Zašto skače broj kozmetičkih salona u Srbiji

Osim hrane i lekova, reklo bi se da građani u Srbiji ne mogu bez frizera, ali ni manikira i pedikira, barem kada se radi o nežnijem polu. Na veliki broj pekara i apoteka svuda po Srbiji već su navikli. Očigledno, potrebni su i kozmetički i frizerski saloni koji niču na svakom koraku, a velika potražnja za njihovim uslugama ide tome u prilog.

U Srbiji je pod delatnošću kozmetički i frizerski saloni trenutno registrovano ukupno 14.788 firmi, od kojih je najveći broj preduzetnika - 14.436. Za nešto više od tri godine, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), broj preduzetnika u ovoj oblasti veći je za oko 11,4 odsto jer ih je na kraju 2020. godine bilo 12.959.

Porastu broja salona za lepotu svakako je doprineo i dolazak većeg broja ruskih državljana u 2022. i 2023. godini. Jedno od najčešćih biznisa Rusa u Srbiji, pored IT-ja, jeste pokretanje kozmetičkih i frizerskih salona. Tako sada, prema podacima APR-a, državljani Rusije stoje iza 180 takvih preduzetničkih firmi i još 15 privrednih društava iz te delatnosti. Najveći broj salona otvorili su u 2023. godini, ukupno 98.

Ipak, nezvanični podaci pokazuju da je u Srbiji broj salona lepote mnogo veći jer je, prema pisanju pojedinih medija, još oko 15.000 onih koji rade u sivoj zoni ili potpuno na crno.

Iako je inflacija nakon pandemije korone u Srbiji, ali i svuda u svetu, uzela maha i tek se od ove godine polako vraća u okvire cilja centralnih banaka, cene kozmetičkih usluga drže se na visokom nivou. Tako se manikir i pedikir, barem u Beogradu, ne mogu naći za manje od 2.000 dinara, a u velikom broju salona koštaju i više od 6.000 dinara.

Prema rečima dugogodišnjih vlasnika kozmetičkih salona, za takve cene nisu zaslužni samo ruski državljani, već i domaći, priučeni kozmetičari koji uglavnom posluju u sivoj zoni.

Suzana Ristivojević koja drži salon lepote na Zvezdari, kaže za Bloomberg Adriju da nisu cene najveći problem, već nestručnost osoblja koje u njima radi.

"Nažalost, u struci su nam standardi jako niski, a ovo je ozbiljan zanat, pa čak i nauka. U ovom poslu sam 30 godina, a registrovan preduzetnik sam od 2005. godine. Već godinama niko ne kontroliše stručnost, znanje, sertifikate i licence u ovoj oblasti. Sve je više kratkotrajnih obuka za pedikire i manikire pa svako može da se bavi tim poslom", ističe Ristivojević, po struci podolog, obučena za lečenje bolesti stopala i usko stručna za medicinski pedikir.

U otvaranju kozmetičkih salona svi uglavnom vide dobar biznis i laku zaradu. "Nekada se prodavala krava, pa i kuća i stan, da bi se otvorio salon, sada nije potrebno toliko novca." Potražnja je, dodaje, sve veća pa mušterije često čekaju i po nedelju dana na zakazan termin.

Ona navodi i da inspekcija u obilasku preduzetničkih firmi koje se bave ovim poslom najmanje pažnje posvećuje osoblju i alatu koji koriste.

"Kada su kod mene dolazili inspektori, doduše ne tako skoro, već pre nekoliko godina, gledali su pločice i zidove, a ne instrumente koje koristim i da li se pravilno održavaju ili sterilišu... A u ovom poslu, slično kao kod zubara ili kod hirurga, sterilizacija je ključna jer je u pitanju zdravlje i zaštita ljudi kojima pružamo usluge."

Često se dešavalo, kaže ona, da u njen salon dođu žene da im poprave štetu koju su pretrpele kod priučenih manikira i pedikira. "Ranije smo primali takve ljude i sanirali im povrede i sređivali nokte, ali više to ne radimo. Čak su i skuplje prolazili na takvim mestima pa su se čudili kako smo mi jeftiniji od tih polulegalnih salona."

Anastasia Akhmetianova/Bloomberg Adria

O nižim standardima u ovom poslu u Srbiji, ali u odnosu na Rusiju, priča i Anastasia Akhmetianova (29) koja je sa porodicom zbog ratnih okolnosti polovinom 2022. došla u Beograd. Ona je po struci profesionalni kozmetičar, specijalizovan za manikir i pedikir. Pred kraj 2022. otvorila je kozmetički salon u glavnom gradu Srbije.

Kako ističe, u Rusiji su standardi za bavljenje kozmetičkim radom, posebno pedikirom i manikirom, izuzetno visoki. "I kada se radi o kvalitetu posla i same usluge, ali i svega ostalog. Zato sam bila sigurna da ću taj nivo kvaliteta lako primeniti i ovde u Srbiji, i da neću imati problema oko ispunjavanja svih uslova za pokretanje salona, kao što je i bilo", rekla je Akhmetianova za Bloomberg Adriju.

Kvalitet kozmetičkih usluga, koji je u Rusiji na visokom nivou, pokušava da prenese i kod nas. "Pedikir i manikir podrazumevaju rad sa kožom oko noktiju tako da moramo da sterilišemo sav alat koji koristimo i to se strogo kontroliše. Osoblje obavezno nosi rukavice i maske za lice. Dosta pažnje obraćamo na detalje i zato ceo proces traje sat i po, pa i duže."

Kada se radi o cenama, Anastasia ne krije da su veće u odnosu na cene na domaćem tržištu. "Usluga je možda skuplja, ali to odgovara kvalitetu koji pružamo. Kada smo određivali cene, vodili smo se onim što je standard za Rusiju, ali i cenama materijala koji koristimo, a on je ovde mnogo skuplji."

Da je sve više kozmetičkih salona u Srbiji, potvrdila je i direktorka Sektora za preduzetništvo u Privrednoj komori Srbije Branislava Simanić.

"Imamo sve više preduzetnika, a porast broja frizerskih i kozmetičkih salona poslednjih godina je izuzetno primetan. Dva su razloga - nije potrebno puno novca za pokretanje ovog biznisa, a podrška države u vidu subvencija stimulativno utiče na nove preduzetnike", kaže Simanić.

Branislava Simanić/Beta

Sagovornica Bloomberg Adrije smatra da je presudna pomoć države pa podseća na programe za započinjanje posla (startapove) za koje se predviđa 30 odsto bespovratnih sredstava, uz godinu dana grejs perioda. "Poseban akcenat je na ženama preduzetnicama tako da one mogu dobiti, recimo za nabavku opreme za salon, 40 odsto bespovratnih sredstava, a 50 odsto ako se firme koje otvaraju nalaze u devastiranim područjima Srbije."

Kada se radi o neregistrovanim salonima, Simanić ističe da je to pitanje za inspekciju, ali da država putem subvencija pokušava da se bori protiv sive ekonomije. "Tačno je da zbog toga na tržištu imamo nelojalnu konkurenciju. Stimulacija države služi da i ovim putem podstakne građane na otvaranje biznisa i veći razvoj preduzetništva u zemlji, a samim tim smanjuje se udeo sive ekonomije", zaključuje ona.