NLB premašuje očekivanja analitičara, profit veći za petinu

Nova Ljubljanska banka (NLB) je u drugom kvartalu ostvarila dobit nakon oporezivanja od 152 miliona evra, što predstavlja rast od devet odsto na kvartalnom nivou, čime je premašila očekivanja analitičara. Prema prosečnoj proceni osam analitičara, dobit je trebalo da pređe 135 miliona evra. Iako su prihodi od kamata i dalje bili glavni pokretač, oni su smanjeni u odnosu na prvi kvartal.

Ukupno, NLB Grupa je u prvoj polovini godine ostvarila neto dobit od 292 miliona evra, što je za petinu više nego u istom periodu prošle godine.

Neto prihod od kamata u drugom kvartalu iznosio je 228,3 miliona evra, što je pad od dva odsto u odnosu na prethodni kvartal, odnosno 3,9 miliona evra manje. Šta je izazvalo ovo? Prihodi od kamata po kreditima komitentima i hartija od vrednosti povećani su za 4,8 miliona i 7,1 milion evra, respektivno, dok su prihodi od kamata po osnovu stanja kod banaka i centralnih banaka smanjeni za 9,3 miliona evra, navodi se u izveštaju.

Oni su na polugodištu činili 76 odsto prihoda (1-6-2023: 74 odsto) i iznosili su 460,4 miliona evra. Kako objašnjavaju u NLB-u: "Preraspodela prihoda od kamata sa bilansnih prihoda banaka i centralnih banaka na prihode od hartija od vrednosti rezultat je planiranih prilagođavanja strukture bilansa stanja u cilju smanjenja osetljivosti prihoda od kamata. Mere su dovele do približno dva miliona evra manjeg neto prihoda od kamata u odnosu na prethodni kvartal."

S druge strane, povećanje rashoda kamata, prema njihovim rečima, rezultat je većih rashoda od veleprodajnog finansiranja (2,8 miliona evra) i viših rashoda za depozite klijenata (milion evra). "Zbog prilagođene strukture bilansa i ubrzanog kreditiranja uz fiksnu kamatnu stopu, od početka godine je smanjena osetljivost neto prihoda od kamata", naveli su.

Nekamatni prihodi porasli su za skoro petinu

Iako su prihodi od kamata smanjeni na kvartalnom nivou, neto nekamatni prihod je porastao za 18 odsto u odnosu na prethodni kvartal, na 77,7 miliona evra. "Na redovne ostale neto nekamatne prihode u prvom kvartalu uticali su jednokratni rashodi za regulatorne troškove", objašnjavaju iz NLB. Kvartalno poređenje pokazuje veće neto naknade zbog poboljšanih uslova kod pružalaca usluga.

Neto naknade, koje čine važan deo neto nekamatnog prihoda, porasle su za 11 odsto u odnosu na prvi kvartal, na 78,9 miliona evra. "Ovaj rast se može pripisati poboljšanju uslova za pružaoce usluga i pozitivnom uticaju povećane ekonomske aktivnosti i potrošnje", navode u NLB.

One su prvenstveno rezultat većih provizija među članovima banaka i povećane uključenosti u investicione fondove i bankoosiguranje. Istovremeno, NLB fondovi su u prvoj polovini godine zabeležili 190,2 miliona evra bruto priliva od prodaje investicionih fondova, u poređenju sa 114,4 miliona evra u istom periodu prošle godine.

"Zdrava tražnja za kreditima stanovništvu, veće kamate na kredite i stanja kod centralne banke i veći portfelj hartija od vrednosti sa većim prinosima doprineli su povećanju prihoda od kamata za 33 odsto na polugodištu", objašnjavaju u NLB. S druge strane, povećani troškovi finansiranja (zbog većeg finansiranja na veliko) i više kamatne stope na depozite (sa pozitivnim uticajem na obim depozita, posebno stanovništva) doveli su do značajnog povećanja rashoda kamata od 106 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Analitičar: 'Rezultat je bolji zbog pozitivnih neto rezervisanja'

Rezultate je prokomentarisao jedan od osam analitičara koji prate poslovanje NLB-a, Vladan Pavlović iz Ipopema Securities. "Neto rezultat je bolji u odnosu na konsenzus i našu prognozu zbog pozitivnih neto rezervisanja. Verovatno zato što je kvalitet aktive ostao veoma dobar i pored povećanih kamata", ocenjuje Pavlović.

Prema njegovim rečima, ostale stavke su uglavnom u skladu sa konsenzusom. "Možemo reći da postoje i neka pozitivna iznenađenja u prihodima od naknada za F&C, verovatno zbog većeg obima plaćanja (veća potrošnja među potrošačima dovela je do veće upotrebe kartica, bankomata, zatim većih naknada za upravljanje bogatstvom)", dodao je analitičar. Prema njegovom mišljenju, međugodišnji rast kredita, vođen segmentom stanovništva, takođe je pristojan.

"Sve u svemu, možemo biti skromno pozitivni u vezi sa ovim izveštajem", napominje on. Ali dodaje: "Banka je na vrhu svog rasta neto kamatne marže (NIM), tako da će sve oči biti uprte u obim kredita u budućnosti, ali za sada im ide dobro."

Ceo tekst pročitajte na stranicama Bloomberg Adria Slovenija.