Ključ uspeha hrvatskog turizma u rukama Filipinaca i Indijaca

Ulazak Hrvatske u evrozonu i zonu slobodnog putovanja u Evropskoj uniji povoljno je uticao na užurbane restorane i suvenirnice u dubrovačkom Starom gradu. Posao im ide nikad bolje jer dolazi sve više posetilaca koji lakše ulaze u zemlju i troše novac. Vlasti već predviđaju rekordne prihode od turizma.

Međutim, uspeh je doneo novu glavobolju mestima uz plaže duž obale Jadranskog mora, kao i u glavnom gradu, Zagrebu. Ta glavobolja – kako pronaći dovoljno radnika da zadrže korak s potražnjom – mogla bi zvučati poznato u delovima Zapadne Evrope.

Nakon što su se tokom 32 godine državne nezvisnosti uglavnom oslanjali na domaću radnu snagu, statistike o izdavanju radnih dozvola pokazuju da sve više poslodavaca, kako bi popunili praznine na tržištu rada, moraju da traže radnike i van Hrvatske.

"Hrvatska sama ne može da osigura dovoljno radne snage da održi turizam kao svoju glavnu privrednu granu i u situaciji je da joj očito treba dolazak radne snage iz inostranstva", rekao je Boris Vujčić, guverner hrvatske centralne banke. "Nema znakova da će se ovaj trend promeniti."

Oliver Bunic/Bloomberg

Procvat turizma podstakao je prelazak Hrvatske na jedinstvenu evropsku valutu 1. januara, kao i njeno pridruživanje Šengen zoni. Time su uklonjeni granični prelazi s Mađarskom i Slovenijom, a 95 odsto turista u Hrvatsku dolazi auto-putem.

Lokalne trgovine i restorani se šire, pružajući usluge uglavnom evropskim putnicima koji samo žele da večeraju izvan kuće i zabavljaju se u svetu nakon pandemije. U zemlji čija je stopa nezaposlenosti ove godine najniža od 1982. i gde je lokalnog stanovništva sve manje, za ovu vrstu usluga je potrebno osoblje.

Zlatko Borovac, koji upravlja užurbanom Peskarijom Lokanda s pogledom na dubrovačku luku i četiri druga restorana, rekao je da većina njegovog osoblja, koje broji oko 180 ljudi, sada dolazi iz inostranstva, uglavnom iz susednih balkanskih zemalja.

Većina turista u Hrvatsku dolazi automobilom

Dok je 2015. godine stranim radnicima koji nisu iz Evropske unije izdato samo 2.700 dozvola, Vlada Hrvatske očekuje da će ove godine broj takvih radnih dozvola dostići 180.000. Time bi udeo stranih radnika u ukupnoj radnoj snazi ​​bio veći od deset odsto, kaže Žarko Katić, državni sekretar u MUP-u.

Hrvatska vlada bi do kraja godine trebalo da donese izmene zakona kojima će olakšati rad u toj zemlji. Budući da više od 40 odsto svih stranih radnika dolazi iz zemalja kao što su Filipini i Indija, dozvole bi mogle da se izdaju na tri godine umesto na jednu, a radnici bi mogli da ostanu u Hrvatskoj između dva ugovora.

Hrvatska se takođe suočava s izazovom integracije stranih radnika sada, kada ih država podstiče da ostanu, deluje, kaže Iris Goldner Lang, profesorka prava Evropske unije na Sveučilištu u Zagrebu i šef katedre UNESCO-a za slobodno kretanje osoba, migracije i međukulturne odnose Dijalog. "Mi kao društvo sada smo suočeni s izazovom kako pronaći način da brzo zaštitimo veliki broj ljudi", rekla je.

Hrvatskoj privredi potrebni su kadrovi, nezaposlenost se od 2013. godine smanjila

Emerson Lopez Ragasa ima jednogodišnju radnu dozvolu, a posao je našao u pekari Pan-Pek u Zagrebu, gde može da radi u toku cele godine, a ne samo tokom turističke sezone. Njegov prvi angažman bila je pozicija pomoćnog kuvaara u hotelu na ostrvu Korčula.

Dvadesetčetvorogodišnjak je odrastao u Manili. Sa Filipina je prvo otišao da pronađe posao u Dohi, a zatim se na preporuku prijatelja preselio na Balkan. Trenutno ne planira da ode. "Sanjam da ću jednog dana moći da dovedem svoje roditelje ovamo, na ovo predivno mesto", rekao je.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar