Nemačka prodala 30-godišnje obveznice uz najviši prinos od 2011.

Troškovi zaduživanja Nemačke porasli su najviše u poslednjih 15 godina na velikoj prodaji dugoročnih obveznica, dok investitore zabrinjavaju rast državnog duga i uporna inflacija.

Nemačka agencija za finansije prodala je preko sindikata banaka četiri milijarde evra (4,6 milijardi dolara) obveznica koje dospevaju u avgustu 2056. godine, uz prinos od 3,783 odsto, navode anonimni izvori upoznati s transakcijom. Ukupna tražnja premašila je 38 milijardi evra, što je uglavnom u skladu sa nedavnim sličnim transakcijama.

Manja količina 30-godišnjih obveznica prodata je prošlog meseca na aukciji uz prinos od 3,64 odsto, što je bio najviši prinos na aukciji obveznica te ročnosti još od 2011. Međutim, globalna tržišta dodatno su oslabila poslednjih nedelja, pa su prinosi na nemačke obveznice sada na nivoima poslednji put zabeleženim tokom dužničke krize u evrozoni.

Obveznice širom sveta našle su se pod pritiskom dok vlade povećavaju potrošnju, a inflatorni pritisci ne popuštaju nakon ovogodišnjeg naftnog šoka. SAD su prošle nedelje prodale 30-godišnje državne obveznice uz najvišu kamatnu stopu u poslednjih četvrt veka, a trošak zaduživanja putem referentnih desetogodišnjih obveznica bio je najviši od 2007. godine.

Hauke Siemssen, strateg za kamatne stope u Commerzbank AG, napisao je prošlog meseca da bi potrebe Nemačke za finansiranjem trebalo naglo da porastu 2027, dok nacrt budžeta ukazuje na neto potrebe za finansiranjem od 204 milijarde evra. Siemssen procenjuje da će neto emisija nemačkih državnih obveznica sledeće godine dostići rekordnih 163 milijarde evra, što je rast u odnosu na oko 137 milijardi u 2026. Bruto emisija bi takođe mogla dostići rekordnih 400 milijardi evra.

Veće zaduživanje odraz je povećane nemačke potrošnje na odbranu i infrastrukturu, kao i rekordnih 238 milijardi evra obveznica koje dospevaju na naplatu. Ipak, ne mora celokupno finansiranje da se obezbedi emisijom nemačkih državnih obveznica. Prema rečima Siemssena, alternativa mogu biti kratkoročne državne hartije od vrednosti, gotovinske rezerve, prodaja imovine i sredstva državne razvojne banke Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW).

Ovom sindiciranom prodajom Nemačka je ponovo ponudila obveznice koje su prvobitno emitovane u martu prošle godine, kada je prodaja vredna šest milijardi evra privukla 36 milijardi evra tražnje. Dodatna emisija iste obveznice u maju, kada su se prinosi kretali tik ispod 15-godišnjeg maksimuma, privukla je isti iznos tražnje.

Neuobičajeno je da upravo Nemačka bude prva evropska država koja nakon letnje pauze ponovo izađe na tržište sa prodajom organizovanom preko banaka. Od 2015. godine Finska je bila prva koja se vraćala na tržište, pokazuju podaci koje je prikupio Bloomberg.

 

Sindicirane emisije državnog duga obično su skuplje od aukcija, ali omogućavaju državama da brzo prikupe velike iznose novca i istovremeno prošire bazu investitora. Glavni organizatori nemačke transakcije bili su Barclays Plc, BNP Paribas SA, Citigroup Inc., Deutsche Bank AG, JPMorgan Chase & Co. i NatWest Markets.

Nemačka nije bila jedina zemlja koja je u utorak plaćala istorijski visoke troškove zaduživanja. Britanska kancelarija za upravljanje javnim dugom prodala je četiri milijarde funti (5,4 milijarde dolara) desetogodišnjih obveznica uz prosečan prinos od 5,155 odsto, najviši od 2007. godine, čime je ponovljen nivo zabeležen na prodaji pre tri meseca.