Finansijske kompanije angažuju stručnjake za bezbednost kako bi im pomogli u suočavanju sa ratovima i godinom u kojoj se održavaju brojni izbori.
Jami Miscik se probudila u jutarnjim časovima 7. oktobra u svom domu u Kaliforniji i otvorila svoj iPad kako bi pročitala šokantnu vest o napadu Hamasa na Izrael. Veteranka Centralne obaveštajne agencije (engl. Central Intelligence Agency - CIA) brzo je pozvala par saradnika, bivšeg čelnika američke centralne komande i bivšeg admirala američke mornarice, i osmislila odgovor na rastuću krizu, zamišljajući različite scenarije o mogućem izraelskom odgovoru i širim posledicama koje će on verovatno ostaviti.
Ovaj trio nije radio za CIA ili bilo koju drugu vladinu agenciju. Umesto toga, saveti koje su pružali bili su prilagođeni zaposlenima i klijentima investicione banke Lazard. Ubrzo su organizovali kratke onlajn sastanke za stotine zaposlenih u kompaniji i pripremili istraživanje u kom su dali prikaz kako bi nestabilna situacija mogla da utiče na tržišta. „Bilo je to momentalno stupanje u akciju“, kaže Miscik. „To je osnovno razumevanje, ali treba uzeti u obzir da li se širi i da li će Hezbolah radikalizovati situaciju. Iz posla kojim sam se ja bavila dolaziš sa izoštrenim instinktima o tome šta je zaista važno, a šta ne.”
Miscik i njene kolege su deo sve veće legije bivših špijuna, diplomata i vojnika koji prelaze u sektor bankarstva. Prema SSR Personnelu, kompaniji za regrutovanje ljudskih resursa sa sedištem u Velikoj Britaniji koja pomaže zaposlenima u državnim institucijama da pronađu posao u privatnom sektoru, broj finansijskih pozicija za koje je potrebno iskustvo stečeno u obaveštajnom sektoru porastao je za 30 procenata u protekloj godini.
Ova tendencija je podstaknuta sve većim uviđanjem da opasnosti sa kojima se investitori suočavaju prevazilaze kamatne stope, inflaciju i gubitke po kreditima, i da nije mudro ignorisati geopolitiku kada je u pitanju bilo kakvo ulaganje, posebno ove godine, kada se održavaju izbori u desetinama zemalja. Mogućnost da problematični politički akter jednim potezom poništi tržišne pretpostavke, navedena je kao najveći globalni rizik u nedavnoj anketi u koju je bilo uključeno 500 institucionalnih investitora koju je sprovela kompanija za upravljanje fondovima Natixis SA.
U oktobru je kompanija Mastercard objavila da je angažovala Jeremyja Fleminga, bivšeg šefa GCHQ-a, britanske obaveštajne, sajber-bezbednosne agencije. Dejvid Petreus, bivši direktor CIA, partner je u investicionoj firmi Kohlberg Kravis Roberts & Co. Bivši šef Oružanih snaga Velike Britanije Nick Carter specijalni je savetnik kompanije za upravljanje imovinom Schroders, a kompanija je kontaktirala sa Sebastianom Woodom, bivšim ambasadorom u Kini, kako bi vodio poslovanje kompanije u toj zemlji.
Wood i Carter su prošle godine održali desetine brifinga, govora i veb-kastinga i sagledavali su probleme i davali rešenja koje menadžeri fondova u kompaniji Schroders ne mogu da pruže, kaže Phil Middleton, izvršni direktor kompanije za Severnu i Južnu Ameriku. Tvrdi da je Woodovo stručno poznavanje Kine omogućilo da klijenti bolje razumeju tu zemlju, a Carterova upoznatost sa Bliskim istokom pomaže investitorima da shvate kako događaji koji se tamo odvijaju mogu da se odraze na neočekivane načine. „Toliko godina je živeo i disao u tom okruženju“, kaže Middleton. „To donosi stručnost koju nemamo nužno u kompaniji.“
Novac je velikim delom zaslužan za privlačnost prelaska u privatni sektor. Jedan bivši viši britanski obaveštajac kaže da mu se plata utrostručila kada je prešao u banku, a takvo povećanja plate izaziva zabrinutost zbog odliva mozgova sa obe strane Atlantika. „To je upravo ono što vidimo da se odigrava, prava bitka za vrhunsku uslugu“, kaže James Butler, suosnivač londonske kompanije za regrutovanje ljudskih resursa Enteles Search, koji kaže da je uočio „primetan porast“ broja stručnjaka za bezbednost koji traže posao u finansijskom sektoru. U GCHQ-u kažu da je uvek bilo obostrano korisnog regrutovanja osoblja u privatnom sektoru i iz njega. Vodeće američke obaveštajne agencije odbile su da to komentarišu ili nisu odgovorile na mejlove.
Početne plate službenika u obaveštajnoj agenciji MI6, britanskoj službi za tajnu obaveštajnu delatnost, iznose tek 37 hiljada funti (43,5 hiljada evra), a direktor ove agencije Richard Moore od septembra 2022. odnosi kući približno 160 hiljada funti (180 hiljada evra). Početna plata novih službenika u CIA je približno 67 hiljada dolara (62 hiljade evra), a direktor William Burns zarađuje približno 200 hiljada dolara (185 hiljada evra). Iz kompanije SSR kažu da su ugovorene plate u bankama za bivše obaveštajne službenike čak 500 hiljada funti (464 hiljada evra), uz dugoročne podsticaje koji navedenu platu mogu znatno da povećaju. „Sve više ljudi iz obaveštajnih službi je u potrazi za dobrom prilikom“, kaže Peter French, izvršni direktor kompanije SSR. „Finansijski sektor je veoma privlačan jer pruža veću osnovnu platu i bonuse.“
To ne znači da špijuni mogu da reše sve vaše probleme. Kada napuste javni sektor, gube pristup najnovijim obaveštajnim procenama i često ne mogu da pruže detaljne informacije do kojih klijenti najviše žele da dođu bez kršenja zakona. Neki, na kraju, gube osećaj misije koji su imali na svojim prethodnim radnim mestima ili ne uspevaju da potpuno prihvate fokusiranje finansijskog sektor na profit. „Fleksibilan pristup je apsolutno ključ uspeha u korporativnom sektoru“, kaže Mike Bluestone iz Registra ovlašćenih stručnjaka za bezbednost, britanskog stručnog tela koje pomaže špijunima, policajcima i vojnom osoblju da pređu u privatni sektor. „Nažalost, ne uspevaju svi.“
Bivšim špijunima ne manjkaju nezgodni problemi koje moraju da reše. Investitori su sve više zabrinuti zbog potrebe da budu spremni na sve, od pobede Donalda Trumpa na sledećim američkim predsedničkim izborima, do eskalacije tenzija između SAD i Kine. Sukob između Izraela i Hamasa je na prvom mestu, naravno, kao i trajnost zapadne podrške Ukrajini i mogućnost da Evropa na kraju obezbedi više sredstava ako se SAD povuku.
Ali svakodnevni rad se manje svodi na prikupljanje informacija, a više na pomaganje klijentima da razumeju ljudski značaj u igri sukoba i predviđanje šta bi sledeće moglo da se desi. Tokom niza godina Alex Younger je bio na čelu agencije MI6 i nastojao je da zaustavi terorizam i osujeti neprijateljske države, često posećujući žarišta kao što su Avganistan ili Somalija. Međutim, nakon što se pre dve godine pridružio kompaniji Goldman Sachs Group u Londonu, više je verovatno da će putovati u Cirih ili Njujork na sastanke sa klijentima i zaposlenima. „Ovde se zaista radi o odnosima i informacijama“, kaže Younger. „A to je svet koji veoma dobro poznajem.“
Raste i potražnja za bivšim špijunima koji bi pomogli bankama da pojačaju svoj interni nadzor, naročito kada se uzmu u obzir kazne od milijardi dolara koje je finansijski sektor dobio zbog kršenja zakonskih propisa kao što su korišćenje neovlašćenih servisa za razmenu poruka, neuspešnog zaustavljanja pranja novca i nepropisnog deljenja informacija o prodaji akcija klijenata. „Došao sam u banku kako bih identifikovao nekorektno ponašanje, pronašao nepoštene trejdere i insajdere koji manipulišu tržištem i zaštitio finansijska tržišta i reputaciju banke“, kaže Alan Lovell, koji je bio na čelu globalnog nadzora u kompaniji HSBC Holdings nakon 26 godina karijere u britanskoj obaveštajnoj i nacionalnoj službi za bezbednost i koji sada radi u konsultantskoj kompaniji TradingHub Group.
A kompanije su u potrazi za novim zaposlenima ovog tipa koji bi im pomogli da izbegnu sumnjive klijente, što je sve teži zadatak dok se kreću kroz složene režime sankcija uvedenih nakon ruske invazije na Ukrajinu. „Obezbeđenje je nekada bio čovek koji bi rekao: ‘Ne, ne možete to da uradite’“, kaže Mike Hurst direktor kompanije za regrutovanje ljudskih resursa HJA Consult u Londonu. „Dobri bezbednosni stručnjaci su osobe koje kažu: ‘Moramo da budemo pokretači i uskladimo bezbednost sa potrebama kompanije.’ Oni moraju da razumeju poslovni svet.“
Broj radnih mesta u sektoru finansija koja zahtevaju iskustvo u obaveštajnom sektoru porastao je za 30 procenata u protekloj godini jer banke žele bolji uvid u uticaje geopolitičkih događaja na tržišta.
.webp){kind=icon}
