozbiljnim ulaganjima u ključne industrije kako bi Evropa izgradila sopstvenu pregovaračku moć. Jean Tirole, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, u novoj knjizi preporučuje Evropi da dodatno ojača tehnološki sektor i izgradi ekosistem oko ASML-a, ključnog dobavljača proizvođača čipova u SAD i Aziji. "Cilj je kontrolisati jedan deo, a ne čitav lanac vrednosti proizvodnje poluprovodnika", piše on. "Imati pregovarački adut u međunarodnim pregovorima geopolitički je imperativ."

Evropa ima mogućnosti i kada je reč o bezbednosti, osim nemačkog ponovnog naoružavanja, ukoliko bude dovoljno odlučna da ih energično sprovede. Giuseppe Spatafora iz tink-tenka EUISS ukazuje na obećavajuća partnerstva sa Ukrajinom, poput projekta protivvazdušne i protivraketne odbrane Freyja, kao i na mogućnost čvršće saradnje sa Kanadom na Arktiku.

Zvaničnici EU trebalo bi sledećeg meseca da posete Kinu. Jasna predstava o ciljevima biće od ključne važnosti, posebno u trenutku kada populističke stranke beleže zabrinjavajući rast podrške u Francuskoj i Nemačkoj. Možda više nema mnogo prilika da Evropa sa menija pređe za pregovarački sto.

- Lionel Laurent je kolumnista Bloomberg Opiniona koji piše o budućnosti novca i budućnosti Evrope. Prethodno je radio kao novinar Reutersa i Forbesa.