Pokretanje IT biznisa u Srbiji - koliko novca treba, a koliki su podsticaji

Za razliku od preduzetnika koji posao pokreću isključivo sopstvenim kapitalom, oni koji ispunjavaju uslove za subvencije, poreske olakšice i grantove mogu znatno smanjiti početne troškove poslovanja. Posebnu pažnju privlače programi namenjeni mladima do 30 godina, poput subvencije za samozapošljavanje, ali i druge mere koje nisu ograničene godinama, već vrstom delatnosti ili fazom razvoja kompanije.

Ipak, mnogi budući preduzetnici ne znaju koje programe mogu da koriste, niti da pogrešan redosled koraka u planiranju može skupo da ih košta. Jednako je važno i pozicionirati svoj biznis u odnosu na sistem podsticaja, da se ne bi pravio račun bez krčmara.

Recimo, IT je dosta širok pojam i nije svejedno koja se delatnost izabere. Mada su klasične IT usluge i dalje glavni izvozni adut Srbije, podsticaji su danas znatno usmereniji na firme koje razvijaju sopstvenu tehnologiju nego na one koje kroz autsorsing model praktično prodaju radne sate.

Taj model jeste godinama donosio rast, ali se našao pod pritiskom jer Srbija više nije tako jeftino tržište kao ranije (što mu je bila ključna konkurentska prednost), pa iako se kompanije postepeno udaljavaju od tradicionalnog autsorsinga ka "custom" (po narudžbini, prim. aut.) softverskim rešenjima, paradoks i dalje ostaje: sektor beleži snažan rast, ali ne generiše proporcionalan tehnološki napredak koji bi doneo više dodate vrednosti.

Šta treba znati ako se ulazi u IT vode

Poreski savetnik Milan Trbojević napominje da ne postoji univerzalno rešenje koje odgovara svim početnicima u biznisu, već da izbor podsticaja zavisi od vrste poslovanja, njegovog stepena razvoja i ciljeva koje osnivač želi da postigne.

"Svaki program ima posebne uslove, a godine najčešće nisu presudne. Ako pokrećete uslužni biznis, najpraktičnija je jednokratna subvencija za samozapošljavanje, pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), u iznosu od 380.000 dinara (420.000 dinara za nezaposlene osobe s invaliditetom). Taj iznos može da pokrije opremu, softver, registraciju, marketing i deo početnih rashoda. S druge strane, za razvijanje tehnološkog proizvoda pogodniji su grantovi Fonda za inovacionu delatnost ili poresko oslobođenje na zaradu osnivača inovacionog društva. Ali njih prate i složeniji uslovi."

Drugim rečima, subvencija NSZ pokriva deo tehničkog pokretanja uslužnog biznisa, ali ne može da finansira ozbiljan razvoj tehnološkog proizvoda. Program ranog razvoja Fonda može da obezbedi do 120.000 evra, odnosno najviše 70 odsto odobrenog budžeta, dok najmanje 30 odsto mora da dođe iz privatnih izvora.

Govoreći o vrednosno izdašnijim grantovima, Trbojević kaže da veće šanse imaju inovativni startapovi koji, kako je već rečeno, razvijaju svoj proizvod, tehnologiju ili intelektualnu svojinu (što može biti značajno za tržište koje je upravo dobilo svog prvog jednoroga), nego tradicionalnije IT usluge i autsorsing koji mogu da koriste opšte programe (samo)zapošljavanja.

"Sama činjenica da se firma bavi programiranjem ne znači da ima inovativni proizvod. Najveće šanse za grantove imaju timovi koji mogu da pokažu tehnološku novinu, jasan problem koji rešavaju, potencijal velikog tržišta, sposoban tim i sopstveno učešće u finansiranju", kaže sagovornik.

Depositphotos

Budući da nije isto da li se planira prodaja sopstvenih usluga ili razvoj tehnološkog proizvoda, i količina novca potrebnog na samom pokretanju poslovanja prilično varira.

"IT biznis nije jedna kategorija. Velika je razlika između programera koji prodaje svoje usluge i tima koji razvija AI ili SaaS proizvod. Uslužni IT biznis može tehnički da se pokrene sa 2.000 do 5.000 evra, ako osnivač već ima računar, radi od kuće i sam prodaje usluge. Kada se uračuna 'rezerva' za nekoliko meseci poslovanja i ličnih troškova, realnije je imati između 8.000 i 15.000 evra. Za razvoj AI ili SaaS proizvoda, čak i skroman MVP (engl. minimum viable product - minimalno održiv proizvod) često zahteva od 20.000 do 50.000 evra. Ako se angažuje tim i proizvod razvija ozbiljnije, ulaganje lako pređe čak 100.000 evra", objašnjava Trbojević.

 

Tri greške koje se iznova ponavljaju

Prema Trbojevićevom iskustvu u radu sa budućim preduzetnicima, iste greške se uporno ponavljaju, bez obzira na delatnost.

"Prva greška je da registruju firmu pre nego što provere uslove za podsticaje i da li uopšte imaju klijentelu. Time odmah dobijaju fiksne troškove, a mogu da izgube i pravo na subvenciju. Druga greška je ako pravnu formu i način oporezivanja biraju samo prema tome šta je trenutno najjeftinije, ne razmišljajući o rastu prihoda, PDV-u, testu samostalnosti, odgovornosti, investitorima i tome kako će iz firme 'izvlačiti' novac. Treća greška je da subvenciju ili investiciju tretiraju kao dokaz da biznis funkcioniše. Potroše novac na opremu, kancelariju i zapošljavanje pre nego što naprave stabilan prodajni sistem. Zahtevi se boduju i rangiraju, pa slab ili nelogičan biznis plan može 'ostati' ispod crte. Novac na računu nije isto što i održiv biznis", nabraja sagovornik.

Česte greške su i izbor delatnosti koja nije obuhvaćena programom subvencije, prethodno korišćenje iste subvencije, nepotpuna dokumentacija i nemogućnost obezbeđivanja traženog sredstva obezbeđenja. NSZ svake godine uz javni poziv objavljuje i spisak delatnosti koje ne subvencioniše, pa budući preduzetnici mogu proveriti da li njihova šifra delatnosti ispunjava uslove konkursa. 

Važno je istaći i da korisnik subvencije mora da obavlja registrovanu delatnost kao osnovno zanimanje i da redovno izmiruje poreze i doprinose najmanje 12 meseci od datuma dobijanja sredstava. Ukoliko u tom periodu zatvori firmu, prestane da obavlja delatnost ili ne ispuni ugovorene obaveze, može biti u obavezi da vrati subvenciju, upozorava poreski savetnik.

Dileme oko olakšica za novoosnovane firme

Pored bespovratnih subvencija, pažnju privlače i poreske olakšice za novoosnovana privredna društva, iako su one neretko pogrešno predstavljene kao pogodnost namenjena svakome ko prvi put pokreće firmu.

Depositphotos

"Aktuelna olakšica odnosi se na novoosnovano privredno društvo koje obavlja inovacionu delatnost. Osnivač mora da bude zaposlen u tom društvu, prijavljen na obavezno socijalno osiguranje i da poseduje najmanje pet odsto udela. Oslobođenje se odnosi na porez i doprinose na zaradu osnivača, u periodu od 36 meseci od dana osnivanja društva, i to na bruto zaradu do 150.000 dinara mesečno. Prema parametrima za 2026. godinu, ukupan iznos poreza i doprinosa na bruto zaradu od 150.000 dinara iznosi približno 100.000 dinara mesečno. Zbirna ekonomska korist tokom tri godine može da bude oko četiri miliona dinara po osnivaču", pojašnjava Trbojević.

Ipak, najveće zamke su to što olakšica nije namenjena "običnom" preduzetniku ili IT agenciji, to što rok od 36 meseci teče od osnivanja firme, a ne od trenutka kada neko počne da koristi olakšicu, i činjenica da postoje ograničenja u vezi sa povezanim pravnim licima i prihodima od lica povezanih sa osnivačima. Takođe, ova olakšica nije oslobođenje od poreza na dobit, PDV-a ili svih drugih poreza, već isključivo od poreza i doprinosa na zaradu osnivača.

Nisu svi podsticaji međusobno kompatibilni

Budući preduzetnici katkad pretpostavljaju da različite državne mere mogu jednostavno da se sabiraju, što bi, da je zaista tako, bilo poput karte za Diznilend. Međutim, pravila su kompleksnija - pojedini programi međusobno se isključuju, te je planiranje potrebno uraditi pre osnivanja firme.

Trbojević konkretno objašnjava šta sve nije moguće kombinovati.

Poresko oslobođenje na zaradu osnivača inovacionog društva ne može da se koristi za isto lice za koje se koristi subvencija za zapošljavanje ili samozapošljavanje. Osnivač pre prijave treba da izračuna šta mu je isplativije - 380.000 dinara odmah ili potencijalno veća poreska ušteda tokom tri godine.

S druge strane, grant Fonda za inovacionu delatnost može se kombinovati sa pojedinim drugim olakšicama ako pravila konkretnog poziva to dozvoljavaju, ali isti trošak ne sme dvaput biti finansiran javnim novcem.

Kroz Program ranog razvoja, najmanje 30 odsto projekta mora da se finansira iz privatnih izvora, a primenjuju se i pravila o de minimis državnoj pomoći (reč je o pomoći male vrednosti, a pravilima se propisuje da se jednom tržišnom učesniku može dodeliti najviše 300.000 evra u periodu od tri uzastopne fiskalne godine, bez prethodne prijave i uz primenu pravila o kumulaciji).

Kod razvoja inovativnih proizvoda, posebno u oblastima poput veštačke inteligencije ili SaaS-a, Trbojević smatra da je redosled finansiranja važniji od izvora novca. Savetuje da budući preduzetnik prvo sopstvenim ili novcem prvih kupaca proveri da li problem zaista postoji, potom da napravi početni prototip kako bi dobio prve dokaze da tržište želi rešenje, a tek posle toga treba da koristi grant za razvoj proizvoda. Investitora treba uključiti kada već postoji dokaz o tražnji i kada dodatni kapital može da ubrza rast.

"Ako je reč o naučno ili tehnološki zahtevnom proizvodu koji nije moguće testirati bez većeg ulaganja, grant može da dođe ranije. Ipak, sam investitor je najskuplji izvor novca jer se daje deo vlasništva. Ne bih preporučio da se vlasništvo prodaje samo da bi se proverilo da li ideja uopšte ima kupce. Grant tu može biti odlično rešenje pošto ne podrazumeva davanje udela u firmi", navodi.

Šta bi se sistemski moglo promeniti

Pored postojećih programa, prostor za unapređenje sistema Trbojević vidi pre svega u jednostavnijem informisanju budućih preduzetnika i boljem planiranju državnih poziva. Prvi korak bio bi jedinstveni portal.

"Preduzetnik bi uneo nekoliko podataka i odmah video za koje programe ispunjava uslove, koji podsticaji mogu da se kombinuju i kojim redosledom treba da podnese prijavu. Uveo bih više manjih i bržih grantova za testiranje ideje i pronalaženje prvih kupaca. Danas se često finansira razvoj proizvoda, dok se nedovoljno proverava da li će neko taj proizvod i kupiti", naglašava.

Kao još jednu bitnu stvar, sagovornik navodi potencijalno objavljivanje kalendara poziva najmanje godinu dana unapred, jer, u suprotnom, preduzetnik ne može ozbiljno da planira finansije; ne zna kada će program biti otvoren, koliko će trajati izbor i kada će novac biti dostupan.

Depositphotos

Na pitanje šta bi on uradio da danas tek pokreće svoj biznis, a da ima manje od 30 godina, Trbojević kaže da bi najveći fokus stavio na proveru tržišta, a tek potom na izbor odgovarajućih državnih podsticaja.

"Prvo bih odlučio da li prodajem IT uslugu ili razvijam sopstveni proizvod, jer su to dva skroz različita poslovna modela. Zatim bih razgovarao sa potencijalnim kupcima i pokušao da dobijem prvog klijenta, pismo o namerama ili bar jasan dokaz da su ljudi spremni da plate za proizvod ili uslugu koju nudim. Ako pokrećem uslužni biznis i ispunjavam uslove, prvo bih se prijavio na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, završio obuku, pripremio biznis plan i podneo zahtev za subvenciju. Tek nakon toga bih registrovao delatnost. Ako razvijam inovativan proizvod, napravio bih plan vlasništva, intelektualne svojine i finansiranja. Pre osnivanja društva proverio bih da li ispunjavam uslove za poresko oslobođenje na zaradu osnivača", kaže.

Prvu verziju proizvoda bi, kako dodaje, finansirao sopstvenim novcem ili novcem prvih kupaca. Tek po dobijanju dokaza da "postoji tržište" za ono što nudi, konkurisao bi za odgovarajući program Fonda.

"Investitora bih tražio tek kada mogu jasno da pokažem šta ubrzava dodatni kapital. Ne bih pokušavao da iskoristim svaki podsticaj. Izabrao bih kombinaciju koja odgovara konkretnom poslovnom modelu", zaključuje.

Napomena: Pored finansijskih podsticaja, za buduće preduzetnike ove godine su najavljene i besplatne savetodavne usluge kroz akreditovane regionalne razvojne agencije, koje pomažu u izradi biznis planova, pripremi dokumentacije i prijavi za državne programe podrške.