.webp){kind=icon}
Nekoliko članova nadzornog odbora nezadovoljnih tvrdim stajalištem Evropske centralne banke (ECB) po pitanju isplata akcionarima spremaju se da podstaknu popuštanje kriterijuma ističući da je takvo kruto stajalište delimično krivo za slabije ocene evropskih banaka.
Nekoliko zvaničnika se već duže ne slaže s politikom koju je predvodio predsednik nadzornog odbora Andrea Enria i žele da snize kapitalne uslove koje pojedine banke moraju da ispune za isplate novca deoničarima, te da ukinu dugotrajne procese odobravanja otkupa deonica, naveli su izvori upoznati s temom.
Ti zvaničnici vide priliku u odlasku Enrije na kraju godine kako bi lobirali za manje restriktivan pristup pod budućom predsednicom nadzornog odbora Claudijom Buch. Naravno, u tom telu ima i onih koji žele da zadrže stanje nepromenjenim.
Opširnije
Nagel kaže da ECB još ne može ni da razmišlja o smanjenju stopa
"Nije bitan samo nivo kamatnih stopa, već i očekivanja o njihovom budućem putu", rekao je Nagel.
28.11.2023
Centralni bankari u svetu upozoravaju na neizvesnost
Centralni bankari su oprezni uprkos očekivanjima da dolazi kraj povećanjima stopa.
28.11.2023
ECB treba da bude spremna da ponovo podigne stope
Inflacija se kretala bolje nego što se očekivalo, a privredni rast je bio nešto ispod očekivanja.
23.11.2023
Portparol ECB odbio je da komentariše to pitanje.
Isplate deoničarima su već duže predmet spora između ECB i banaka koje nastoje da ponovo privuku investitore nakon godina slabijih dividendi, budući da su banke morale da jačaju kapital posle finansijske krize od pre više od decenije.
ECB je najavila da će iduće godine sprovesti reviziju svojih postupaka supervizije banaka, što predstavlja priliku za raspravu o kapitalnim zahtevima. Verovatno će presudno u svemu ovome biti stajalište sadašnje potpredsednice Bundesbanka Buch.
Claudia Buch | Bloomberg
Zagovornici više fleksibilnosti kažu da imaju dojam da će ona biti otvorena za raspravu. Ali neki koji su s njom radili tvrde da ima dosta nepopustljiv pristup prema kapitalu banaka što upućuje da neće lako olabaviti kriterijume.
Buch je prošle nedelje branila potrebu za kapitalnim zaštitnim slojem od 24 milijarde evra koji su nemačke banke morale da izgrade kako bi se nosile s mogućim privrednim padom.
Enria je isticao da su restrikcije privremene, te da banke mogu da isplate deoničarima višak novca ako mogu da nastave da zadovoljavaju kapitalne zahteve ECB.
"Jasno sam rekao da ćemo se nakon pandemije vratiti uobičajenim procenama situacije s kapitalom kod pojedinačnih banaka i planovima isplata deoničarima, što smo i učinili. Banke raspoređuju dosta novca kroz otkup deonica ili obične dividende. Nadam se da će poverenje u to što smo se obavezali da učinimo biti vraćeno", izjavio je Enria.
Buch nije dosad želela da javno ulazi u raspravu o tom pitanju, već je isticala važnost finansijskih rezervi.
"Snažna supervizija mora da osigura da su banke dobro vođene i da imaju dovoljno kapitala i likvidnosnih zaštitnih slojeva", rekla je u Evropskom parlamentu u septembru.
