Američke banke ulaze u trku za stabilnim kriptovalutama

Banke razmatraju kako bi mogle da se uključe u emitovanje stabilnih kriptovaluta, ukoliko predloženi zakoni u SAD otvore put ka širem prihvatanju ovih digitalnih sredstava. Kompanije u vlasništvu Bank of America, Citigroupa, JPMorgana i Wells Fargoa razgovarale su o mogućnosti zajedničkog izdavanja stabilnih digitalnih novčića, piše "Wall Street Journal". Među potencijalno zainteresovanima su i evropski kreditori, poput Banco Santandera.

Bankama bi imalo smisla da učestvuju u razvoju proizvoda koji bi mogli da konkurišu njihovim postojećim platnim uslugama i depozitima. Takođe bi bilo razumno da nastupe zajednički, čime bi se smanjio rizik od narušavanja ugleda u slučaju da se njihova kriptovaluta iskoristi za finansiranje kriminala ili terorizma. Međutim, i dalje je neophodno preciznije regulisanje i pouzdana tehnološka infrastruktura.

Predsednik Donald Trump, zajedno sa članovima porodice i bliskim saradnicima, pokazuje mnogo veću otvorenost prema kriptovalutama u poređenju sa prethodnim administracijama. U Kongresu se trenutno radi na zakonima Genius Act i Stable Act, koji bi postavili regulatorne osnove za funkcionisanje kriptovaluta i stabilnih novčića.

Bloomberg

 

JPMorgan već poseduje sopstveni digitalni novčić, ali on se koristi isključivo za interne prekogranične transfere u korist klijenata te banke. Velike banke verovatno će radije ulaziti u zajedničke projekte umesto da javno stanu iza pojedinačne digitalne valute. Sličan pristup imale su i u prošlosti kada su zajednički razvijale nove tehnologije - deleći troškove, rizike i gradeći poverenje korisnika. Tako je više banaka stalo iza Zelle, sistema za trenutna elektronska plaćanja koji sada koristi više od 2.000 američkih finansijskih institucija. Kompanija koja upravlja Zelleom učestvuje i u razgovorima o zajedničkom stabilnom novčiću, navodi "Wall Street Journal".

Stabilne kriptovalute mogle bi ubuduće da igraju značajnu ulogu u međunarodnim plaćanjima, i kao alternativa čuvanju novca van tradicionalnih banaka. Danas se uglavnom koriste za transfer novca ka drugim vrstama digitalne imovine i obrnuto. Vrednost im je vezana za američki dolar, a trebalo bi da budu podržane gotovinom ili likvidnim sredstvima poput državnih obveznica, trezorskih zapisa, udela u monetarnim fondovima ili bankarskih depozita.

Ukoliko žele da postanu masovno prihvaćene, stabilne kriptovalute bi trebalo da funkcionišu slično kao monetarni fondovi - što znači da bi trebalo da vlasnici dobijaju deo kamate koju te valute ostvaruju na svoja osnovna sredstva. Prema analizi Bloomberg Newsa, verzije stabilnih novčića koje donose kamatu brzo rastu i predstavljaju sve veću konkurenciju postojećim, koji ne nude prinos.

Izdavači vodećih stabilnih novčića, poput Tethera, koji je imao veze sa sekretarom za trgovinu Howardom Lutnickom, ostvaruju velike profite tako što zadržavaju kamatu na rezervna sredstva, umesto da je proslede korisnicima.

Zakonskim predlozima koji se trenutno razmatraju u Kongresu predviđa se zabrana isplate kamate na stabilne kriptovalute, čime bi se zaštitila dobit trenutnih igrača na tržištu. Banke takođe podržavaju ovu zabranu kako bi se sprečilo da digitalne valute postanu konkurencija za prikupljanje sredstava, zajedno sa monetarnim fondovima.

Za investicione banke, veći potencijal leži u otvaranju pristupa tržištu trgovine kriptovalutama, koje beleži veliki promet među malim ulagačima, ali i sve veće interesovanje institucija. Elektronski market mejkeri poput Jane Streeta ili Citadel Securitiesa trenutno dominiraju u obezbeđivanju likvidnosti na tržištu digitalne imovine, upravo zato što tradicionalne banke još nisu uključene.

Prema podacima Coalition Greenwicha, firme van bankarskog sektora ostvarile su prošle godine oko 3,25 milijardi dolara prihoda povezanih sa kriptovalutama - sličan iznos kao i na tržištu deviznog trgovanja. Razgraničiti koliki deo dolazi iz klasične trgovine, a koliki iz spekulativnog trgovanja za sopstveni račun, teško je precizno utvrditi, navodi Coalition Greenwich. Ipak, potencijalni prihod od provizija za velike banke mogao bi biti značajan ako ova tržišta postanu mejnstrim.

Najveći rizik za uključivanje banaka u svet kriptovaluta i dalje ostaje povezanost sa kriminalnim aktivnostima - bilo da je reč o stabilnim novčićima ili drugim vrstama digitalne imovine. Upravo taj rizik je naterao mnoge banke da se drže po strani, iako se iz kripto-industrije često žale da su nepravedno i politički diskriminisane prilikom pristupa bankarskim uslugama.

Velike banke bi svakako trebalo da se uključe ukoliko se ova tehnologija pokaže korisnom, ali zaštita od finansiranja kriminala i terorizma mora ostati prioritet. Saradnja više aktera ima smisla i kao odbrana od reputacionog rizika i kao mehanizam zaštite od sistemskih pretnji.