Od aprila 2021, kada je Andrea Orcel, CEO, UniCredit Grupa-e, preuzeo kormilo u svoje ruke, vrednost akcija UniCredita porasla 187 odsto, a iskusni investicioni bankar ne krije da mu je cilj da banka na čijem je čelu bude vodeći igrač u Evropi i najavljuje akvizicije u narednih nekoliko godina, posebno u centralnoj i istočnoj Evropi.
Suprotno analitičarima, koji ne kriju zabrinutost što ove godine MMF prognizira pad bruto domaćeg proizvoda Nemačke, najjače evropske ekonomije za pola procenta, a u sledećoj blagi oporavak od tek 0,9 odsto, Andrea Orcel, CEO UniCredita neuporedivo je veći optimista. „Nemačka nije bolesnik Evrope“, izjavio je Orcel nedavno u razgovoru za Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung).
Pri tome njegove reči imaju posebnu specifičnu težinu, jer su pod njegovom dirigentskom palicom cene akcija UniCredit Grupe na berzi u Milanu samo u poslednjih godinu dana skočile više od 83 odsto, sa oko 13,3 na oko 24,4 evra. A koliko tržište ima poverenja u ono što on radi najbolje svedoči podatak da je od aprila 2021, kada je Orcel preuzeo kormilo UniCredit Grupe, vrednost akcija jedne od 15 najvećih evropskih banaka praktično utrostručena, sa 8,5 evra, Koliko je bila sredinom aprila 2021. na 24,4 evra, krajem decembra ove godine.
Otuda, kako primećuje i Frankfurter algemajne cajtung, nije ni malo čudno što ga akcionari UniCredita euforično slave, dok ga analitičari investicione Mediobanca Grupe zovu „Doktor Orsel“. Sasvim zasluženo s obzirom da je za manje od tri godine, tokom kojih je svetski BDP realno povećan za 13,3 odsto (u 2021. globalni rast bio je 6,3 odsto, prošle godine 3,5 odsto, a za ovu MMF procenjuje rast od tri odsto), vrednost akcija UniCredita rasla 14 puta bržim tempom, ukupno za 187 procenata. Izuzetno visok rast vrednosti akcija ujedno je i najbolja potvrda da poslovanje UniCredit Grupe nije ugrozio ni usporeni privredni rast evrozone, čiji će BDP ove godine, prema procenama MMF-a, porasti za samo 0,7 odsto.
Sve to, po rečima Orcela, ne bi bilo moguće da tim na čijem je čelu nije transformisao banku tako da je ona danas „najefikasniji i najpraktičniji sistem, tehnologija se stopila i procesi su pojednostavljeni“. Samo u poslednjih godinu i po dana UniCredit je uložio 1,3 milijarde evra u nove tehnologije, a Orcel veruje da još uvek može značajno da se poveća efikasnost i najavljuje da će na nivou Grupe u sklopu procesa digitalizacije biti zaposleno 4.000 mladih stručnjaka. Epilog takvog strateškog opredeljenja je da je udeo troškova u ukupnim prihodima sveden na samo 39 odsto, što je, kaže, mnogo bolji odnos nego kod većine konkurenata, dok je prinos na materijalni kapital (ROTE) čak 23 odsto. Grupa danas ima oko 74.000 zaposlenih u 13 zemalja sveta, zbog čega prvi čovek UniCredita tu banku naziva svojevrsnom „panevropskom bankarskom federacijom, koja promoviše lokalni razvoj kako to niko do sada nije radio.“
Govoreći o ekonomskim perspektivama Nemačke, Orcel priznaje da se najrazvijenija evropska ekonomija suočava sa najvećim izazovom još od Drugog svetskog rata, jer paralelno nastoji da sprovede ekološku tranziciju, restrukturira sopstvenu industriju, smanji zavisnost od ruskog gasa, pronađe nova tržišta, koja će nadomestiti pad izvoza u Kinu. I sve to uz narasle finansijske troškove zbog povećanih kamatnih stopa, izazvanih inflacijom. „Ali mislim da ljudi znaju šta bi trebalo da rade. Ekonomija ostaje jaka, vlada je prilično izašla u susret i unapredila finansijske uslove bolje od bilo koje druge zemlje na svetu. Nemačka će uspeti. Uopšte ne sumnjam u to“, kategoričan je Orcel, koji je osim u UniCredit Grupi, radio i za velike investicione banke Merrill Lynch i UBS.
Svoj optimizam Orcel bazira i na uverenju da će kamatne stope, koje decenijama nisu bile ovako visoke, uskoro početi da padaju. Kao razlog za to navodi da je u nastojanju da obori inflaciju Evropska centralna banka značajno pooštrila monetarnu politiku, što je dovelo do usporavanja privredne aktivnosti u evrozoni, pa i do recesije u Nemačkoj. Zato će, tvrdi Orcel, vrlo brzo, već naredne 2024. godine kamatne stope pasti, nakon čega će porasti investicije, što će posledično pogurati naviše i privredni rast, pa i u Nemačkoj, objašnjava Orcel.
Što se tiče novih investicija, iskusni investicioni bankar ne krije da mu je cilj preuzimanje još neke velike banke, ali dodaje i da mu se ne žuri. „Mislim da je jedna od najvećih grešaka koje banke prave je da obraćaju pažnju na veličinu, jer onda jednog dana preuzimaju previše rizika. Zato želimo da radimo na način koji štedi kapital i da zaradimo više novca sa manje imovine. Preuzimanje bi nam moglo pomoći da osiguramo da tržište prepozna našu punu vrednost, što danas nije slučaj. Želimo da budemo vodeći igrač u Evropi i verovatno ćemo napraviti neke akvizicije u narednih nekoliko godina, posebno u centralnoj i istočnoj Evropi“, poručuje Orcel, po čijim rečima UniCredit raspolaže sa 10 milijardi evra viška kapitala, iznad propisanog nivoa kapitalne adekvatnosti. Dodaje da, ipak, neće žuriti, da će u akciju krenuti tek kada se za to steknu svi uslovi i da je vrednost nekih banaka još uvek precenjena. To posebno važi za tržišta razvijenih zemalja, poput Nemačke, Austrije i Italije, za koja kaže da su „složenija tržišta i cene su previsoke“, pa je mogućnost za nove akvizicije u tim zemljama nešto manja nego u centralnoj i istočnoj Evropi, uključujući i Poljsku. A ako na tržištu ne nađe ništa što bi moglo da se uklopi u njegove planove, kaže da će nastaviti da otkupljuje sopstvene akcije u interesu akcionara UniCredit banke.
.webp){kind=icon}
