EU strahuje od trgovinskog rata sa Kinom

Rasprave o tome koje oružje bi Evropska unija (EU) trebalo da iskoristi u sve bližem i sve neizbežnijem trgovinskom ratu sa Kinom zahuktale su se u Evropi, kako u naučnim institutima i na javnim diskusijama, tako i u diplomatskim krugovima iza zatvorenih vrata. Znaci promene politike EU prema Kini sve su evidentniji čak u moćnim država članicama koje su dosad najviše profitirale od investicija u Kini, poput Nemačke. Međutim, ono što je prevashodna dilema Evropljana jeste kako da trgovinskim ratom ne naštete svojoj privredi, a da pritom efikasno spreče da ih Kina ekonomski i trgovinski ne proguta i potpuno deindustrijalizuje.

U briselskim koridorima moći se već uveliko govori o tome da će na predstojećem samitu u četvrtak i petak šefovi država i vlada "evropske dvadesetsedmorice" dati nalog Evropskoj komisiji da razvije strategiju za sveobuhvatne zaštitne carine na kineski uvoz. Doduše, evropski lideri strahuju da to nazovu trgovinskom borbom ili ratom sa Kinom pa isključivo govore o tome da vode "stratešku debatu o pitanju globalnih makroekonomskih neravnoteža" a kao mera se pominje donošenje "instrumenta za prekomerne kapacitete" čiji pak očigledni cilj jeste da spreči Kinu da namerno prekomerno proizvodi čelik i niz drugih proizvoda kako bi smanjila cene i bankrotirala evropske rivale.

Ogromni trgovinski deficit EU sa Kinom Xi Jinpinga predstavlja dugoročnu, sistemsku pretnju ekonomiji EU, daleko nadmašujući opasnosti od carinskih pretnji američkog predsednika Donalda Trumpa, što tera čak i nemačke visoke zvaničnike da priznaju da "situacija više nije podnošljiva" te da "moramo da pokažemo da smo spremni da uzvratimo udarac".

Strah od imenovanja Pekinga

Osnova za odlučivanje na samitu biće nezvanični dokument, koji su krajem maja ostalim članicama predložile Španija, Italija, Holandija, Francuska i Litvanija, a u kojem se navodi da EU mora da ojača svoju trgovinsku odbranu, potencijalno stvori novi alat za rešavanje poremećaja na tržištu i zauzme čvršći stav prema "sistemskom i strukturnom industrijskom prekomernom kapacitetu", što su fraze koje se često uzimaju kao eufemizam za Kinu i njenu ekonomsku i trgovinsku politiku.

U međuvremenu Poljska je podržala ovaj predlog dok je Španija, koja je primila milijarde evra kineskih investicija u projekte digitalne i energetske infrastrukture, praktično povukla svoju podršku ovoj francuskoj inicijativi.

Bloomberg

"U ovoj fazi nije bilo konkretne političke podrške bilo kom nezvaničnom dokumentu", rekao je u Berlinu Carlos Cuerpo, ministar ekonomije i trgovine Španije, koja se često smatra državom članicom EU koje su najprijateljskije nastrojene prema Kini te da premijer Pedro Sanchez sve čini da njegova zemlja bude među najprijemčivijim za kineske investicije, posebno u sektoru solarnih panela i automobilske industrije. "Razumemo da EU mora da se pojača, a to znači da moramo da razgovaramo, od ravnopravnih do ravnopravnih, na ravnopravnoj osnovi sa Kinom i SAD... Moramo da sarađujemo sa kineskim vlastima".

I dok Španija očigledno pokušava da profitira od saradnje sa Kinom kao što je to nekad profitirala Nemačka, zvanični Berlin sve očiglednije shvata da više ne profitira od ove saradnje te da se očekuje da će ove godine nemački trgovinski deficit sa Kinom premašiti 100 milijardi evra.

Ipak, Berlin ali i mnoge druge evropske prestonice nastoje da veoma oprezno postupaju prema Kini pa čak belgijski premijer Bart De Wever ističe da se mnogi ustežu da imenuju Kinu kao problem. On je rekao da je razočaran kada je čuo da je francuski predsednik Emmanuel Macron pokrenuo novi plan uključivanja Kine u koordinacione napore pre sastanka G7, dodajući da Evropljani preduzimaju mnogo inicijativa ali da je vreme da "usvojimo strategiju".

"Kina ne preduzima mnogo inicijativa. Ovi ljudi imaju strategiju. A strategija će pojesti naše inicijative za doručak", rekao je De Wever na debati u organizaciji "Prijatelja Evrope" i Instituta Jacques Delors, ističući i ranije da lideri EU mora da prizna "sistemsku pretnju na nivou Evropskog saveta i da deluje po njoj kako bismo spasili naše industrije". "Nazvali su to geoekonomskim neravnotežama, samo da ne pominjem Kinu po imenu, jer se toliko plašimo da se ne usuđujemo ni da to uradimo".

Bloomberg

Belgijski premijer je optužio SAD i Kinu da koriste ekonomsko oružje da bi dominirale svetom i nametnule "osvajanje zavisnošću" putem ekonomskog zastrašivanja, prekomernog subvencionisanja i protekcionizma. Kako kaže, Peking to radi suptilnije od Vašingtona i predstavlja "akutniju" pretnju, upozoravajući da nijedna tržišna ekonomija ne može da replicira obim kineske proizvodnje, potkrepljene ogromnim državnim subvencijama.

Za De Wevera, EU bi trebalo da "ubrza" postojeće instrumente trgovinske zaštite asertivnije, diverzifikuje lance vrednosti, insistira da kompanije iz EU dobiju isti pristup tržištu u Kini kao što kineske imaju u Evropi i smanji zavisnost Evrope od strateških sektora, ali i da u tom procesu ne bi trebalo da se upušta ni u rat subvencijama sa Kinom, niti da uvodi protekcionističke barijere za trgovinu.

Kraj ere naivnosti

Belgijski premijer dodaje da je Nemačka, a ne Belgija, više izložena pretnji iz Pekinga, pošto je svoju industrijsku ekonomiju izgradila upravo na sektorima gde se Kina "najagresivnije širi", kao što su automobili, hemikalije i čiste tehnologije.

Nova analiza OECD-a pokazuje da je oko 60 procenata globalnog tržišnog udela, koji su kineske kompanije ostvarile u poslednjih 20 godina, direktno posledica kineskih državnih subvencija, a negativne posledice toga naročito oseća nemačka industrija. Prema proračunima Nemačkog ekonomskog instituta (IW), Nemačka je verovatno izgubila približno 400.000 radnih mesta u industriji između 2019. i 2025. godine isključivo zbog trgovinske politike Kine.

"Najveći deo deindustrijalizacije u Nemačkoj stoga potiče od Kine", kaže istraživač IW-a Juergen Matthes, a preneo nemački ekonomski dnevni list "Handelsblatt".

Bloomberg

Prema rečima Manfreda Webera, predsednika desnocentričke grupe Evropska narodna partija u Evropskom parlamentu, inače člana demohrišćanskog bloka nemačkog kancelara Friedricha Merza, EU mora "odlučno i bez oklevanja" da sprovede stroge instrumente trgovinske politike.

"Era naivnosti je završena", rekao je on za nedeljno izdanje tabloida "Bild", ističući da "Evropa mora da otvori novo poglavlje u svojim odnosima sa Kinom" te da trgovinski deficit od "skoro milijardu evra dnevno" ugrožava industrijsku bazu Evrope i visokokvalitetna radna mesta. "Ili ćemo uzvratiti udarac, ili će Kina osakatiti delove naše industrije".

Prema Weberovom mišljenju, Evropa ima značajan uticaj te da pristup jedinstvenom tržištu EU ostaje vitalan za Kinu.

"Kini smo potrebni", rekao je on, tvrdeći da bi ovu zavisnost trebalo iskoristiti da bi se osigurala fer konkurencija.

Weber posebno ističe evropske carine na kineska električna vozila kao primer vrste alata koje Brisel treba da bude spreman da koristi šire, a možda čak i proširi.

Promena kursa postaje očigledna, posebno u Nemačkoj gde i kancelar Merz više ne isključuje zaštitne carina protiv Kine, dok se oštriji stav EU prema Kini po prvi put priželjkuju i pojedini najveći nemački automobilski giganti, poput, Volkswagena, koji su dosad bili najžešči protivnici bilo kakvog trgovinskog sukoba sa Kinom.

"Branićemo naše interese i našu industriju od trgovinskih praksi koje dovode do narušavanja konkurencije. Na Evropskom savetu ćemo govoriti o tome kako možemo proširiti naš alat", rekao je Merz u Bundestagu, što su posmatrači ocenili kao spremnost Merza za strožu politiku prema Kini.

Razloga za promenu stava Berlina ima napretek. Bankrotstva firmi u Nemačkoj rastu iz meseca na mesec i na rekordnim nivoima su, dok je u 2025. godini ostalo bez posla 143.000 zaposlenih u industriji. Štaviše, da se kriza oseća uzduž i preko cele nemačke ekonomije svedoče podaci da je u prvom kvartalu 2026. godine u Nemačkoj ukinuto čak 486.000 radnih mesta, pre svega u industrijskoj proizvodnji, građevinarstvu i sektoru usluga. U odnosu na isti period prošle godine, broj zaposlenih je pao za 120.000, kao i broj samozaposlenih za 37.000. što analitičari ocenjuju za upozoravajući signal.

I dok jedni za sve krive Kinu za probleme u Nemačkoj i širom EU, drugi ukazuju na visoke troškove energije u Evropi, sporu i komplikovanu birokratiju, kao i neuspeh u inovacijama ili integraciji novih tehnologija. Međutim, u tome što je prošle godine trgovinski deficit EU u robnom razmeni sa Kinom iznosio oko milijardu evra dnevno – otprilike dvostruko više nego pre pandemije – u dobroj meri je posledica toga što je Nemačka posebno zabeležila stalni porast uvoza iz Kine i nagli pad izvoza u tu zemlju.

Kontraudar ali koji?

Evropski lideri zaziru od jakog kontraudara Kini jer u mnogome zavise od uvoza kineskih sirovina, delova i retkih materijala pa bi otvoreni trgovinski rat direktno naštetio evropskim prerađivačkim preduzećima. Ipak, postepeno jača saglasnost da pretnja nadmašuje zabrinutost zbog odmazde.

Predstavnici nemačke industrije sve otvorenije govore da će "suočavanje sa Kinom biti skupo u svakom slučaju, ali što duže čekamo, to će biti skuplje".

Bloomberg

U EU se razmatra nekoliko opcija. Jedna je da EU snažnije koristi postojeće instrumente za zaštitu trgovine merama protiv subvencija i dampinga, ali ih pojedini zvaničnici upoređuju sa "uzimanjem male kašičice da se iz čamca izvuče voda". Druga opcija je da se odbrambene trgovinske mere dopune industrijskom politikom, to jest da se neke javne nabavke uslove lokalnim sadržajem tako da se time, primera radi, podstakne stvaranje evropskog lanca snabdevanja poluprovodnicima. Kao treća i u Parizu najčešće pominjana mogućnost navodi se razvoj jačih barijera protiv naglog rasta uvoza, ali teško je tačno definisati koncept ovih mera tako da bude zaista upotrebljiv.

U analizi Centra za evropske reforme, stručnjaci Sander Tordoir i Bred Setser, istraživački centar, predlažu uvođenje evropske verzije američkog alata iz odeljka 301 Trgovinskog zakona 1974. godine koji omogućava Vašingtonu uvođene sveobuhvatnih carina kako bi se suprotstavilo praksi koja šteti američkoj trgovini.

"Postoji sve veći konsenzus da novi kineski šok odjekuje na globalnim tržištima robe. Nigde taj šok nije posledičniji nego u Nemačkoj. Njeni proizvođači u osnovnim industrijama – automobilima, mašinama, hemikalijama i avionima – istovremeno se istiskuju iz Kine i drugih stranih tržišta, kao i kod kuće", ističu Setser i Tordoir, dodajući da se šok samo pogoršava, budući da su analitičari ranije procenili da će Kina do kraja decenije izvoziti 10 miliona automobila godišnje, a toliko kineski izvoz u četvrtom kvartalu 2025. godine, na godišnjem nivou, već je dostigao tu granicu.

Prema oceni ovih eksperata, Berlin se dugo mučio da jasno sagleda problem, jer je kao arhetipska svetska ekonomija sa suficitom, Nemačka sebe videla kao deo koalicije zemalja izvoznica i opirala se kontroli politika koje podržavaju velike trgovinske suficite.

"Ali kineski suficit sada nadmašuje nemački", ističu oni i primećuju da Nemačka i dalje ostaje neodlučna, čak i kada je "Kina već pojela veliki deo ručka nemačke industrije i sprema se da počne sa večerom". "Nemačka se suočava sa strukturnim šokom potražnje od strane državno deformisanog rivala koji se ne može rešiti kao prethodni izazovi konkurentnosti: Berlin i Brisel moraju ili da pojačaju svoju trgovinsku odbranu i industrijsku politiku ili da se pripreme da nadoknade socijalne i ekonomske troškove deindustrijalizacije pod uticajem Kine".

Berlin i Madrid kao kočničari

Evropski konsenzus po pitanju Kine je poprilično krhak te malo ko veruje da je EU spremna da aktivira moćne instrumente.

"Evropi je potreban zaštitni zid protiv Kine", ističe u "Handelsblattu" nemački spoljnopolitički komentator Thorsten Benner, dok primećue da nemačka ministarka ekonomije Katherina Reiche upadljivo ne izgovara ni reč o tome kako se nositi sa Kinom, koja sistematski stiče prednosti kroz ograničenja pristupa tržištu, subvencije i manipulaciju deviznim kursom.

Bloomberg

U određivanju evropskog odgovora će, kako se čini, presudnu ulogu imati Nemačka i Španija, koje se najviše plaše da bi odmazda mogla da dovede delove njihovih industrija do zastoja.

I dok će Berlin i Madrid biti najveći kočničari moćnih mera, u Evropskoj komisiji nastoje da provere svaku subvenciju, finansiranje projekta ili davanje razvojne pomoći trećim zemljama kako sredstva EU ne bi indirektno koristila kineskim firmama. Tako je veliku pažnju u Briselu privuklo to što je razvojna pomoć EU data Senegalu za nabavku 380 autobusa na prirodni gas zapravo otišla u kineske ruke, jer je jeftinija kineska ponuda prevladala nad evropskim konkurentom.

"Evropska razvojna pomoć koju finansiraju poreski obveznici ne sme koristiti kineskim kompanijama", istakao je Weber, dodajući da u budućnosti "svako ko želi da prodaje u Evropi mora da igra po evropskim pravilima".

A to očigledno važi i za treće zemlje u kojima Kina investira, poput Maroka u koji se slilo oko 5,2 milijarde evra kineskih investicija u proizvodnju električnih vozila što je dovelo do toga Maroko prošle godine pretekne Južnu Afriku kao najvećeg proizvođača automobila u Africi. Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič je stoga već upozorio da je doprinos Maroka prekomernoj ponudi kineske industrije "veliko, veliko pitanje" za ekonomiju EU te da je EU potreban poseban instrument kako bi se kompanije primorale da diverzifikuju svoje dobavljače i da se izbore sa prekomernim oslanjanjem na Kinu.