Veštine, a ne diplome, biće valuta tržišta rada 2026.

Svet se menja brže nego ikada, a tradicionalne diplome gube svoju vrednost kao garancija uspeha. Novi Vodič plata za 2026, najveće svetske firme specijalizovane za pronalaženje kadrova "Robert Half", upravo to i potvrđuje - budućnost tržišta rada pripašće onima koji kontinuirano uče, prilagođavaju se i razvijaju konkretne veštine. Šta je zaposlenima sada prioritet? To da svoje znanje pretvore u stvarnu tržišnu vrednost.

Analiza, koja obuhvata plate i kompenzacione strategije za više od 500 pozicija u svetu, pokazuje da tehnološki napredak, posebno u oblasti veštačke inteligencije (AI) i automatizacije, menja prirodu poslova i potrebne skupove veština. Više od polovine menadžera smatra da se veštine radnika u narednih pet godina značajno menjaju, dok 37 odsto kompanija angažuje radnike samo za određeni, privremeni posao (engl. contract workers ili contract employees), kako bi podržale projekte u vezi sa AI-jem. Čak 84 odsto njih planira da ponudi veće zarade kandidatima sa konkretnim veštinama.

Prema ovoj analizi najviše rasti prosečne plate stručnjaka za veštačku inteligenciju, mašinsko učenje i mašinsko inženjerstvo: prosečna plata AI/ML analitičara iznosi 141.500 evra, a s očekivanim rastom od 4,1 odsto porašće za oko 5.800 evra; prosečna plata mašinskog inženjera iznosi 152.000 evra, a s očekivanim rastom od 4,1 odsto porašće za oko 6.000 evra godišnje.

 

Rezultat "Robert Half" analize potvrđuje i već ustaljen trend kod globalnih lidera poput Microsofta, Googlea i IBM-a, koji sve češće ukidaju obavezne akademske kvalifikacije, tražeći dokaze stvarnog znanja kroz portfolije, praktične testove, sertifikate i radno iskustvo.

Pojedinci sve češće grade modularne kompetencije kroz mikrokvalifikacije i interne razvojne platforme, dok kompanije koriste digitalne alate za mapiranje veština zaposlenih, što omogućava precizno usklađivanje plata sa stvarnim sposobnostima. Gotovo polovina menadžera, pokazuje "Robert Half" vodič, smatra da je ispunjavanje plata kandidata najveći izazov u zapošljavanju. U tom kontekstu, kompanije sve češće kombinuju plate sa obukama, mikrosertifikatima i internim platformama, kako bi zaposleni dopunili svoje veštine i lakše došli do željenog nivoa zarade ili pozicije.

Ovi trendovi direktno odražavaju i iskustva iz Srbije. Milan Bosnić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, istakao je nedavno da veštine postaju valuta budućnosti, a Gabrijela Grujić, iz Kancelarije za dualno obrazovanje, naglasila je da znanje nije isto što i veština, te da je ključno omogućiti mladima paralelno formalno i neformalno obrazovanje.

Suština je da profesionalci koji razumeju i aktivno razvijaju svoje hibridne kompetencije, prate trendove i kontinuirano usvajaju nova znanja, imaju najveće šanse da maksimiziraju zaradu i profesionalno napreduju. Kompanije koje prepoznaju ovu dinamiku, kombinujući konkurentne plate sa programima razvoja veština, uspevaće da zadrže talente.

Šta možemo da naučimo od Kine

Kina je postala globalni lider u razvoju AI-ja, nadmašivši Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropsku uniju (EU) u ključnim oblastima kao što su istraživanje, inovacije i razvoj radne snage. Prema izveštaju Digital Sciencea, koji je sastavio izvršni direktor Daniel Hook, Kina sada proizvodi onoliko AI istraživanja koliko SAD, UK i EU zajedno, a više od 40 odsto svih citata u globalnim naučnim publikacijama o veštačkoj inteligenciji odnosi se na radove kineskih autora. Ovaj napredak delimično je rezultat državnih strategija koje podstiču obrazovanje u AI disciplinama i ulaganja u domaće talente.

U poređenju sa razvijenim zemljama, Kina se fokusira na masovnu proizvodnju AI tehnologije i njenu integraciju u brojne industrije. Na primer, u 2024. godini, ova zemlja je instalirala gotovo 300.000 robota, što je više nego dvostruko više od SAD, a više od polovine tih robota je deo domaće proizvodnje. Takva strategija omogućava brzu komercijalizaciju i širenje AI rešenja.

 

S druge strane, razvijene zemlje suočavaju se s izazovima u pripremi radne snage za AI revoluciju. Prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), mnoge zemlje nemaju odgovarajuće regulatorne i etičke okvire za upravljanje brzim razvojem AI-ja. Napredne ekonomije, posebno SAD, prednjače u napretku AI-ja, dok zemlje u razvoju zaostaju zbog nedostatka digitalne infrastrukture i veština.

U pogledu radne snage, Kina se suočava s izazovima starenja stanovništva, što utiče na obezbeđivanje kvalifikovanih radnika. Međutim, zemlja brzo reaguje na ove promene. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, neto rast specijalista za AI i mašinsko učenje u Kini je iznad globalnog proseka od 82 odsto, dok je rast analitičara i data naučnika iznosi 46 odsto, što je iznad globalnog proseka od 41 odsto.

Kina se, sve u svemu, pozicionira kao globalni lider u AI sektoru, dok ostale svetske, čak i razvijene zemlje, moraju ubrzati svoje napore u obrazovanju, regulaciji i razvoju radne snage kako bi održale konkurentnost u ovoj ključnoj oblasti, s kojim su povezane mnoge poslovne veštine koje se danas traže.