Sporo, ali izvesno povlačenje – IT sektor posle ukidanja podsticaja

Nešto više od dva meseca otkako je Vlada Srbije ukinula subvencije za zapošljavanje visokoplaćenih stručnjaka u IT sektoru, osećaju se prvi efekti. Mnoge IT kompanije, koje su u poslednje dve godine primale subvencije za zapošljavanje novonastanjenih domaćih i stranih IT stručnjaka, preusmeravaju nove projekte na druga tržišta u Evropi. To bi ubuduće moglo da dovede do smanjenja broja novih radnih mesta, dok bi srpsko tržište postepeno izgubilo na značaju.

Vlada Srbije, koja je podsticale ukinula u junu, saopštila je da se na taj korak odlučila zato što je porastao broj poslodavaca koji se prijavljuju za subvencije, što će povećalo budžetske troškove. Kako su dodali, oni prevazilaze svote koje država može da izdvoji. Inicijalno donošenje uredbe o podsticajima, sredinom 2022, poklopilo se sa prilivom stranih stručnjaka iz Rusije posle početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru te godine.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, kada su se u Srbiju preselile desetine IT kompanija iz Istočne Evrope i otvorile firme u Srbiji, ovaj sektor beleži značajan rast. Samo u prvih pet meseci ove godine, uoči ukidanja podsticaja, izvoz usluga u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) bio je za 14 odsto veći u odnosu na isti period 2024, saopštila je u julu Kancelarija za IT i eUpravu. To je nešto manje nego u prva četiri meseca ove godine, kada je zabeležena stopa rasta od 17 odsto. Prošla, 2024. godina, IT sektoru je donela rekordne prihode od izvoza, u iznosu od oko četiri milijarde evra, izvoz u IKT sektoru rastao je između 19 i 20 odsto.

 

 

 

Kako je Bloomberg Adria prethodno objavila, na spisku velikih IT kompanija koje su koristile podsticaje Ministarstva privrede jesu ruski IT gigant Yandex, američka kompanija Luxoft, koja posluje u sklopu globalnog IT giganta DXC Technology, češka kompanija JetBrains, kao i američka gejming kompanija Sperasoft, koja stoji iza pojedinih izdanja popularnih igara kao što su "Call of Duty" i "Dragon Age". Mnoge od njih su koristile ove podsticaje za zapošljavanje ruskih, ukrajinskih i beloruskih stručnjaka.

Nadležno Ministarstvo privrede do objavljivanja teksta nije odgovorilo na upit Bloomberg Adrije koliko je poslodavaca koristilo te podsticaje i u kom iznosu, kao i o broju novozaposlenih radnika, odnosno ljudi koji su svoje finansije preselili u srpski poreski sistem zahvaljujući toj uredbi.

Depositphotos

Sporo, ali izvesno povlačenje

Status kvo, uz postepeno izmeštanje projekata na druga tržišta, tako bi se mogla opisati pozicija menadžera tri IT kompanije koji su za Bloomberg Adriju anonimno pristali da nakon ukidanja podele poslovne planove, koji još uvek nisu ozvaničeni.

"Nemamo konkretne planove da uskoro zatvorimo kancelariju, ali novi projekti više ne dolaze u Srbiju", kaže menadžer u IT firmi sa oko 1.000 zaposlenih, koja ima ogranke u nekoliko zemalja Evropske unije. "Kompanija je prepoznala da je, nakon ukidanja subvencija, postalo isplativije da se stručnjaci za nove projekte zapošljavaju na drugim lokacijama, sa stabilnijom poslovnom klimom, kao što su Poljska i Bugarska", navodi sagovornik. 

Kako dodaje, "iznenadna i neočekivana" odluka Vlade Srbije da ukine podsticaje mogla bi da utiče na broj novih radnih mesta za IT stručnjake koja će se ubuduće otvarati u Srbiji. "Ne očekujem nagli odlazak kompanija, već postepeno erodiranje značaja Srbije kao tehnološkog centra", dodaje. 

Srpski IT sektor zapošljava skoro 70.000 ljudi, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Iako nema preciznih podataka o broju stranaca koji trenutno rade u tom sektoru u Srbiji, polovinu zaposlenih u gejming industriji čine stranci iz Rusije, Belorusije i Ukrajine, koji su se doselili od 2022. godine.

 

 

"Nakon ukidanja subvencija, na osnovu kojih smo planirali uštede za ovu godinu, morali smo da otkažemo veliki program stažiranja koji smo planirali", kaže za Bloomberg Adriju menadžer u gejming kompaniji koja zapošljava oko 300 ljudi, od čega je dve trećine zaposlenih bilo obuhvaćeno subvencijama. Projekte, kako dodaje, preusmeravaju u Poljsku. "To ne znači da ćemo momentalno otići, ali prioriteti su se definitivno promenili", ističe.

Kako dodaje, odluku o tome da li će kancelarija u Beogradu opstati doneće do 2028. godine. "Trenutno, za Beograd nas vezuje ugovor o najmu kancelarijskog prostora, prema kojem nemamo mogućnost da ga prepustimo nekoj drugoj firmi", navodi menadžer čija kompanija pretežno proizvodi video-igre. 

Smanjenje broja zaposlenih u kancelariji u Srbiji predviđa i menadžer u IT firmi sa oko 150 zaposlenih, koja je potpuno orijentisana na izvoz. "Posle ukidanja subvencija, nekoliko evropskih zemalja su postale primamljive, jer su troškovi slični, a postoji veća izvesnost o tome šta može da se očekuje od zakonodavaca", navodi sagovornik. 

Međutim, menadžer ove firme, koja pretežno zapošljava stručnjake iz istočne Evrope, ne očekuje da će kompanija zatvoriti svoja vrata u Beogradu. "Kvalitet života je dobar, sistem obrazovanja takođe - možemo na lokalu da pronađemo odlične stručnjake, tako da postoji dostupnost talenata koji će nas još neko vreme zadržati ovde", ističe. 

Depositphotos/  Polovinu zaposlenih u gejming industriji Srbije u 2024. činili su stručnjaci iz istočne Evrope

Kakva je bila politika podsticaja

Prema ukinutoj uredbi o podsticajima, poslodavci su mogli da dobiju olakšice za zapošljavanje visokoplaćenih, novonastanjenih stručnjaka. U novonastanjene spadaju srpski državljani i stranci, koji u periodu od dve godine pred zaključenje ugovora sa srpskim poslodavcem nisu boravili u Srbiji duže od 180 dana (šest meseci). Uslovi su bili da njihov zaposleni zarađuje više od 300.000 dinara mesečno, a prethodnih 12 meseci nije plaćao porez u Srbiji.

Prema tekstu uredbe, IT kompanije su imale rok do decembra 2024. da prijave zaposlene na podsticaje. Na isplatu podsticaja računale su tokom perioda od pet godina, odnosno najkasnije do decembra 2029. "Kompanije koje su koristile podsticaje plaćale su pun iznos poreza na zarade koje su isplaćivale, a država je zauzvrat isplaćivala podsticaje kompanijama i praktično im vraćala deo novca od plaćenog poreza", rekao je Vučetić iz SITA prethodno za Bloomberg Adriju. 

Podsticaji su ukinuti "iznenadno, bez prethodnih konsultacija sa IT sektorom", istakao je Vučetić. "Ova nagla promena narušila je poverenje u poslovno okruženje u Srbiji", istakao je Vučetić, podsećajući da je zemlja prethodnih godina stekla reputaciju tehnološkog centra Balkana.

"Kompanije koje su koristile podsticaje, a to je bio mahom IT sektor, plaćale su pun iznos poreza na zarade koje su isplaćivale, a država je zauzvrat isplaćivala podsticaje kompanijama i praktično im vraćala deo novca od plaćenog poreza", pojašnjava Vučetić. 

Međutim, ni sama isplata podsticaja nije išla glatko - SITA tvrdi da je Srbija dužna iznose koji se mere u stotinama hiljada evra, a da dug postoji, potvrđuju i izvori iz kompanija sa kojima je Bloomberg Adria razgovarala. 

"Ministarstvo privrede u ovom trenutku duguje milione evra kompanijama, jer nisu isplaćeni podsticaji za period od septembra 2023. do avgusta 2024", tvrdi Vučetić. "Naše članice zahtevaju da se u najkraćem roku uplati novac po Uredbi o podsticajima za novonastanjena lica za ovaj period", dodaje.