.webp){kind=icon}
Muzika je važna za širu ekonomiju. Ona je bila jedna od prvih industrija koju je poremetio internet i prva koja se prepakovala kao sve što se može besplatno koristiti, a "status quo" je neko vreme bio norma. Na primer, Napster je ugašen pred više od 20 godina, a njegov konkurent Metallica prigrlio je "streaming" platforme pre više od deset godina, dok cine pretplate na Spotifyju već godinama ostaju oko devet evra.
Vreme je da razmislite o potencijalu za radikalne promene u muzičkoj industriji. Kao prvo, ako je ovo kraj igre za muziku, to bi bilo tužno stanje stvari. Ekonomija "streaminga" ima velikih nejednakosti. Izvrsna je za potrošače i za izdavačke kuće i vlasnike prava koji su našli način da žive od nadoknada, kao i za najslušanije izvođače kao što su Taylor Swift i Ed Sheeran. Međutim, za izvođače slabijeg renomea, sadašnji poredak u muzičkoj industriji je manje povoljan.
Osim manje poznatih izvođača pesama, zadovoljni zasigurno nisu ni deoničari Spotifyja i ostalih muzičkih platformi poput Deezera jer se platforme susreću s velikom konkurencijom na zasićenom tržištu koja preti njihovoj promociji zajedno sa daljim razvitkom tehnologije.
Depositphotos
Platforme takođe imaju ograničenu pregovaračku moć sa izdavačkim kućama i vlasnicima prava koji žele da maksimalno povećaju vrednost svojih zvezda. "Spotify nikada nije ostvario godišnji profit i čini se kako je u stalnom režimu pokretanja profitabilnosti platforme", izjavio je nedavno stručnjak za naknade za autorska prava Phil Bird.
Uz inflaciju i usporavanje privrednog rasta koji utiču na slabiji rast poslovanja platforme, analitičar MIDiA Researcha Mark Mulligan procenjuje da su globalni prihodi od "streaminga" prošle godine možda porasli za samo sedam odsto. Dobit na Spotifyju verovatno se neće generisati još nekoliko godina jer platforma usmerava više novca u podkaste i audio-knjige. Koje su onda opcije za izlazak iz "statusa quo" za Spotify?
Prvi je naravno podizanje cena pretplate, kao što je nedavno učinio Apple. Muzika ima visoku vrednost, a plaćanje platforme deset dolara mesečno zapravo znači nekoliko centi po satu. Bivši ekonomista Spotifyja Will Page je još 2021. primetio da se cena čaše vina Malbeca od 2009. godine udvostručila, uprkos tome što nije ponudila značajna poboljšanja za potrošače, dok pesme koštaju isto uprkos eksploziji dubine muzičkih biblioteka, personalizacije i algoritamskog upravljanja.
Više cene svakako bi povećale ukupan kolač za muzički sektor. To bi čak moglo da stvori i neke podsticaje za promenu načina raspodele sredstava koji sada daje prednost najvećim izvođačima bez obzira na to šta pojedinačni pretplatnici odluče da puštaju i slušaju.
Prošle godine se cena deonice Spotifyja prepolovila i niko ne može da predvidi šta bi povećanje cena moglo da znači za potražnju. Blizu smo zasićenja potražnje za platformama koje mogu da dobiju pretplatnike samo krađom jednih od drugih. Spotify se suprotstavlja velikim tehnološkim kompanijama koje na muziku gledaju kao na gubitaški sektor koji dolazi u paketu s drugim uslugama.
Bloomberg
Čini se da Spotify prati drugačiji kurs u poslovanju i tako narušava sopstveni glavni proizvod spajanjem u novu vrstu tehnološke ponude, koja je ulagačima predstavljena kao "Spotify mašina". Vizija jednog od osnivača Daniela Eka je stvaranje platforme za sve što se tiče zvuka, od muzike do podkasta i audio-knjiga. Više proizvoda traži i više korisnika po višoj ceni pretplate, zajedno sa povećanim prihodom od oglašavanja i sofisticiranijim algoritmima i mehanizmima plaćanja koji bi sve to povezali.
Plan ima neke impresivne ciljeve, uključujući godišnji prihod od 100 milijardi dolara u narednoj deceniji, što bi ga stavilo u istu ligu s Citigroupom ili WalMartom. Međutim, i ovde su rizici visoki.
Priča o različitim audiotokovima koji se spajaju i povećavaju profitne marže traži puno vremena. Analitičari Jefferiesa očekuju kako će bruto marže Spotifyja biti ispod nivoa iz 2021. do 2024. Posao s podkastima takođe nije popularan kao ranije, a ne postoje ni garancije da će Spotifyjev prelazak na izgovorenu reč biti profitabilan ove godine. Audioknjige izgledaju kao još jedno dugo putovanje. Ideja da ova ulaganja neće smanjiti apetit za muzikom takođe je diskutabilna: mogućnost za iznenađenja kada jedna platforma ugošćuje i Neila Younga i Joea Rogana postala je očita.
Depositphotos
Međutim, na putu je još veći projekat: veštačka inteligencija. ChatGPT i slični alati već se tretiraju kao što je Metallica istisnula Napster, tužbama i bojkotima. Pitanje je vremena kada će muzika koju je stvorila veštačka inteligencija početi da osvaja muzičke platforme. Na Spotifyju možete slušati muziku potpomognutu veštačkom inteligencijom, a porast korišćenja "autotunea" i petlji bubnja u pop muzici olakšao je mašinama posao da oponašaju ljude.
Od svih promjena na horizontu, veštačka inteligencija bi mogla da poremeti sve vrste dugoročnih planova. Izdavačke kuće već optužuju Spotify i ostale platforme da svoje platforme pune smećem, razvodnjavajući tržišni udeo najpopularnijih umetnika (i samim tim njihovu pregovaračku moć) prihvatanjem svih vrsta nezavisno distribuirane muzike. Muzika koju stvara veštačka inteligencija, pogotovo ako ne zahteva isplate izvođačima ili izdavačkim kućama, preokrenula bi industriju.
To verovatno nije bilo ono što su "arhitekti post-Napsterove revolucije" imali na umu. To znači da će vlade i regulatori morati pomno da prate što se događa s muzičkom industrijom. Na primer, svaki treći muzički posao izgubljen je tokom pandemije u Ujedinjenom Kraljevstvu, pa bi još jedan talas poremećaja bio štetan za industriju. Dok Spotify prebacuje u viši stepen prenosa, a tehničari se okreću doslovnoj "metalnoj mašini muzike", stvari će postati jako bučne.
