Von der Leyen: O suverenitetu Grenlanda se ne pregovara, pretnje carinama su greška

Ekonomske pretnje američkog predsednika Donalda Trumpa prema Evropskoj uniji (EU) u vezi s preuzimanjem Grenlanda predstavljaju "grešku" i kršenje trgovinskog sporazuma koji su transatlantski saveznici postigli prošle godine, saopštila je izvršna vlast EU.

"Evropska unija i Sjedinjene Države su prošlog jula postigle trgovinski sporazum", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen u obraćanju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u utorak. "U politici, kao i u poslovanju, dogovor je dogovor. A kada se prijatelji rukuju, to mora nešto da znači", dodala je.

Trump je najavio uvođenje carine od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja počev od 1. februara, koja bi u junu porasla na 25 odsto, ukoliko ne bude postignut dogovor o "kupovini Grenlanda", poluautonomne teritorije Danske - članice NATO-a i EU. Ova eskalacija navela je evropske lidere da ocene da je američki predsednik prešao crvenu liniju.

Odgovor EU biće "nepokolebljiv, jedinstven i proporcionalan", poručila je Ursula von der Leyen, ne iznoseći detalje o mogućim merama.

Bloomberg

 

 

Lideri EU održaće vanredni sastanak u Briselu u četvrtak kako bi razmotrili potencijalne kontramere. Predsednik Evropskog saveta Antonio Costa izjavio je da je blok od 27 članica ujedinjen u podršci Danskoj i Grenlandu i spreman "da se odbrani od svakog oblika prinude".

Na sastanku održanom u nedelju, izaslanici EU saglasili su se da pokušaju da pronađu diplomatsko rešenje s Trumpovom administracijom, dok istovremeno pripremaju opcije za kontramere ukoliko SAD nastave s uvođenjem novih carina, koje se u Briselu smatraju kršenjem krhkog trgovinskog sporazuma postignutog prošlog leta.

 

Sporazum, koji su kritičari ocenili kao previše popustljiv prema SAD, predviđa američku carinu od 15 odsto na većinu robe iz EU, uz obavezu Unije da ukine carine na američke industrijske proizvode i deo poljoprivrednih dobara.

Von der Leyen, koja u ime EU vodi trgovinske pregovore, sklopila je taj dogovor u nastojanju da izbegne sveobuhvatan trgovinski rat sa Trumpom. Budućnost sporazuma sada je neizvesna, nakon što su lideri u Evropskom parlamentu saopštili da će zakonodavni proces staviti na čekanje posle najnovijih američkih pretnji.

Mere koje se razmatraju uključuju ponovno uvođenje carina na američku robu u vrednosti od 93 milijarde evra (109 milijardi dolara), uključujući avione kompanije Boeing Co., automobile i burbon. Te carine su suspendovane prošlog leta, pre nego što je sporazum konačno uobličen krajem jula.

                      

Tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije oko Grenlanda nastavljaju da eskaliraju, a američki predsednik Donald Trump je i ove godine glavna tema foruma u Davosu. Iz Davosa je za TV Bloomberg Adria govorio izvršni urednik Bloomberga za zapadnu Evropu, Chad Thomas. "Čuli smo oštru retoriku nekih evropskih lidera, posebno francuskog predsednika Macrona, ali niko od njih nije preduzeo nikakve konkretne poteze, tako da ostaje da se vidi koliko su ozbiljni u pogledu odmazde na neke od pretnji Trumpa. Trump je rekao da carine o kojima govori neće stupiti na snagu pre februara i moguće je da evropski lideri čekaju da vide da li će zaista sprovesti pretnje koje je izneo. U međuvremenu, lideri EU planiraju da održe hitni samit u Briselu krajem ove nedelje, tako da bismo tada mogli čuti više od njih", rekao je Thomas. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen rekla je danas u Davosu da je dogovor dogovor kada su u pitanju carine koje su trenutno na snazi između SAD-a i EU, i da će uzvratiti ako to bude neophodno ukoliko predsednik Trump ispuni svoje poslednje pretnje, navodi urednik Bloomberga. Predsednik Finske, Aleksander Stubb je rekao da je rasprava o Grenlandu pomerila ključnu temu sa agende o kojoj bi svi trebalo da razgovaraju, a to je Ukrajina i kako joj pomoći. To je takođe ključna stavka za Nemačku, čiji kancelar Friedrich Merz dolazi u Davos sutra, ali je trenutno jasno da su svi fokusirani na Grenland, što znači da je Ukrajina stavljena na sporedni kolosek, zaključio je Thomas.

  

 

EU takođe razmatra aktiviranje svog do sada nekorišćenog mehanizma protiv ekonomske prinude - najmoćnijeg trgovinskog alata Unije, koji Evropskoj komisiji omogućava odgovor na prinudne poteze trećih zemalja koje koriste trgovinske mere kao sredstvo političkog pritiska.

Moguće mere uključuju carine, takse ili ciljane restrikcije na investicije u EU, kao i ograničavanje pristupa pojedinim delovima jedinstvenog tržišta ili zabranu učešća određenih kompanija na tenderima za javne nabavke u Uniji.

U cilju podrške Grenlandu, Ursula von der Leyen je izjavila da se radi na paketu pomoći koji uključuje "masivan talas evropskih investicija". Dodala je da će EU sarađivati sa SAD i drugim partnerima na jačanju bezbednosti Arktika, što će biti obuhvaćeno i novom strategijom bezbednosti EU.

 

"Verujem da bi rast izdvajanja za odbranu trebalo iskoristiti za razvoj evropskih ledolomaca i druge opreme od ključnog značaja za bezbednost Arktika", rekla je ona u Davosu.

Trump je dodatno izazvao zabrinutost među evropskim saveznicima pokušajem da uspostavi Odbor za mir, prvobitno zamišljen za Gazu, ali sada viđen kao pokušaj zaobilaženja Ujedinjenih nacija, uz ulaznicu od milijardu dolara. Lideri EU, uključujući francuskog predsednika Emmanuela Macrona, odbili su da prisustvuju ceremoniji osnivanja tog tela.

Kao odgovor na odbijanje francuskog predsednika, Trump je izjavio da će uvesti "carinu od 200 odsto na njegova vina i šampanjce - i da će se (Macron) onda pridružiti".