.webp){kind=icon}
Da su studenti, nijedna vlada u zemljama Adria regiona ne bi dobila prelaznu ocenu na ispitu zaštite životne sredine, odnosno ispunjenosti ciljeva za smanjenje uticaja čoveka na klimatske promene. Naime, u trećem kvartalu 2022. godine nijedna zemlja u regionu nema šesticu na skali od jedan do deset na Bloombergovoj skali, koja se meri napretkom i spremnošću vlada za prelazak u svet sa niskim sadržajem emisije ugljenika.
Kroz Bloombergov sistem evaluacije daje se odgovor na pitanje koliko je država spremna da ispuni globalne ciljeve postavljene Pariskim sporazumom u odnosu na druge zemlje. Iskoristićemo priliku da vidimo kako se zemlje Adria regiona porede sa drugim zemljama u Evropi.
Po bodovnim rezultatima najbolja je Hrvatska, sledeća je Slovenija, a na trećem mestu u Adria regionu je Severna Makedonija. Srbija je na četvrtom, a BiH na poslednjem mestu.
Šta se meri
Konačna ocena se zasniva na bodovanju na tri jednako ponderisana stuba. Prvi je tranzicija uglja, koja meri napredak vlasti u smanjenju emisija ugljenika, intenziteta ugljenika po glavi stanovnika i BDP-a, kao i jaz između nacionalno utvrđenih doprinosa (NDC) zemlje i sistema obaveza Međunarodne mreže zelenih finansija. Drugi stub je energetska tranzicija, gde se meri napredak u dekarbonizaciji elektroenergetskog sektora, a treći stub meri posvećenost vlada u vezi sa klimatskim politikama, odnosno opredeljenja za obnovljivu energiju, zeleno finansiranje itd.
Da bi se zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa, zemlja mora da postigne neto nultu emisiju gasova staklene bašte do 2050. godine. Ova Bloombergova procena 149 vlada u svetu nudi transparentnu, uporedivu, modularnu i kvantitativnu metodologiju, koja može pomoći investitorima u donošenju odluka, analizi rizika i kreiranju indeksa. Metrike učinka pokreću ogromne kolekcije podataka, vredni uvidi i potpuna transparentnost procesa prikupljanja podataka i bodovanja.
Makedonija znatno zaostaje u klimatskoj politici
S. Makedonija je u relativno dobroj poziciji kada je reč o emisiji ugljen-dioksida. Naime, glavni cilj do 2030. prema NDC-u je emisija ekvivalentna pet metričkih tona ugljen-dioksida. Da bi ostala ispod granice temperature od 1,5 stepena Celzijusa, scenariji do 2050. sugerišu da Makedonija treba da dostigne sedam metričkih tona ugljen-dioksida, što je ekvivalentno povećanju od 1,25 odsto od 2020. godine. S. Makedonija smanjuje emisije po stopi od 1,63 odsto godišnje i iznad je proseka u poređenju sa evropskim zemljama.
S druge strane, do 2040. godine udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije u Makedoniji mora da poraste na najmanje 75 odsto, što dovodi do potrebe za postepenim ukidanjem proizvodnje energije iz fosilnih goriva između 2020. i 2040. godine. Istraživanje pokazuje da je Makedonija 2020. godine dobila 26,92 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, što je manje od 38,08 odsto ostvarenih pre pet godina.
Da bi postigle klimatske ciljeve, zemlje moraju sprovesti politiku dekarbonizacije. Istraživanje pokazuje da Makedonija ima snažniju politiku energetske tranzicije od evropskih zemalja. Međutim, sa ocenom od 2,73 poena od mogućih 10, zemlja daleko zaostaje u pogledu klimatske politike.
Kako je u drugim zemljama regiona
Bezuslovni cilj Srbije, prema NDC, jeste 74 metričke tone ugljen-dioksida do 2030. godine. Scenario sugeriše da bi Srbija trebalo da dostigne 20 metričkih tona do 2030. godine, što je ekvivalentno smanjenju od 66,18 odsto u odnosu na 2020. godinu. Srbija smanjuje emisiju po stopi od 1,16 odsto godišnje.
Do 2040. godine udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije u Srbiji mora da se poveća na najmanje 75 odsto. Istraživanje pokazuje da je Srbija u 2020. godini dobila 28,48 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, što je više od 27,99 odsto ostvarenih pre pet godina. Istraživanje pokazuje da Srbija ima slabiju energetsku tranzicionu politiku u odnosu na druge evropske zemlje.
Prema NDC-u za Hrvatsku, zemlja bi do 2030. godine trebalo da ima emisiju od 11 metričkih tona ugljen-dioksida. Scenario sugeriše da Hrvatska treba da dostigne 15 metričkih tona ugljen-dioksida do 2030. godine, što je ekvivalentno smanjenju od 14,06 odsto u odnosu na 2020. godinu. Hrvatska smanjuje emisije po stopi od 1,78 odsto godišnje.
Do 2040. godine udio obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije u Hrvatskoj mora porasti na najmanje 75 odsto. Prema istraživanju, Hrvatska je 2020. godine dobijala 64,10 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, što je pad u odnosu na 67,31 odsto ostvarenih u periodu pre pet godina. Hrvatska ima lošiju politiku energetske tranzicije od evropskih zemalja.
U Sloveniji je glavni cilj do 2030. godine emisija sedam metričkih tona ugljen-dioksida. Prema scenariju, Slovenija bi do 2030. godine trebalo da dostigne 11 metričkih tona, što je ekvivalentno smanjenju od 25,41 odsto u odnosu na 2020. godinu. Slovenija smanjuje emisije po stopi od 2,50 odsto godišnje.
Do 2040. godine udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije mora da se poveća na najmanje 75 odsto. Istraživanje pokazuje da je Slovenija 2020. dobijala 33,01 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, što je više od 29,05 odsto ostvarenih u periodu pre pet godina. Slovenija ima snažniju politiku energetske tranzicije od drugih zemalja.
Prema NDC-u u Bosni i Hercegovini, glavni cilj do 2030. godine je emisija 29 metričkih tona ugljen-dioksida. Scenario sugeriše da bi BiH trebalo da dostigne 10 metričkih tona do 2030. godine, što je ekvivalentno smanjenju od 54,47 odsto u odnosu na 2020. godinu. Bosna i Hercegovina povećava svoje emisije po stopi od 0,82 odsto godišnje.
Do 2040. godine, udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije u BiH takođe mora porasti na najmanje 75 odsto. Istraživanje pokazuje da je BiH u 2020. godini dobila 32,10 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, što je smanjenje od 38,64 odsto u odnosu na pre pet godina. BiH ima slabiju energetsku tranzicionu politiku u odnosu na evropski prosek.
