text size
Bankama u Hrvatskoj preti šok ako Vrhovni sud stane na stranu dužnika s kreditima u švajcarskim francima na kraju pravnog spora koji traje već deceniju.
Sud je zasedao u sredu i doneo odluku, ali će javnost obavestiti tek nakon što "odluka bude napisana i otpremljena strankama", kratko je saopšteno iz Vrhovnog suda u sredu posle podne.
Presudom se utvrđuje da li dužnici, koji su pre desetak godina dobrovoljno konvertovali stambene i druge kredite iz švajcarskih franaka u evre, mogu da traže dodatnu odštetu. Udruženje dužnika u švajcarskim francima, koje zastupa oko 30.000 pojedinaca i pruža pravnu pomoć i savete, procenjuje da je u igri iznos od približno 700 miliona evra.
Opširnije
Švajcarska narodna banka uči da živi sa jakim frankom
Promena stava prema franku približava SNB globalnim kolegama, usklađuje je sa politikom američkog Trezora protiv manipulacije devizama pod Trumpom i dodatno potvrđuje primat kamatnih stopa kao glavnog instrumenta monetarne politike.
14.09.2025
Problem privatnog kreditiranja nisu mediji, već iluzija lake isplate
Marc Rowan, izvršni direktor kompanije Apollo Global Management Inc., nikada ne propušta priliku da okrivi medije za svaku zabludu i strah po pitanju toga šta je privatno kreditiranje i koje rizike predstavlja. Glavni problem s tom interpretacijom jeste to što je pogrešna.
11.05.2026
Kamate dele Adria region na dva finansijska bloka
Ako se pogledaju kamatne stope u Adria regionu vidi se jasna podela na zemlje članice evrozone i one van nje.
11.05.2026
Zašto euribor oscilira i koliko može da pogodi korisnike kredita u Srbiji
Ovogodišnji skok euribora nagovestio je potencijalni rast rata za kredite indeksirane u evrima sa promenljivom kamatnom stopom.
28.04.2026
Odluka bi mogla da utiče na evropske zajmodavce kao što su italijanski UniCredit i Intesa Sanpaolo i austrijski Erste Group Bank i Raiffeisen Bank International, koji posluju u zemlji.
Žalbe na presude je u načelu moguće podneti Ustavnom sudu.
"Pitanje obeštećenja dužnika u švajcarskim francima rešeno je Zakonom o konverziji iz 2015. godine, koji je dužnike u švajcarskim francima stavio u isti položaj kao da su od samog početka imali kredite vezane za evro", izjavila je Tamara Perko, direktorka Hrvatske udruge banaka (HUB). "U to su vreme banke snosile celokupan trošak konverzije, koji je iznosio oko milijardu evra."
Ova lobistička grupa među svojim članovima okuplja domaće podružnice Erstea, Intese, Raiffeisena i UniCredita.
Spor datira od zakona donetog 2015. koji je prisilio banke da omoguće konverziju oko 3,4 milijarde dolara kredita iz franaka u evre. Taj korak je usledio nakon skoka švajcarske valute koji je opteretio dužnike sa visokim anuitetima i ratama. Iako su gotovo svi dužnici konvertovali svoj dug, mnogi su tužili banke tražeći dodatnu odštetu.
Iako je Vrhovni sud 2020. presudio da su ugovori o konverziji valjani, pojedinačne tužbe za dodatnu štetu su se nastavile, pri čemu su sudovi donosili različite odluke. Dužnici zahtevaju povoljnije kamatne stope, kao i povrat naknada za zatezne kamate.
Krediti nominovani u švajcarskim francima postali su popularni u mnogim delovima Evrope početkom dvehiljaditih godina jer su u početku imali niže kamatne stope. Kada je nastupila globalna ekonomska kriza, švajcarska valuta naglo je ojačala, pa su mesečne rate i preostali iznosi duga korisnika kredita naglo porasli.
Zemlje poput Poljske, Mađarske, Hrvatske i Grčke uvele su zakone za rešavanje ovog pitanja, a Evropski sud pravde uglavnom je presuđivao u korist potrošača u sličnim pitanjima.
.webp){kind=icon}
