U jeku onlajna, dostava sve skuplja - za paket težak jedan kilogram cena skoro 600 dinara

Onlajn kupovina je u Srbiji sve popularnija, što s jedne strane ide naruku trgovcima, a s druge strane predstavlja dvosekli mač za kurirske službe. Uvećan obim e-trgovine im donosi više posla i samim tim veću zaradu, ali i jači pritisak da postignu da isporuče sve pakete na vreme. 

Zamah se tek očekuje

"Tržište elektronske trgovine u Srbiji beleži dvocifrene stope rasta, a očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u narednim godinama", kaže za Bloomberg Adriju Ivan Tanasković, izvršni direktor Ecommerce Asocijacija Srbije.

Usluge Post Expressa su od 1. januara ove godine poskupele, a na zvaničnom sajtu možete pronaći nove cene. Kada je reč o poskupljenjima usluga ostale četiri velike kurirske službe u Srbiji, a to su BexExpress, AKS, DExpress i City Express, zvaničnih objava nema (u odnosu na 2024. i prethodni period).

Bloomberg Adria je pomenutim firmama uputila pitanja o aktuelnim cenama usluga i organizacije, ali do objave ovog teksta nismo dobili odgovore.

Prema  podacima Narodne banke Srbije, tokom 2024. godine u Srbiji je obavljeno nešto više od 80,5 miliona onlajn transakcija koje su plaćene karticama, što je za 38 odsto više u poređenju sa prošlom godinom. Ukupna potrošnja za ove transakcije iznosila je 2,3 milijarde evropskih novčanica, što je za 40 odsto više nego prošle godine. Dakle, javlja se potreba za što bržom isporukom.

"Prema podacima Evrostata, u poređenju sa zemljama Evropske unije, gde 77 odsto korisnika interneta kupuje onlajn, Srbija sa 51,8 odsto korisnika koji su obavili onlajn kupovinu u poslednja tri meseca zaostaje, ali beleži konstantan rast. Buduće tendencije ukazuju na sve veću upotrebu mobilnih uređaja za kupovinu, rastuću popularnost digitalnih novčanika i očekivanja potrošača za bržom i efikasnijom dostavom. Takođe, integracija veštačke inteligencije (AI) i personalizacija korisničkog iskustva postaju ključni faktori za uspeh u e-trgovini", dodaje Tanasković.

Kurirska služba Pošte Srbije je, vođena tom tendencijom, trajno prešla na isporuku "danas za sutra" - kao najsporiju opciju, što znači da, u teoriji, korisnici više neće čekati na robu dva do tri radna dana, ili čak duže. Tu tendenciju slede i druge kurirske službe, u zamahu onlajn trgovine, povećanog obima porudžbina i zahteva potrošača.

Ovi posrednici u onlajn trgovini nude i isporuke "danas za danas" i "danas za odmah", a osim toga, isporuke su podeljene po kategorijama u zavisnosti od težine paketa. Novina je i da korisnici više ne mogu da biraju vreme dostave - do 12, odnosno posle 12 sati.

 

Na primer, isporuka robe "danas za danas" do 19 sati, preko PostExpressa, za paket od 0,5 kilograma sada košta 420 dinara u odnosu na prethodnih 350 dinara. Kod usluge "danas za danas", paket istog ranga sada košta 820 dinara, a nekada je koštao 750 dinara. U slučaju isporuke "danas za odmah", cena za Beograd do 15 časova iznosi 1.300 dinara.

I dok cene usluga rastu, ostajući konkurentne među rivalima na domaćem tržištu, građani koji poručuju onlajn sve češće se žale na kvalitet, odnosno izostanak komunikacije sa dostavljačima ili jednostavno na nepristupačnost. Takvo iskustvo imala je i sagovornica Bloomberg Adrije koja je paket čekala nedelju dana duže od predviđenog, a platila punu cenu za paket težine 0,4 kilograma, na teritoriji Beograda. 

"Poručila sam 12. februara, ali je u poštu najbližu mojoj adresi paket stigao tek 20. februara, iako je u pitanju bila pošiljka 'danas za sutra', kako je i naplaćeno. Sa nedelju dana zakašnjenja, ostaje misterija gde je roba putovala u međuvremenu, a neprijatno iznenađenje mi je svakako bila cena od preko 500 dinara za isporuku", kaže i dodaje da je kurir nije ni pozvao.

"Niko sa mnom nije kontaktirao, već sam preko sajta i opcije za praćenje pošiljke videla kada je i gde stigla roba koju sam poručila, a onda su mi u pošti rekli da me poštar nije zvao zato što moj broj telefona nije unet u njihov sistem - iako na priznanici uredno piše. Dakle, firma od koje sam poručila robu je navela moj kontakt i poslala mi fotografiju priznanice SMS-om."

Iz jedne beogradske firme koja ima sklopljene ugovore o saradnji sa dve kurirske službe kažu da kuriri više neće ni da izađu po robu, već radnice moraju da izlaze iz lokala i dođu do kombija za dostavu. Drugim rečima, obema stranama - i pošiljaocima i primaocima robe - komunikacija sa dostavljačima je sve komplikovanija.

Na pitanje Bloomberg Adrije o pravima potrošača u slučaju da isporuka ne stigne na kućnu adresu (do vrata), i o tome da li su kupci dužni da "poslušaju" kurira i izađu ispred kuće/zgrade, Mladen Alfirović, diplomirani pravnik i stručni konsultant, kaže da u svim tim slučajevima potrošači imaju pravo da zahtevaju izvršenje saobrazne usluge.

"Ukoliko je usluga ugovorena na način da se isporuka izvrši do samih vrata, a to ne bude tako, onda je usluga nesaobrazna, pa samim tim potrošači imaju pravo da zahtevaju izvršenje saobrazne usluge. Drugim rečima, imaju pravo da zahtevaju srazmerno umanjenje cene, odnosno da zahtevaju povraćaj novca na ime raskida ugovora zbog nesaobrazne usluge."

Međutim, prema rečima sagovornika Bloomberg Adrije, u praksi se retko dešava da potrošači u pomenutim okolnostima ulažu prigovor i upuste se u zakonske procedure u smislu ulaganja prigovora, zakonskih rokova za postupanje itd. 

"Oni, uglavnom, pristaju da postupe po instrukcijama kurira i prilagode se okolnostima, pod pretpostavkom da im ja važnije da dođu u posed robe koju su naručili."
 

Depositphotos

 

Zašto je tako

Iako kupci svoj paket plate po punoj ceni, prema kategoriji i težini, odnosno "do vrata" (adresa sa kućnim brojem), kuriri  uopšte više ne donose paket zaista do vrata stana ili kuće. Kada ih pitate zašto je to tako, uglavnom navode problem sa parkiranjem, posebno u Beogradu, kao i preopterećenost poslom u proseku treba da isporuče više od sto paketa dnevno.

Na osnovu Zakona o poštanskim uslugama, možete pisati prigovor kurirskoj službi, a ako niste zadovoljni odgovorom, sledeća adresa je Agencija za poštanske usluge, kao regulatorno telo. Međutim, kupci najčešće samo preuzmu paket i ne bave se dalje isterivanjem pravde, već negoduju "za sebe".

Osim toga, sve je popularnije preuzimanje robe na paketomatima, koji su na raspolaganju 24 sata, upravo da se kupac ne bi "jurio" s kurirom ceo dan ili sedi kod kuće, čekajući na isporuku koja može doći do 12, ali može i u 19 sati. Opcija je, svakako, i najbliža pošta, u kojoj paket možete podići u roku od sedam dana. U slučaju paketomata, rok za podizanje paketa je dva dana.

 

U Srbiju dnevno stigne oko 70.000 pošiljki Temua?

Podsetimo, na rast e-trgovine u zemlji neminovno utiče ekspanzija popularnih kineskih platformi, poput Temua, koje pored niskih cena proizvoda, kao glavno oružje u prodoru na tržišta koriste efikasnost svojih logističkih usluga, odnosno brzu i pouzdanu dostavu. 

"Njihov sastav logistike i distribucije osigurava da proizvodi stignu na vreme, često i pre rokova, što dodatno podiže zadovoljstvo korisnika", rekao je ranije za Bloomberg Adriju Marcel Majsan, predsednik eCommerce Hrvatske.

 

 

Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta, u razgovoru za Bloomberg Adriju kazao je da je "city logistika" (isporuka do poslednje adrese) relativno nova star u Adria regionu, koja je eksplodirala u doba korone, i koja, pre svega zbog nedostatka ljudi, ima velikih problema.

Drugim rečima, logističari ne mogu da odgovore na toliku potražnju. "Nema ljudi, a zasada pakete na kućnu adresu ne mogu da isporučuju ni roboti ni dronovi. To nije samo problem u Adria regionu. Recimo, u Kini kada se poruči nešto kada je 'single day', na paket se čeka i po nekoliko meseci", rekao nam je tada Aćimović.

Inače, nezvanično se spekuliše da u Srbiju dnevno stiže oko 70.000 paketa Temua, a da Pošta distribuira oko 20.000 tih paketa. Osim toga, proizvode sa Temua kupcima donose i City Express, M-ONE, Transfera i D Express. 

Prema rečima Tanaskovića, a na osnovu podataka RZS-a za 2024, građani Srbije putem onlajn trgovine najčešće poručuju odeću i obuću (taj segment dominira onlajn kupovinama, što je u skladu sa trendovima u Evropskoj uniji), zatim elektroniku (gedžete, mobilne telefone i dodatnu opremu), kozmetiku i proizvode za negu, knjige i obrazovne materijale.

"Očekuje se da će tržište e-trgovine u Srbiji nastaviti sa rastom u narednim godinama, a ključni faktori koji će uticati na ovaj rast podrazumevaju tehnološke inovacije, održivu e-trgovinu i razvoj logistike. Implementacija veštačke inteligencije, novih načina dostave i plaćanja, kao i drugih naprednih tehnologija unaprediće korisničko iskustvo. Osim toga, potrošači sve više preferiraju ekološki osvešćene brendove, što će podstaći kompanije da usvoje održive prakse. I naposletku, poboljšanje logističke infrastrukture i brža dostava postaju ključni za zadovoljstvo kupaca", zaključuje Tanasković.