text size
Među državama u regionu Mađarska i Srbija su prošle godine najviše izdvojile za naoružavanje i odbranu, otkrivaju najnoviji podaci Međunarodnog istraživačkog instituta za mir iz Stokholma (SIPRI, Stockholm International Peace Research Institute). Hrvatska se našla na trećem mestu, a nakon nje sledi Slovenija.
Stokholmski institut je u ponedeljak objavio najnovije podatke kojima se procenjuje globalna potrošnja na vojnu opremu u 2024. godini. Ukupna globalna potrošnja prošle godine skočila je za 9,4 procenta u poređenju sa 2023. godinom, dostigavši 2,72 biliona dolara. Ovo je najveći međugodišnji rast bar od kraja Hladnog rata, navodi se u saopštenju instituta.
Susedna Mađarska, prema istim podacima, prošle godine je izdvojila 4,73 milijarde dolara za vojne potrebe, 380 miliona dolara više nego godinu ranije. Istovremeno, Srbija je za istu namenu izdvojila 2,32 milijarde dolara, odnosno 526 miliona dolara više nego 2023. godine
Opširnije
Srbija pre roka uplatila drugu ratu od 411,75 miliona evra za 'rafale'
Vrednost ugovora je 2,7 milijardi evra
11.04.2025
Koje bi firme mogle da preusmere svoju delatnost na odbrambeni sektor tokom globalne trke u naoružanju
Metaloprerada, čelik i elektroindustrija među sektorima koji bi mogli preusmeriti proizvodnju ka odbrambenoj industriji.
17.03.2025
Rheinmetallu skače prodaja, dok se Evropa sprema da odreši kesu za odbranu
Rheinmetall AG predviđa da će prihodi i operativna dobit nastaviti da rastu ove godine, dok nemački proizvođač oružja koristi rast evropskih izdataka za odbranu.
12.03.2025
Radulović: Srbija će nastaviti da ulaže u odbranu
Srbija izdvaja rekordnih 2,5 odsto BDP-a, pola milijarde evra samo za opremu.
12.03.2025
Globalno zahuktavanje sektora odbrane - SAD prednjače po ulaganju
Berzanski indeksi vojnoindustrijskog sektora beleže pozitivan trend, zahvaljujući rastućoj potražnji.
13.03.2025
Sve zemlje u regionu su prošle godine odlučile da povećaju svoje izdatke za oružje. U Hrvatskoj, koja je zauzela treće mesto, ova izdvajanja su povećana za 190 miliona na 1,63 milijarde dolara, a u Sloveniji za 39 miliona na 952 miliona.
Navedene četiri zemlje su najveći regionalni potrošači za odbranu, dok su ova izdvajanja u drugim zemljama nešto skromnija. Bosna i Hercegovina je prošle godine potrošila 216 miliona dolara na vojnu opremu, Severna Makedonija 353 miliona dolara, Crna Gora 150 miliona dolara, AP Kosovo i Metohija 166 miliona dolara, a Albanija 534 miliona dolara, prema podacima SIPRI-ja.
Globalno, najveći potrošači oružja su Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija, Nemačka i Indija. Ovih pet zemalja odgovorne su za 60 odsto globalne potrošnje, odnosno ukupno 1,64 biliona dolara uloženih u vojnu opremu prošle godine.
Evropa je prošle godine najviše doprinela globalnom rastu potrošnje na vojnu opremu, prema istraživačima Stokholmskog instituta. "Sa ratom u Ukrajini koji ulazi u treću godinu, vojni rashodi su nastavili da rastu širom kontinenta, gurajući evropske vojne rashode iznad nivoa zabeleženih na kraju Hladnog rata. Sve evropske države su povećale svoje vojne rashode prošle godine, sa izuzetkom Malte", saopštio je SIPRI.
Međunarodni institut za istraživanje mira poznat je kao najrelevantniji izvor podataka o vojnim izdacima u svetu. Podaci o ukupnoj globalnoj godišnjoj potrošnji sežu do 1988. godine, a SIPRI održava posebnu bazu podataka o najvećim svetskim proizvođačima vojne opreme.
.webp){kind=icon}
