Talent paradoks u Srbiji: izazov je naći adekvatne radnike

Srbija se trenutno nalazi u fazi razvoja koji predvode investicije, a za skok ka sledećoj fazi, koja podrazumeva razvoj na bazi inovacija, potrebno je znanje. 

Još 1997. godine McKinsey je uveo termin "rat za talente" (engl. war for talents), koji označava da su kompanije već tada, u osvit digitalne revolucije, počele da se bore za talente kako bi obezbedile razvoj na bazi znanja i inovacija. Međutim, zajedno sa borbom za talente na tržištima nastaje i "talent paradoks", odnosno stanje u kome – iako na tržištu postoje nezaposleni, odnosno oni koji traže posao, kompanije ne mogu da pronađu zaposlene koji su im zapravo potrebni. Istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju da za skoro 60 odsto kompanija koje su učestvovale u istraživanju, najveći izazov predstavlja da zaposle ljude na pozicijama koje podrazumevaju aktivnosti visoke i veoma visoke kompleksnosti u lancu vrednosti.

Dodatno, više od polovine kompanija ima poteškoće da zaposli mlade ljude, i to pre svega zbog mogućnosti koje im se pružaju za zapošljavanje u inostranstvu. Tome u prilog govori i podatak da Srbija zauzima nekonkurentnu poziciju kada je u pitanju i privlačenje i zadržavanje talenata u zemlji. Od 133 zemlje koje se nalaze na listi, ona je pozicionirana kao 127. i 124. zemlja kada je u pitanju zadržavanje i privlačenje talenata, respektivno. 

Kada je u pitanju usklađenost onoga što je kompanijama potrebno i onoga što obrazovanje pruža, treba imati u vidu da naučni radovi pokazuju da je uvek postojao taj jaz između ponude i tražnje. Međutim, postavlja se pitanje da li je taj jaz sada veći ili brže nastaje.

Milena Marić, profesorka matematike u IX gimnaziji "Mihailo Petrović Alas" kaže da trenutno u srednjem, gimnazijskom obrazovanju, taj disbalans ne postoji u IT odeljenjima. "Kompanije se prilično bave programima, uložile su svoje vreme, resurse i ljude, i ta deca su upoznata sa onim što ih kasnije očekuje. Planovi nastave i učenja koji su aktuelni u tim odeljenjima su jako dobro napisani i mislim da je to svetao primer onoga što nam treba u budućnosti." 

Kada je u pitanju privreda, i to prvenstveno onaj novi deo privrede koji predstavljaju startapi, Startap skener 2023. navodi da svaki zaposleni u startapu predstavlja ključnu stratešku razliku. Neda Trifunović iz Inicijative Digitalna Srbija kaže da je kod nas karakteristično to da startap kompanije postaju mnogo zanimljivije budućim zaposlenima. "Podatak iz prošle godine iz Startap skenera je da je u njima zaposleno preko 2.000 ljudi, a da se samo ove godine planira da startapi zaposle negde oko 3.000 ljudi. Već se prepoznalo da oni mogu da privuku talente, u komparaciji sa nekim tradicionalnim korporacijama i kompanijama, startapi pružaju viziju kako se gradi neki proizvod od 0 do 1 i neke dodatne benefite u pogledu toga da sami zaposleni mogu da budu uključeni u sve procese dok se cela priča gradi." 

Budući planovi startapa odnose se na prodaju i širenje tržišta, a za to je potreban i biznis kadar. "Mi kao ekosistem imamo zaista dobar inženjerski kadar, dok se sa druge strane još uvek vežbamo da vršimo prodaju bolje, ne samo ovde nego u Americi, Evropi i Aziji", kaže Trifunović i dodaje i da su startapima najpotrebniji kadrovi koji dolaze iz netehničkih oblasti poput marketinga, prodaje i razvoja biznisa: "Sve što brže može da otvori neko novo tržište". 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar